Vladimir Matković

- Kada 17. juna 2015. godine građani Srbije budu zauvek morali da pređu na digitalnu televiziju, najjeftinije digitalne TV programe moći će da gledaju pomoću krovne ili sobne antene, tj. preko mreže Emisione tehnike i veza, koju čine digitalni predajnici, repetitori i antenski sistemi.

U neka srećnija vremena odande bi nam dospevale razglednice zanimljivim poštanskim markama i otisnutim žigovima. Ukoliko su neki od nas imali više sreće da neko od brojnih nam prijatelja ili rodbine tamo nešto radi ili gradi, mogli smo da uživamo u divnim sitnicama koje su nam donosili kao poklone.

Reakcije na program koji pravimo izuzetno su dobre. Još je, naravno, rano za širu sliku, ali već nakon sedam dana naši gledaoci su počeli da uočavaju specifičnosti N1, kaže u razgovoru za Danas Jugoslav Ćosić, direktor programa ovog njuz kanala za Srbiju i dodaje: „Izbor tema kojima se bavimo, način na koji pratimo događaje. Nije svima još jasna programska šema, kao ni kombinacija regionalnih i nacionalnih vesti, ali za to je potrebno vreme. Predugo smo svi u regionu bili hermetizovani. Televizija je izazvala veliko interesovanje, što se vidi i po brojkama o gledanosti kanala na kablovskim mrežama.

„Beč 1895, sezona samoubistava je počela. Sedeći za pisaćim stolom kraj prozora mlada žena umočila je pero u crno mastilo. Pero je škripalo po papiru poput gavranove kandže. Napolju je nebo bilo pepeljastosivo. Od početka novembra bilo je veoma hladno, a komadi leda plutali su po površini Dunava. Uskoro će reka biti sasvim zaleđena, sve do proleća.

„Postajemo taoci interneta. Kradu se Fejsbuk profili, šalju se lažni tvitovi, izmišljaju blogovi. Da li stvarno živimo u vremenu virtuelne diktature kojoj je glavni cilj postao to da se po svaku cenu na net okači bilo šta?“, zabrinuto se u kulturnom dodatku rimske „Republike“ u autorskom tekstu zapitao novinar i publicista Mikele Sera.

Brazil je ovih dana najpoželjnija destinacija i to zbog najvažnije sporedne stvari na svetu fudbala. O kulturi, a posebno savremenoj književnosti, malo se, nažalost, piše i priča. Taj nedostatak pokušala je da nadomesti izdavačka kuća Clio. Objavila je odličan roman "Kao gavran crno" (prevod Sonja Asnović Todorović) spisateljice Adriane Lizboa, koja se ovih dana družila sa čitaocima u Beogradu i Novom Sadu.

„Voljeni kaudiljo“ general Francisko Franko imenovao ga je za svog naslednika. Kaudiljo je bio dovoljno pametan da ovu svoju želju uobliči u Zakon o nasleđivanju upravljanja državom, koji je donesen još davne 1947. Novim ustavom koji je narod izglasao na sveopštem referendumu 6. decembra 1978, Huan Karlos Prvi eksplicitno je priznat kao kralj Španije i zakoniti naslednik dinastije Burbona, što automatski znači da je postao šef države.

Sadašnji Pomodoro ili paradajz, kako ko voli da ga zove, tačno je na pola puta između mesta gde sam živeo, ovde na uglu Palmotićeve i Hilandarske i Makedonske i Hilandarske, kod Politike, u kojoj sam radio deset godina.

Prvi svetski rat jedinstven je događaj od čijeg izbijanja je prošlo celo jedno stoleće. Ceo svet obeležava okruglu godišnjicu njegovog početka. Širom planete se objavljuju naučne studije, skraćene istorije, ali i beletristika čija je glavna tema rat, koji će, nažalost, postati uzor modernog ratovanja kakvo danas poznajemo.

Dramatična zbivanja na Bliskom istoku, posebno u Siriji i Egiptu, ne silaze sa naslovnica svetske dnevne štampe. Nažalost, ova dešavanja često su i udarne televizijske vesti. O komplikovanim odnosima u ovom delu sveta, ali i o vezama našeg regiona sa Bliskim istokom razgovaramo sa islamologom Ivanom Ejubom Kostićem.

Često u ovoj rubrici objavljujemo dopisnice iz prestonica širom sveta. Svaka od njih je dovoljno različita i zanimljiva da se o njoj piše.

U poslednjih nekoliko godina Srbija i Beograd su veoma zanimljivi za inostrane turiste i pustolove. Srbija je, nema sumnje, destinacija koja se strancima otkriva. Bilo da posećuju planetarno poznate festivale poput Guče ili Egzita, ili uživaju u dobrom provodu prestonice i prirodnim lepotama zemlje.

Verovatno nijedna krunisana glava nije bila toliko voljena kao ona. Možda jeste princeza od Velsa Ledi Dajana. Reč je o Elizabeta Amalija Eugenija od Bavarske, koja je poznatija pod nadimkom Sisi.

Koliko se život u hrvatskoj metropoli promenio posle ulaska ove zemlje u članstvo Evropske unije? Stari purgeri će vam reći da ne primećuju da se išta promenilo. Dve promene ipak padaju u oči.

U Galeriji Kuće legata, Knez Mihailova 46, otvorena je izložba slovenačkih konzervatora i restauratora. Na izložbi će na trideset postera biti prezentovani najznačajniji konzervatorsko- restauratorski postupci, istraživačke metode i rezultati na zaštiti kulturne baštine Slovenije, od 2012. do 2014. godine. Izložba će biti otvorena do 31. marta, od 12 do 20 časova svakog dana, osim ponedeljka.