Svetislav Basara

Veliko su ibretenije izazvali i u tešku su sprdnju bačeni lapsusi TV voditelja/ki izrečni u golemoj svesrpskoj tugi zbog smrti Njegove blaženopočivše "svetlosti", Irineja.

Dok je bilo pod (kakvim takvim) suverenitetom Kraljevine Srbije, zatim pod jurisdikcijom neke od banovina kraljevine u kojoj ni Srbija nije imala suverenitet, a posle toga autonomna pokrajina u sastavu aktiva SKJ, SR Srbije, Kosovo nije imalo ni pedeseti deo mitološko-političke tržišne vrednosti koju ima danas.

Nije čudo da srbsko turbo-folk pravoslavlje iliti svetosavlje - koje je u izvesnom smislu duhovna majka turbo-folk supkulture - pribegava turbo-folk sahranjivanjima, zbog kojih bi Sveti Sava, kad bi ustao iz groba - što mu ne pada na pamet - trostrukom kamdžijom išibao i sahranjivače i sahranjivane.

Znamenit Srbi vaistinu se imaju rašta roditi, ako ni zbog čega, a ono zbog velelepnosti sahrana koje im bivaju upriličene, jedino je mana što tih velelepnosti - iz razumljivih razloga - nisu svesni.

Marks je rekao da se istorija najpre događa kao tragedija, pa se ponavlja kao farsa, a ja dodajem da se u Srbiji - nekadašnjem bastionu marksizma lenjinizma, a sada predziđu pravoslavlja - na kraju pretvara u lakrdiju i cirkuziranje.

Već se izvesno vreme spremam da otvorim slučaj Gordane Čomić, ali vremena burna (a opet ko smrt dosadna), svaki čas iskrsne neki pičvajz - sad politički, sad epidemiološki - malo malo pa se upriliči neka sahrana opštenacionalnog značaja, naposletku (i na Sebastian) i Dodik prdnu u čabar.

Epidemija se svakim danom sve više usložnjava.

Elem, Mile Dodik je u nedelju gromoglasno prdnuo u čabar usred Banjaluke.

Kao što znate, moja malenkost voli da lansira nove nauke.

Pandemija virusa kovid 19 preti da se pretvori u pandemonijum (ako ne znate šta pandemonijum znači, konsultujte Vikipediju).

Oj, Srbijo, zemljo sporta i predvidivosti!

Sve se češće pitam može li se protiv Vučićeve propagandne mašinerije boriti ubrzanom vučićizacijom tzv. slobodnih medija.

Nakon što se obavestih da je tzv. Aca Lukas u Hit tvitu đilkoški izređao Žaklinu Tatalović, izvršivši potom očevid u klip "nemilog događaja" momentalno pomislih da su "srpsko čojstvo, junaštvo, patrijarhalna tradicija, duhovna vertikala, svetosavlje", itd. stvari za koje bi i Lukas i njegova dva saučesnika (prava reč) - Abu Ćirjaković i SPASonosni Šapić - bili u stanju da polože život, a Ćirjak, pretpostavljam, ni dupe ne bi žalio.

Stekavši prethodnih meseci trajan utisak nepodnošljive dosade, poslednja dva Utiska nedelje nisam gledao s namerom da ga više i ne gledam, ali kad se u svetu neđelju obavestih da će kod Bećkovićke biti privedeni - sleva nadesno Zoran Panović, Ljilja Smajlovićka i Nikola Tomić - znao sam da će to biti must see, pa se u pet do 21.00 h namestih pred televizor.

Da li je to Danas dobio vikarnog kolumnistu, određenog Joksovića, profesora (nadajmo se ne vikarnog) medicinskog fakulteta koji je u jučerašnjem broju objavio tekst "Basara i Amfilohije", ne, međutim, u "odjecima i reagovanjima" gde bog novinarstva zapoveda, nego na tzv. udarnom mestu, ispod Coraxove karikature, tamo gde objavljuju profesionalci i etablirani autori, u svakom slučaju ne nadrkani amateri i anonimusi.