Svetislav Basara

Tokom povremenih proletnjih, letnjih, jesenjih i zimskih škola senzacionalističkog novinarstva podfamoznim polaznicima sam višekratno skretao pažnju na gvozdeno pravilo žurnalizma da nije vest da je "pas ujeo čoveka" nego da novinčinama tiraž skače kad objave da je "čovek ujeo psa".

Srbija je velika tajna, prepuna paradoksa koji naprosto bodu oči, a uvek nekako prođu nezapaženo.

Ajnštajn je jednom rekao da se stvari ne mogu popraviti na način na koji su pokvarene, Ćosić je pak rekao da mi možemo i ono što ne možemo. Jeste Ajnštajn bio nacionalni zet - svaka njemu čast - ali Ćosić je otac nacije, zna se čija je poslednja.

Sve do pred kraj XVIII veka Veliki, Mali i Beli Rusi bili su jedan narod iste vere.

Novi saziv Kozačke skupštine još uvek ne zaseda - a ka će ne zna se - "na" novoj vladi još niko ne sedi, a ka će još se manje zna.

Gornji naslov istovremeno je i naslov "kultnog" filma iz žanra melodrame koji je i moja malenkost vaktile gledala.

Megalomanija, precenjivanje sopstvenih snaga i odsustvo smisla za proporciju tri su zle kobi koje su Srbiju nužno dovele do "ovog što nikada ovako nije bilo", a kako stvari stoje, tek idu vremena u kojima nikada neće biti ovako kako je oduvek.

Nije Zoran Lutovac uzrok totalnog sunovrata Demokratske stranke, on je stečajna posledica dugotrajne degeneracije jedine političke formacije u Srbiji (svih vremena) koja je - pre nego što je dopala šaka JexS-u & Co - raspolagala organizacijom, znanjem i rešenošću da izvrši tranziciju Srbije iz začaranog karavilajeta u kakvu takvu demokratsku državu.

Osim istorijskih "nepravdi", Srbi, pogotovo oni podfamozne sorte, vole da uočavaju i ispravljaju greške i omaške, naročito tuđe. Sledstveno je bilo predvidivo da će i mene savatati u omašci kojom sam Predićevo platno "Vesela Braća, kukala im majka" pripisao Paji Jovanoviću.

U utorak se po internet mahalama serbskim iz "dobro obaveštenih krugova" pronese aber da će još iste večeri Batko Lukašenko definitivno zglajzati.

Elem, Aleksandar "Batko" Lukašenko se posle dvadeset i šest godina suverene vladavine Belorusijom - tokom koje ispoljio zavidnu sposobnost balansiranja između EU i Rusije - prekonoć obreo u nebranom grožđu.

Sve se tumbe okrenulo.

Obratite pažnju na zvezdani uzlet beslovesnosti iz pera podfamoznika potpisanog - "Musa": "U ovom serijalu sa besmislenim povodom, još su besmisleniji argumenti koje navodi Basara na štetu Srba, a u korist Hrvata."

Kako ćemo (nadam se) pokazati našom današnjom kolumnom, priloženi jučerašnji izveštaj sa krvave proslave jedne od radikalskih izbornih pobeda, lako bi mogao da uz nešto apdejta i promene datuma, mesta i učesnika postane izveštaj sa neke od (bilo čijih) izbornih pobeda/poraza u Srbiji XXI veka, po gvozdenom pravilu da su svi koji iz istorije ne izvuku nikakvu pouku osuđeni da je ponavljaju. (Santajana, čini mi se.)

Našu današnju kolumnu počinjemo jednim drevnim izveštajem: Ubistvo N. N. Srbina (ime i prezime poznato redakciji) iz mesta N. (ime takođe poznato redakciji) ovako je izvršeno: