Safeta Biševac

Na površini od 26 kilometara, u južnom delu Pacifika, smestilo se devet koralnih ostrva koji čine državu Tuvalu sa oko 12.000 stanovnika. Tuvalci su uglavnom polinežanskog porekla, mada ima i nešto Evropljana. Govore tuvalski i engleski jezik, bave se najčešće ribolovom, a izvoze i kopru, osušeno jezgro kokosovog oraha. Nisu naročito bogati, bruto društveni proizvod Tuvala je manji od hiljadu i po dolara, ali kad gledate ta ostrva prepuna bujnog rastinja usred plavog okeana, poželite da tamo uživate. Nemaju, nažalost, Tuvalci puno razloga za uživanje.

U politici je veoma bitno izabrati pravi trenutak, biti svestan okolnosti i vremena ili modernim rečnikom rečeno, imati osećaj za „tajming“. Ne valja trčati pred rudu, ali ni čekati „zaustavno“ vreme. Ima, doduše retkih, situacija kada se poklope kockice, pa sve ide kao podmazano. Srbiji se to retko dešavalo, a osećaj za vreme mnogih naših političara mogao se porediti sa smislom za boje prosečnog daltoniste ili refleksima čoveka u komi.

Beograd, četvrtak, oko devet sati. Udobno zavaljeni u svoja topla vozila, beogradski taksisti polako jezde kroz hladno i snežno jutro ka konačnoj odrednici svih „napaćenih“ građana Srbije željnih pravde, para i prava - zgradi republičke vlade u Nemanjinoj ulici. Kao što Srbija ima četiri stuba svoje spoljne politike, tako su i taksisti, potpomognuti autoprevoznicima, iz četiri pravca krenuli ka zgradi vlade. Čista koincidencija, ali baš patriotski zvuči.

Prostori nekadašnje Jugoslavije oduvek su oskudevali u mnogo čemu: miru, parama, obrazovanim građanima, dobrim putevima... Ne možemo se pohvaliti ni brojem Nobelovaca, a lepo narod kaže „jedan ko nijedan“. Građani su, međutim, zaboravili nekada dragu zanimaciju-predlaganje kandidata za Nobelovu nagradu za mir.

Priznajem da sam iznenađena rezultatima izbora na Voždovcu. Mislim da su mnogi analitičari i istraživači javnog mnjenja takođe iznenađeni, ali ne žele to da priznaju. Ja pošteno priznajem. Ne iznenađuje me to što je Srpska napredna stranka dobila najviše glasova, već to što je lista „Za bolji Voždovac“ dobila toliko malo. Sigurno su iznenađeniji od mene bili u DS, što pokazuje i atmosfera u izbornoj noći, ali i to što inače sveprisutnog Dragana Đilasa dva dana nije bilo u medijima.

Da nesreća nikada ne ide sama pokazuje i Požega, u kojoj je najpre proglašena epidemija novog gripa, a onda reka Rzav poplavila desetine kuća. Pored Požege, poplave nisu mimoišle nekoliko opština u jugozapadnoj Srbiji: Arilje, Priboj, Novu Varoš, Prijepolje, Sjenicu, Rašku, Novi Pazar... Elementarne nepogode pojave su koje čovek teško može da spreči li predvidi. Jednostavno, desi se, zemlja se zatrese, vode nabujaju...

Po mom skromnom mišljenju, junak protekle nedelje je neimenovani građanin Srbije, koji je u Nemačkoj želeo da kupi ekskluzivni model ferarija, ali je na probnoj vožnji potpuno slupao željeni automobil, povredio sebe i prodavca. Ne zna se šta je luđe i neverovatnije u ovom događaju, to što neko iz Srbije ima para za automobil koji košta nekih 300.000 evra, ili što ga je slupao već u probnoj vožnji?

Sve koji su mislili da je poslanicima Skupštine Srbije život lagodan i da su nekoliko svetlosnih godina udaljeni od svakodnevnih problema koji tište obične građane, demantovali su događaji poslednjih dana. U sred Beograda napadnute su i opljačkane poslanice DS Biljana Hasanović- Korać i Vesna Pešić iz LDP. Hasanović -Korać je u napadu povređena i završila je u bolnici, dok je Pešić, nasreću, prošla bez fizičkih posledica, ali joj je ukradena torba sa novcem, kreditnim karticama i dokumentima.

U predgrađu Madrida desilo se čudo. U, čini mi se, prvom kolu španskog Kupa kralja, trećeligaš Alkorona deklasirao je slavni Real Madrid sa 4:0. U Novom Pazaru se nije desilo čudo, pa je istoimeni fudbalski klub poražen od Crvene zvezde sa 1:0. Zdušno sam navijala za svoje zemljake iz Sandžaka, tačnije onoliko koliko mi moja tradicionalna nezainteresovanost za fudbal i sport uopšte dozvoljavaju, ali nije im to pomoglo.

„Srpska diplomatija je toliko živa, da deluje kao da je na steroidima“, piše britanski list Ekonomist. Posete visokih stranih zvaničnika Beogradu list opisuje kao “neočekivano veliku pažnju, relativno maloj balkanskoj zemlji.”

Kada je pre nekoliko godina Vojislav Koštunica, u svojstvu premijera Srbije posetio Novi Pazar, obratio se svom domaćinu, tadašnjem koalicionom partneru i novopazarskom gradonačelniku Sulejmanu Ugljaninu, učtivo primećujući da je dan veoma lep. „Specijalno smo za vas naručili lijepo vrijeme“, odgovorio mu je Ugljanin, sadašnji ministar bez portfelja u Vladi Srbije.

Nimalo mi se ne dopada u poslednje vreme skoro uobičajeni manir pojedinih televizija da nam u svojim dnevnicima ponekad do beskonačnosti čitaju komentare svojih gledalaca sa veb sajta. Podseća me to na Politikine „odjeke i reagovanja“ iz devedesetih i bar 10-minutno čitanje pisama podrške na TV „Bastilji“ tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću. Ipak mi se, s vremena na vreme, desi da pročitam komentare posetilaca veb sajtova. Preporučila bih i našim političarima da isto čine, pošto očigledno nemaju dovoljno vremena da zađu međ narod.

Prema nedavno saopštenim podacima, oko 1,3 miliona građana Srbije ubraja se u nepismene jer nema završenu osnovnu školu. Tek šest i po odsto naših građana ima fakultetsku diplomu. U Srbiji internet svakodnevno koristi oko 1,5 milion građana što čini oko 25 odsto ukupnog stanovništva.

Preživesmo još jedan istorijski dan u istoriji Srbije. Ovaj, 9. 9. 2009. hvala Bogu, bio je samo sportski bitan. Pošto spadam u tradicionalne predstavnice svog pola, fudbal za mene predstavlja nezanimljivu igru u kojoj dvadesetak najčešće muškaraca trči za jednom loptom, i to ne pola sata-sat, već skoro dva sata.

Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, ponovo se našao u udarnim vestima. Australija, čiji je državljanin, odbila je da ga izruči Hrvatskoj koja ga tereti za ratne zločine u nekadašnjoj samoproglašenoj Republici Srpskoj Krajini, te je osnivač „Knindži“, pušten iz višegodišnjeg pritvora.