Svetislav Basara

Da ne bi portala novinčina serbskih, pojma ne bih imao da je prekjuče bio veliki praznik, doduše tek nedavno ustanovljen i nazvan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, maltene kao Đidova Stranka slobode i pravde, minus barjak.

Sedmo čulo - to je ono što mi treba. S obzirom na usložnjavanje situacije možda mi ni osmo ne bi bilo naodmet.

Obavestivši se da u nedelju 13. 9. kreće nova sezona Utiska nedelje, živ nisam bio da sačekam 9 h PM pa da se namestim pred televizor i da po drugi put napunim glavu govnima kojima sam je i prethodnih sedam dana punio.

Pametno je pitanje postavio Kišjuhas u vikend izdanju Danasa: "Čemu se smejemo"? Kišjuhas nije mislio na humorističke serije i viceve, nego na cunami sprdačine kojim je propraćena Visoka pregovaračka poseta Vašingtonu, teskoba stolice na kojoj se vrpoljilo Visoko Dupe i - ponajviše - na kulovsko poređenje Vučića sa Šeron Stoun u sceni kad pokazuje mindžu Majklu Daglasu, po scenariju i u režiji Mare Zaharove.

Ako vas je mučilo pitanje zašto je pala odluka da se uveze ruska (ili bar kineska), a ne neka druga anti covid vakcina, Srpski telegraf će vam, zajedno sa još mnogo drugih, razrešiti i tu nedoumicu - to je, naime, zato što je Đilas (Dragan, ne Milovan) bio naumio da "nam poturi" vakcinu koja "ljude pretvara u zombije".

Očekivao sam da će posle kolumne "Hiperinflacija kolektivnog ega" podfamozni komentarorluk pasti u kolektivni amok, ali to uopšte nije bio slučaj - bilo je, o čuda, čak i komentara saglasnih s mojom malenkošću u mišljenju da - izvan granica Srbije - pravila važe za sve, pa i za srpske tenisere.

Oni koji misle da mogu i ono što ne mogu - a mi smo svetski lideri u toj disciplini - obično ne uspevaju da urade ni ono što bi mogli, a i kad uspeju nešto da urade, urade tako da ispadne nemoguće.

Sigurno ste čuli za psihoanalitički termin "inflacija ega". Ako ste čuli, verovatno imate i približnu predstavu šta je inflacija ega i kakve štete ona donosi po istoriju i život.

Davno je "naš narod" rekao - a on se u to dobro razume - da onaj ko se među silne trpa i s njima tikve sadi po sili nužde guzicom drlja.

Znate kako kaže naš narod - "dok se Mara obuče, sva se svadba provuče".

U jučerašnjem Danasu ugledah dragi bivši lik i najavu prostranog intervjua sa JexS-om Tadićem na temu crnogorskih izbora, pročitah međutim samo podnaslove i tzv. "lidove". Sapienti satis.

Ne znam kako se majke ovdašnje invencije nisu dosetile da umesto što raspisuju konkurs za srpskog Krivokapića, za posao strmopižđavanja Visokog Vučića angažuju sv. Vasilija Ostroškog, za koga i sam Krivokapić kaže da je stvarni pobednik CG izbora.

Ma ipak sam ja vidovit. Još u crnogorskoj izbornoj noći, dok sam gledao za zapadnobalkanske prilike dibidus neuobičajeno odmerenu govoranciju vođe CG opozicije, Zdravka Krivokapića, javilo mi se da neće proći ni dva dana pre nego što neka srpka majka invencije odvali da nam je potreban - "srpski Krivokapić".

Aporija, to vam je nedoumica koju je teško ili nemoguće razrešiti. Idemo na stvar. Hajde neprejebivci i matematičari, znate da sam totov za matematiku, "sračunajte" mi koliko bi ljudi glasalo u Srbiji da je na prošlim izborima izlaznost bila 76 zarez nešto procenata, kao što je bila u Crnoj Gori.

Polovina Srbije je u svetu neđelju navijala za Mila - i to gorljivije nego Milove pristalice u CG - druga pak polovina je priželjkivala Đukanovićev strmopizd, takođe gorljivije od Milovih izbornih protivnika.