Snežana Čongradin

Kada se potpuno bizarne situacije normalizuju u svesti i očekivanjima građana, to je, čini se, već drugi korak ili faza u procesu demonstracije istinskog karaktera vlasti - diktature.

Kandidati za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji nalaze se u odrazu ogledala dok stojite ispred njega kao društveno biće.

Vest da je Kosovo dobilo pozivni broj trebalo bi za građane Srbije da bude srećna i pozitivna novost, isto kao što je to slučaj sa našim susedima i sunarodnicima na Kosovu.

Način na koji predstavnici države u javnosti tretiraju pitanje bezbednosti premijera i njegove porodice, prema tumačenju dela stručne javnosti, neozbiljan je i samim tim izrazito opasan, jer dodatno doprinosi stepenu ugroženosti predsednika Vlade Srbije.

Izvesno je da su interesi Rusije u regionu suprotstavljeni evroatlantskim integracijama, kao što je izvesno da je u najvećoj meri istinita karakteristika odnosa te države sa Evropskom unijom i Amerikom - da je neprijateljski.

Zbog čega se tema o navodnim saznanjima državnih organa Srbije o pripremi terorističkog napada u Crnoj Gori, namerama hapšenja, čak i ubistva premijera te države, što je, prema posrednim tumačenjima, povezano sa ruskim tajnim službama ...

Koliko najpre opasno, a potom i duboko paradoksalno zvuči izjava premijera da nema snage da se obračuna sa huliganima.

Srbija neće izaći pred Savet bezbednosti UN zbog Trepče. I to je, sa aspekta evropskih integracija, regionalne stabilnosti, normalizacije odnosa, ali i, prema oceni stručne javnosti, izbegavanja blamiranja pred međunarodnom javnošću - dobra vest.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd čini se kao prva i jedina organizacija nastala u periodu vladavine Aleksandra Vučića koja zadovoljava kriterijume uspostavljene nakon izbora 2012. godine za formiranje nove, legitimne opozicione formacije.

Da li je moguće da Milorad Dodik nije predvideo situaciju u kojoj će konačni ishod referenduma u Republici Srpskoj biti njegovo hapšenje?

Dvostruka igra nosioca državne politike Srbije - neodbacivanje ideologije ratnih 90-ih, uz istovremeno stremljenje ka vrednostima i odnosima koji su zasnovani na suprotnosti sa takvom postavkom mejnstrim politike vlasti - konstanta je u proteklih 15 godina, od atentata na premijera Zorana Đinđića.

Srbija dolazi u posebno neugodnu situaciju sa aspekta evropskih intergracija i procesa demokratizacije zemlje, uoči gotovo svake izborne kampanje u kojoj učestvuje lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.

Najavljeni referendum o Danu Republike Srpske, zakazan za 25. septembar, neće direktno i neposredno sprečiti međunarodna zajednica, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, vlast u Sarajevu, predstavnici Bošnjaka ili Hrvata u Bosni u Hercegovini.

Preporuka srpskim sportistima da se ne intimiziraju sa kosovskim tokom Olimpijskih igara predstavlja politiku kontinuiteta rasne mržnje, netrpeljivosti, vrhunske gluposti i zaostalosti.

Očekivano je bilo da protagonisti srpske ratno zločinačke politike devedesetih jedva dočekaju da se u državi protiv koje su ratovali pojača nacionalistička retorika.