Vladimir Jokić

Što jes’ jes’: tako treba! Srbija u cvetu, jednom jedinom. Lepi čovek. Zlaćano sunce zari slobodoljubiva prostranstva i Pre i Posle podne. Njegovi zraci radosno titraju po šumama i gorama naše zemlje ponosne, tamo gde se borovi i jele listom svijaju jedno uz drugoga.

Vladimir Jokić Beograd - ah, to je jedan veliki, veliki vrtić. Prošaran jaslicama. Tu i tamo, ljupko raspoređeni, blistaju obdaništa, zabavišta, igrališta, šešeljišta... U pesku ispred Gradske kuće, s Andrejom Mladenovićem-Koficom i Aleksandrom Antićem-Lopaticom, igra se najbolji od najboljih u Otadžbinskoj grupi sa posebnim potrebama - Aleksandar Vučić.

Vladimir Jokić Jebeš lipu, sedim pod brestom i žudim... Dođu jedni na podvorenje, pitaju: šta ti duša ište? Dođu drugi, saleću: samo kaži, ne pitamo šta košta. A ja žudim da ovo potraje. Da se razvuče ko lastiš na gaćama koje su nam svih ovih godina spadale... Dosta je, bre, budžaka i mišjih rupa, dosta glavinjanja od nemila do nedraga - došlo vreme da se naplati i to i onoliko njihovo kurčenje, sa sve zateznom kamatom.

Ah, Beethoven... Petak, 2. jul 1999. E, vala danas neću na svečani početak rekonstrukcije rasadnika. Roknula bomba u malinjak pa ajd sad da ga sanćim rekonstruišemo, dolazi i Mrka da sune prvu lopatu šodera. E, ja ga majci ne idem! Arčio sam grlo i dernjao se "živeo" kad su onomad iz cevke puštali naftu tamo gde naši seljaci obično puštaju pevcu krv, dernjao sam se i kad je Mrka postavljao prvu šinu iza baba Darinog drvljanika, načisto sam promuko u Zaklopači.Tabanamo okolo i saniramo posledice zločinačkog bombardovanja - kad ćemo, bre, da saniramo uzrok? Bre!

Skupljaju se kićeni svatovi... Eno ga Mlađa u fići bez motora i točkova, daje gas i viče brrrrrm, brrrrrm... Eno ga Čanak s naštimovanima tamburom i Kostrešom... Ispod bačkog duda Ildiko i Pišta opleli čardaš a Šaćir ozdo samo gledi... Tu su i svi, svi svi - obojica - s Vukom na čelu.