Vladimir Matković

Gotovo svakog dana pojavi se vest da se negde dogodila neka avionska nesreća. Agencije, portali, elektronski i štampani mediji o tome redovno izveštavaju. To nam je sastavni deo posla. Upozorenja ozbiljnih ljudi stručnjaka i avijatičara kako je letenje bilo i ostao najbezbedniji oblik prevoza, maltene da nikoga i ne dotiču.

Rimski dnevni list Republika obeležava jubilej: četiri decenije izlaženja. Ovaj dnevnik levog političkog usmerenja značajan je po mnogo čemu u italijanskom javnom prostoru: uspeo je da pomiri tabloidno i ozbiljno novinarstvo. Na njegovim stranicama pisala su ili pišu neka od najznačajnijih tamošnjih književnih imena poput Alesandra Barika.

Upoznali smo je preko suzama ispisanih reči. Roman "Rekvijem za jedan dan" Lidije Jelisavčić Ćirić (izdavač: Solaris Novi Sad) brzo je našao put do čitalaca. NJegovo predstavljanje zakazano je za 20. maj u beogradskoj biblioteci "Milutin Bojić" u 18 sati. Prema rečima književne kritike "ovo delo se po dvostrukom kriterijumu uklapa - najpre kao primer autohtonog ženskog stvaralaštva, ali i kao delo koje hrabro progovara o različitim oblicima ženskog zlostavljanja."

Upoznali smo je preko suzama ispisanih reči. Roman "Rekvijem za jedan dan" Lidije Jelisavčić Ćirić (izdavač: Solaris Novi Sad) brzo je našao put do čitalaca. Njegovo predstavljanje zakazano je za 20. maj u beogradskoj biblioteci "Milutin Bojić" u 18 sati.

"Ovde London, britanska radio stanica BBC počinje emitovanje programa na srpskohrvatskom jeziku za Jugoslaviju na kratkotalasnim sektorima od 31, 41 i 49 metara", ovu rečenicu propraćenu zvukom Hendlove muzike izgovarao je spiker svake večeri u 22.15 po srednjeevropskom vremenu.

Tražio sam reč, čuo sam glas... Tražio sam reč. Tu prostački i nemilice trošenu reč koja je nestala poput dahom raspršenog mehura sapunice.

Tražio sam reč. Tu prostački i nemilice trošenu reč koja je nestala poput dahom raspršenog mehura sapunice.

Još jednom se potvrdilo ono što smo svi odavno znali, dama DŽudi Denč je osmi, kažu, rekordni put dobila uglednu nagradu britanskog glumišta "Olivije". Po ko zna koji put je potvrđeno da je ova osamdesetjednogodišnjakinja jedna od najvećih britanskih glumica svih vremena. Postati i ostati najbolja na Ostrvu nije uopšte lako, budući da je, kako bi cinici rekli, "svaka prosečna britanska glumica bolja od bilo koje druge na planeti".

Ići ili ne ići. Otići ili ostati. Podleći iskušenju ili mu svim silama odoleti. Sa spiskom ovih nedoumica suočih se kada su me dragi prijatelji upitali želim li da idemo u Firencu za vikend. Jedno je to od onih mesta na planeti Zemlji u koje se zaljubite odmah, ali slojevito. Prvo čitajući knjige, listajući monografije i istorije umetnosti različitih autora, pa onda istorijske studije i romane u kojima se spominje ime slavne porodice Mediči.

Jedna je od najpoznatijih turskih književnica srednje generacije. Svestrana je i zanimljiva osoba. Piše dobre istorijske romane u najklasičnijem smislu tog žanra: mnogo, štaviše temeljno istražuje teme i istorijske epohe o kojima piše. Solmaz Kamuran je stigla u Beograd u okviru projekta " Druženje turskih pisaca sa srpskim čitaocima" koje priređuje Institut Junus Emre. Do sada su joj na srpskom objavljena dva romana "Kira Ester" i "Mađar" (Izdavač: Algoritam), koji je odlično prevela Vesna Gazdić. Pričali smo sa gospođom Solmaz Kamuran u opuštenoj atmosferi restorana Pomodoro.

"Istanbul, univerzalna lepota kojoj se pesnik i arheolog, diplomata i trgovac, princeza i mornar, severnjak i zapadnjak podjednako dive. Ceo svet misli da je ovo najlepše mesto na svetu“, pisao je Edmondo de Amicis. Niko posećujući ovaj grad nije ostao ravnodušan.

Selim Aslantaš nas odlično poznaje. Trenutno je direktor beogradskog ogranka Instituta Junus Emre koji je u ovdašnjoj javnosti poznatiji kao Turski kulturni centar. On je profesor na Odseku za istoriju na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Hadžetepe. Doktorska teza koju je pisao oslanjajući se na srpske i turske izvore podjednako objavljena je 2007. godine pod nazivom "Srpski ustanci u Osmanskom carstvu - rađanje 19. veka na Balkanu".

"Vođeni željom da čitaocima u Srbiji predstavimo i približimo tursku književnost pokrenuli smo projekat druženja turskih pisaca sa srpskim čitaocima", kazao je novinarima Selim Aslantaš, direktor beogradske podružnice Instituta Junis Emre. On je obećao da će se u turskom kulturnom centru održati još mnogo programa koji će "produbiti kulturnu razmenu i saradnju između Srbije i Turske".

Dejan Tiago Stanković je ovdašnju javnost prijatno iznenadio sjajnom zbirkom priča "Odakle sam bila više nisam" 2011. godine. Ove priče su bile zanimljive, upečatljive, duhovite i nagoveštavale su da je pred nama pisac od koga se može mnogo očekivati.

Jedan je od najprevođenijih argentinskih savremenih pisaca u svetu. Neposredan je i otvoren, a do sada je beogradska Laguna objavila dve njegove knjige "Neprimetni zločini" i "Spora smrt Lusijane B". Ova poslednja knjiga je zanimljiv triler koji se čita u jednom dahu. Martines spada u one autore koji se vešto poigravaju jezikom i njegovim formama, a prevoditeljka LJiljana Popović Anđić je duh njegovog pisanja pokušala da sačuva i u prevodu.