Svetislav Basara

Gornji naslov baš gordo zvuči, nekako starinski, klasično, maltene kao Zapisi iz mrtvog doma, koji bi bili i primereniji za temu naše današnje kolumne - tj. razna predizborna čuda i pokore. Sutra već slede postizborna čuda i pokore, smatranja na temu čija je majka crnu vunu isprela. I tako to.

Biće danas interesantno pratiti koje li će marifetluk-načine pronaći vladajuće strukture i (u granicama skromnih mogućnosti) nevladajuće partaje da tokom izborne ćutnje u poslednji čas propagandno progovore na dupe.

Bliži se famozna predizborna ćutnja, poslednja je prilika da još nešto progovorim.

Osim za navraćanje vode na Visoku vodenicu, podfamoznost mi neprestano nabija na nos da vrdam, da "izbegavam da se izjasnim za koga ću glasati", da kalkulantski procenjujem razvoj situacije, novi "odnos snaga" u parlamentu i koristi i štete za moju istoriju i život koje mogu proizići iz toga.

Dobar naslov - što rekli Kinezi - vredi koliko 100.000 reči. Jutros mi se posrećilo, pogodio sam naslovom u sridu i tako uštedeo 999.997 reči koliko bi mi bilo potrebno da opišem razmere grdnog ibretenija i moralne panike koje su na crnu vest da su Hrvati "oteli" srpskog naučnika, Milutina Milankovića, do temelja potresle velekasabsku akademsku, za sada ne i političku zajednicu, ali polako, biće presavijanja tabaka, pisaće se protestne note, samo sačekajte.

Možda se pitate šta bi to mogao biti seljački fundamentalizam, tema naše današnje kolumne. Još jedan od bezbroja starih srpskih zanata, eto šta.

E, da! Na sledeći današnji dan - treba li reći da će i on biti istorijski - uveliko će biti poznati rezultati izbora.

Opisasmo juče - naravno u granicama naših skromnih mogućnosti - jedan delić neopisivosti predstojećih izbora koji se od svih prethodnih (sa izuzetkom perioda 2000-2012) razlikuje po tome što su "brži, jači i bolji".

Izbori se baš prikučiše. Vreme je da se i Famozno uključi u predizbornu kalakurnicu, furtutmu i i papazjaniju.

Afera "Ne damo Desanku" navede me da se pozabavim mojim starim zanatom, sumornim smatranjima o starim srpskim zanatima, među kojima naslovna brzina na zlo i hitrina na grabež zauzimaju počasno mesto.

Oj, Srbijo, zemljo masovnih histerija, oj, Srbijo, republiko moralnih panika, obećana zemljo najljigavijih proseravanja, u hodu ti pevam odu, život dajem za tvoju slobodu, ležem za tebe u grob, da bi vazda bio rob, itd.

Osvanu utorak, dan za utiske o Utisku nedelje. Dan koji - kako ćemo videti - zbog eksplozivnosti utisaka umalo nije ni osvanuo.

Sasvim netipično za srpske političare (svih boja) JexS Tadić je zašiljio plajvajz i autorskim tekstom odgovorio na dvadeset tačaka optužnice koju mu je dva-tri dana ranije Nebojša Milenković nabio na nos.

Juče smo (nadam se) apsolvirali da Vučić - koji je trenutno u fazi lokomotive - radi na principu magične reči, ali da će čim mu istekne rok trajanja preći u fazu magične krpe, kao i mnogi drugi ljudi - magične reči pre njega.

Džarnu me podfamoznik Duško u bolnu tačku, raskrinka mi prevarnu strategiju kojom odgovornost za "ovo što nikad ovako nije bilo", umesto da je pripisujem Vučiću, prebacujem na ni krivi ni dužni kulturni model.