Svetislav Basara

Našu današnju kolumnu započećemo rubrikom "Smešna strana pandemije".

Što bi reko vladika, epidemija korone je grdno sudilište i to, po meni, srazmerno blago, jer su u prošlosti čovečanstva, pa i onoj ne tako davnoj, ljudska skretanja sa pravoga puta kažnjavana na mnogo suroviji način.

Izgleda da onomađašnji demonstrativni prekid konferencije za štampu u izvedbi dr Stevanovića nije naišao na odobravanje Najvišeg Mesta jer se Stevanović prekjuče nije ni pojavio pred okupljenim novindžilukom.

Namestih se prekjuče u 15.00 h pred televizor da pogledam konferenciju za štampu kriznog štaba i umesto konferencije videh - krizu štaba.

Naša današnja kolumna biće posvećena koristima i štetama od epidemije za politički život u Srbiji.

Jeste pičvajz, jeste epidemija, ali se i dalje klonim televizora, naročito informativnih programa, što svima toplo preporučujem. To, međutim, ne znači da vreme provodim u apsolutnom medijskom mraku.

Moja neodustajna borba protiv sramne biološke segregacije starijih od 65 nije promakla Visokoj Pažnji.

Seljački maksimalizam jedan je od mnoštva zlih usuda ove zemlje.

Nj. s. Irineju, Referendumskom Lopovu, Đoletu Vukadinoviću i ostalim jedinstvujuščim mora da je pao kamen sa srca.

Kaže mi jedan drugar preko Vibera - koji je ovih dana zamena za kafenisanja - da mu nije baš najjasnije zašto se kurobecam kad bi, saglasno mojim pisanijama, vanredno stanje trebalo da bude ispunjenje svih mojih vlažnih snova.

Verovatno ste iz mojih neodustajnih kritika administrativne zabrane kretanja licima starijim od 65 godina izvukli zaključak da je moja malenkost neki omatoreli hiperaktivni playboy kome nedostaju "minglovanje", clubbing i tzv. društveni događaji...

Što reko "naš narod", svako zlo ima svoje dobro, sledstveno ni epidemije nisu izuzetak od tog pravila.

Ima tako ljudi (sva tri pola) - a naročito ih je puno u Srbiji - kojima ratna i vanredna stanja kao da daju krila i privid smisla njihovim (po pravilu čemernim i beznačajnim) egzistencijama.

Izašavši dana 16-og 3-eg o. g. iz praznjikave garaže na Obilićevom vencu - "prve", krv ti jebem, "smart park garaže u Evropi" - umesto horde razularenih staraca koja je Brnabićku bacila u teški amok, zatekoh popriličnu pustoš.

Ne trčite pred rudu, ne udarajte se šapicama o grudi, neće biti seksa, neće biti golih slika samo sam naslov Markesovog romana (i filma) malčice uprispodbio epidemiji virusa kovid čija je mečka zakucala i na naša vrata.