Snežana Čongradin

Da se vratimo na početak. Kosovo je nezavisna država od 1999. godine. Kraj rata koji je Srbija vodila i izgubila na Kosovu je odavno označen.

U trenucima kada su u poseti redakciji Danasa bili gimnazijalci iz Prve sarajevske gimnazije zajedno sa svojim vršnjacima, drugaricama i drugovima iz Trinaeste beogradske gimnazije, da čuju kako je to biti nezavisni, antiratni novinar, novinarka, kako je to živeti i boriti se za istinu protiv svih štetočina opšte koristi i dobra, lopova, ratnih huškača, zločinaca, genocidaša – na svim stranama - u hodnik redakcije ubačeni su leci sa slikom, fotomontažom glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Petrovića Draže kako na glavi nosi keče, tradicionalnu albansku kapu.

Mir i stabilnost u regionu ponovo su osnovne poruke pred svetom, u Ujedinjenim nacijama, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nikako. To je gotovo nemoguće, ukoliko izostaje apsolutna izolacija od društvenih okolnosti.

Šta ume Vladimir Orlić? Kako predsednik Skupštine Srbije shvata realnost i kako iznalazi načine da reaguje na iznenađenja koje mu “nejaka” i “bezazlena” opozicija priređuje u parlamentu?

Bilo je zaista čudno, u najmanju ruku, a sa posebnijim uvidom – nasilno i osiono, kada su se pre nekoliko nedelja u uživo prenosu (odloženom za par minuta) pojavili leđa i potiljak republičke javne tužiteljke, Zagorke Dolovac.

Superćelijske oluje nižu se jedna za drugom celim regionom.

A, čime bi se drugo danas bavili Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Aleksandar Vulin, direktni politički naslednici (prvo koleno) Vojislava Šešelja, Slobodana Miloševića i Mirjane Marković?

Kada se pogleda unazad – 30 godina, kada pogled zaroni u tu duboku prošlost, pa se postepeno diže do površine, odnosno - do sadašnjosti, jasno je da je Aleksandar Vučić na najnižim granama ikad, kako se to kolokvijalno kaže.

Broj građanki i građana na ulicama Beograda iz nedelje u nedelju raste.

Dogodilo se čudo.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, već je samim pozivom građankama i građanima iz cele Srbije da se okupe ispred Narodne skupštine u Beogradu, u 18 časova, 26. maja, na mitingu „nade“, proglasio taj dan za - neradni dan.

Predsednik Srbije je navikao da se “nosi” sa smrću.

Postoji ta „fora“ na društvenim mrežama, sedam godina unazad - bombardovanje naloga Aleksandra Vučića i naprednjaka pitanjem – ko je rušio u Savamali?

Možda je cilj premijera Albina Kurtija da na Kosovu više nema Srpkinja i Srba, kako kaže šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.