Svetislav Basara

Elem, Vrhovni Vučić za današnji Badnji dan beše najavio "posetu podrške" srpskom narodu na severu Crne Gore, ali se u međuvremenu sastao sa NJ. S. Irinejem, pa su, kao seoski pop i seoski uča (falio je samo seoski žandar, Vulin) odlučili da tamo ipak ne ode.

Pročitah u jučerašnjem Danasu izvanredan tekst Žikice Simića posvećen mojim starim mušterijama, neprejebivcima, u kome je autor, kroz analizu reakcija euromahalske javnosti na aferu "Malčanski berberin", pokazao koliko je uznapredovala epidemije paranoičnih teorija zavere i do koje mere su neprejebivci podlegli masovnoj hipnotisanosti Aleksandrom Vučićem.

Elem, Peticija 88 raznobojnih i multinacionalnih ličnosti, među kojima se našla i moja malenkost, izazvala je poveliku furtutmu u ovdašnjoj javnosti, koja je i sama po sebi jedna velika furtutma Iz nekih razloga, prozvanim se osetio i Vrhovni Vučić, pa je pojurio na RTS, iako u peticiji nije "prozvan", niti je bilo razloga da bude jer u inkriminisano zamešateljstvo - osim možda emocionalno - vaistinu nije umešan.

Elem, redakcija Danasa je u poslednju subotu u 2019-oj, u svojim prostorijama upriličila susret čitalaca sa glodurom i kolumnistima, posle koga je usledio mali koktel, na kome nisam ostao jer držim da je koktel bez pušenja isto što i mačka bez brkova.

Mic po mic, pičvajz po pičvajz, glupost po glupost, prođe 364 dana, sutra nas čeka 365, tj. "najluđa noć" u kojoj ćemo po ko zna koji put dočekati novu 1903, pardon 1908, pardon - 2020. godinu.

Kako vreme prolazi, sve više zapadam u medijski automrak.

U našoj današnjoj sagi o starom srpskom zanatu, prosipanju beba skupa sa prljavom vodom, ulogu prljave vode "tumače" srpski predsednici (svih boja), dočim je uloga beba zapala instituciji predsednika republike koju predsednici (svi do jednog) udarnički obesmišljavaju uz svesrdnu podršku SNiS-a (takođe svih boja).

Danas ćemo se pozabaviti trima starim srpskim zanatima koji su na sveopštu nesreću nadživeli davno izumrle - opančarski, abadžijski, sarački, itd - a koji će, kako stvari stoje, nadživeti i Srbe.

Uvažavam zahtev mnogobrojnih komentatora i našu današnju kolumnu posvećujem počasnom članstvu Gorana Vesića u takozvanom Udruženju književnika Srbije, koje do danas nisam blagoizvoleo prokomentarisati.

Da je posle Đinđićevog streljanja, na mestu predsednika DS i položaju premijera Srbije ostao Zoran Živković, drugu bi mi pesmu danas pevali, ali Zoki, k sožaljeniju, nije imao šanse.

Ako ste nakon čtenija naše subotnje kolumne malčice mućnuli glavom i saglasili se sa mojom tvrdnjom da najmanje 75% populacije Srbije u muljavinama, lopovlucima, podmetačinama, nameštaljkama, "bahaćenjma" i sl. ne vidi ništa loše, da tome štaviše teži - iako javno na sve to osipa drvlje - onda ste se vinuli do uvida u čemernost i bezizlaznost naše situacije.

Čitam juče odgovore analitičara i političara na Danasovo pitanje, a da kako to da poveliki broj dokumentovanih i SNiS-u podastrtih režimskih muljavina i marifetluka ni za promil nije smanjio takozvani rejting vladajuće stranke, Vučićev da i ne pominjem.

Danas je petak, drugi dan Nikoljdana, takozvana preslava, dan za kuhinjsku filozofiju.

Vidim da se podigla povelika furtutma oko Visokog Pokroviteljstva Najvišeg Srpskog Bića nad festivalom "Teatar na raskršću" u Nišu. Kod nekih je to izazvalo i psihosomatske reakcije.

Našu današnju kolumnu pišem u "kapacitetu" ministra prosvete, nauke i tehnologije u vladi "u senci" koju je sastavio i u jučerašnjem Danasu SNS-u podastro Milojko Pantić, na čemu mu - spreman ko zapeta puška da preuzmem portfelj - od srca zahvaljujem.