Safeta Biševac

Slučaj „fotomontaža“ je počeo u subotu, 19. juna. Na humorističkoj strani Blic je objavio fotomontažu muftije Muamera Zukorlića u pravoslavnoj svešteničkoj odori sa krstom na glavi. Nisam je videla, ali mi je slikovito opisala zgrožena rođaka, takođe muslimanka. „Muftiji stavili krst na glavu, a u ruku onaj štap što nose popovi, strašno“, uzrujano mi je objašnjavala.

U sred globalne „obamanije“, koja je svet najžešće drmala odmah po izboru Baraka Obame za predsednika SAD, u mnogim državama su se političke elite i javnost zapitali da li imaju „svog Obamu“? U Srbiji to i nije bila dilema pošto je Srđan Šaper čini mi se i pre „istorijskih“ američkih predsedničkih izbora izjavio da je Boris Tadić naš Obama.

Odlična vest iz Luksemburga. Ministri spoljnih poslova EU parlamentima svojih zemalja predložili su ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Mada su dežurni optimisti u Beogradu očekivali da ministri spoljnih poslova razmatraju i Evropskoj komisiji proslede kandidaturu Srbije za članstvo, to se nije desilo, a kada će, ne zna se.

Saudijska Arabija je, verovatno svi znamo, konzervativna, teokratska kraljevina u kojoj vlast pripada kraljevskoj porodici. Monarh, međutim, mora da ima podršku verskih vođa-ulema. Pravni sistem se temelji na šerijatu, verska policija je snažna, nema političkih partija i ustava. Umesto ustava imaju Kuran. Imaju i najveće rezerve nafte, što ovoj zemlji daje moć i blagostanje.

Neki su se nadali da će 2. jun 2010. biti zabeležen za budućnost, na primer kao: „U Sarajevu održana konferencija EU - Zapadni Balkan. Na konferenciji najavljen prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2014. ili bar 2018.“

Poslednje dve-tri večeri pokušala sam da načinim lični podvig i gledam najpopularniji rijaliti šou „Farma“. „Možeš ti to, Safeta“, hrabrila sam se u nedelju uveče, upalila TV usred neke svađe između „farmera“. Između brojnih „pi, pi, pi“ signala koji su „pokrivali“ psovke, uspela sam da razaznam da je na jednoj strani pevač narodne muzike Miloš Bojanić, a na drugoj nekoliko likova. Jednog sam prepoznala kao „Gagi-Đogani“ igrača-pevača, koji je vrištao, drugi je dugokosi Firči, nekadašnji rok bubnjar, koji je psovao, a ime i zanimanje trećeg ne znam. Mlad je, nosio je kapuljaču i naočare za sunce u sred sobe, pušio i stalno Bojaniću duvao u lice.

Armagedon je čuveni američki film iz 1998. godine u kome još čuveniji Brus Vilis spasava svet treći-četvrti put u svojoj bogatoj filmskoj karijeri. Naravno da nije reč o umetničkom delu, već proizvodu čiji je cilj bio dobra zarada. Uspeli su u tome jer je film zaradio više od 550 miliona dolara.

Sitno, sitno... Do Svetskog prvenstva u fudbalu ostalo je tridesetak dana. Možda neko ne zna, ali u Južnoj Africi će se od 11. juna do 11. jula reprezentacije 32 zemlje boriti za titulu svetskog prvaka u fudbalu. Tokom tih mesec dana, „najvažnija sporedna stvar na svetu“, kako, iz meni nepoznatih razloga, fudbal zovu biće svetska tema broj jedan. Ako neko namerava da izvrši vojni udar, napadne neku državu, devalvira valutu, obori vladu, uhapsi političke protivnike... vreme održavanja Svetskog prvenstva biće idealno za takve poteze.

Prilikom jednog zasedanja Skupštine Kraljevine Srbije tadašnji predsednik vlade Nikola Pašić poslanicima se oštro obratio. Na to je nesumnjivo opozicioni poslanik iz klupe dobacio: „Ovako nešto Gledston (tadašnji predsednik britanske vlade) nikad ne bi rekao u parlamentu!“.

Radoznalost spada u osnovne ljudske osobine. Kada je u razumnim okvirima, radoznalost je pozitivna, podstiče na razmišljanje i izučavanje, a problem je kada pređe granicu. Zadire često u privatnost drugih, posebno javnih ličnosti. Ima situacija kada je radoznalost opravdana i u sferi privatnog života javnih ličnosti. Ako, na primer, neki političar ima ljubavnicu, to bi trebalo da bude njegov porodični, a ne širi društveni problem.

Dok maltene pola Srbije sa uživanjem prati tursku televizijsku seriju “Hiljadu i jedna noć”, o ljubavi između lepe Šeherezade i bogatog Onura, “bauk” Otomana ponovo kruži Srbijom. Nekima smetaju česte posete ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua, njegovo posredovanje u uspostavljanju ili poboljšanju odnosa Beograda sa Sarajevom i Prištinom, sve veći uticaj Ankare na Balkanu, drugima se “priviđaju” paše, subaše i dahije.

Koju god školu da smo pohađali i završili, sigurno nismo mogli da izbegnemo sastave na temu, „Jesen (proleće, leto, zima) stiže u moj grad“ ili „Kad porastem biću...“ Dok je prva zahtevala razvijanje deskriptivnog izražavanja, druga je svima dopuštala da mašti dozvole da se razmahne do neslućenih granica.

Nikada nisam volela „Gorski vijenac“ ni Njegoševe stihove. Više je razloga što mi je bilo mučno da ih učim napamet, ali moralo se u vreme kad sam išla u srednju školu. Kao i svaki štreberski oportunista, naučila sam, po merilima profesorke, neophodni minimum, izrecitovala i čim prije ih sa zadovoljstvom zaboravila.

Bolje išta nego ništa. Bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Ovo su možda najpoznatije izreke koje građani ovih prostora koriste da se uteše zbog nekog polovičnog rešenja, neostvarenih obećanja ili delimičnog razočaranja. Primera ima bezbroj. Vlast, na primer, obeća građanima po hiljadu evra na ime besplatnih akcija nakon prodaje javnih preduzeća.

Zorana Novakovića, 25-godišnjaka iz Beograda zaboleo je zub pre nešto više od sedam godina. Zub mu otekao, otišao on na Maksilofacijalnu kliniku Stomatološkog fakulteta 23. marta te 2003. godine. Lekar mu rekao da vađenje nije potrebno, dao mu lek i pustio kući.