Svetislav Basara

E, cenjeni publikume, ovog leta sam se jedno dvestotinak (možda i više) puta nalazio u smrtnoj opasnost, a da toga uopšte nisam bio svestan. Bio sam, kao i većina populacije, česta meta napada onih malih hulja, komaraca, zbog čijeg je postojanja mnogi romantičarski mislilac posumnjao u smisao sveta.

Radujsja, Serbije, radujsja srpski narode i sentate! Vuko Jeremić, alias Picopevac, izvojevao je još jednu veliku pobedu. Jeremija nam je pre par dana blagoobznanio da je zahvaljujući njegovim nadljudskim naporima i neprejebivoj diplomatskoj veštini naš džumhurbaškan, Nikolić, dobio priliku da održi govoranciju na prvom zasedanju GS UN.

Taman ja pomislih da je prvi jesenji Utisak nedelje upriličen da bi Krstić srpskom narodu i senatu obznanio neopozivu odluku Jego bivšeg Sijatelstva da ne odstupi od demokratskostranačkog kormila, kad se stvar otrže kontroli i Utisak u jednom momentu zaliči na Utiskovo zlatno doba, na prapočetke, na davna vremena kada su u studiju sevale društvenopolitičke varnice i kada nije bilo odvratne političke korektnosti koja, gle čuda, najviše ide naruku politički krajnje nekorektnim višećelijskim organizmima i njihovim organizacijama, umal ne rekoh kolonijama.

Zemlja koja ima Miroslava takozvanog Lazanskog ne treba da brine za budućnost svoje avijacije. Ali treba da se zabrine za budućnost svoje zdrave pameti. Videćemo i zašto.

Prošao je vladin medeni mesec, cenjeni publikume! U početku se udaralo u demokratske tanke žice, nudila su se ministarstva damama i gospodi iz protivničkih tabora, ispoljavala se dobra volja, palamudilo se o Evropi i evropskim integracijama. A onda je poslovično kratki srpski fitilj izgoreo. I opet smo tamo gde se nalazimo već dvesta i kusur godina i gde ćemo, kako stvari stoje, zauvek ostati.

E, dobri moj publikume, sledi poučna priča. Načuljite uši. Trevi me juče jedan stari drugar rodom iz mojih krajeva, odvajkada „nacionalno svestan“, hoću da kažem još od onih davnih vremena u kojima je turbopatriotski dr Antonić bio komitetski famulus, a u kojima je Vučela, da kažemo, bajagi bio „nova levica“.

Opet zategnutost na vatrenoj liniji između Srbije i EU. U goste nam ponovo došao Jelko Kacin, a taj - saglasno mišljenju naše političke elite - baš ume da bude neprijatan i da zakera. Zamislite šta je izjavio usred prestonog Beograda.

Neće valjda, cenjeni publikume, dotle doći da Novi Sad, doskora srpska Atina, postane srpski Bejrut. Eh, kako je to ve vremja junosti moje bila mirna varoš! Za moj tadašnji ukus - možda i previše mirna.

Kad se novindžije, cenjeni publikume, dokopaju neke reči, brzo joj dođu glave, a još brže nam se popnu na istu. Apsolutni hit ovoga leta je reč „uživanje“.

Ovih dana se u takozvanoj srpskoj štampi naveliko diskutuje o spoljnopolitičkoj orijentaciji nove vlade. Koliko vidim, nijedna od ovdašnjih dvaju glavnih analitičkih škola nije zadovoljna stanjem stvari.

Gde nam je to džumhurbaškan, cenjeni publikume? Neki je dovitljivi novindžija sredinom prošle nedelje primetio da se Toma Nikolić danima ne oglašava, što je samo po sebi bilo čudno, pa je potegao na Andrićev venac, u Čiča Tominu kolibu, da se raspita šta predsednik radi, šta sanja i šta mu se događa?

Višestranački sistem u svakom pogledu sve više napreduje, pa smo u tom smislu ovih dana dobili jubilarnu, devedeset i prvu političku partiju, takozvanu SRS, stranku ruske nacionalne manjine u Srbiji.

Veliki su ovo, cenjeni publikume, dani za mudrosere, dramosere, analitičare, političke savetnike i braću im dobro obaveštene izvore. Sve se to ovih dana mahnito odalo nagađanjima, tumačenjima i proricanjima o misterijama Demokratske stranke.

Lepo kaže naš narod: opština uzimala, opština davala, opština s kokoškama spavala. Sledeći narodnu mudrost opština Bač je svojevremeno blagoizvolela podariti čin počasnog građanina Đoki Balaševiću, pa se onda onomad u opštini Bač promenila vlast i nova vlast promptno Panonskom mornaru oduzela počasni čin.

Aktuelno to ovih dana, pa se odadoh prevodilaštvu. Kako, recimo, prevesti ime benda Pussy Riot, a da ne uvredimo matušku Rosiju i da, istovremeno, ne izneverimo načala narodnog jezika. I šta da vam kažem?