Vladimir Matković

„Nije samo vasceli svet bio udaljen: čak je i Zemlja Izraela bila prilično udaljena. Negde, iza brda i još dalje, stasavao je novi soj junačkih Jevreja, preplanuo, žilav, ćutljiv, delatan soj ljudi, sasvim različit od Jevreja iz dijaspore, sasvim različit od stanovnika Kerem Avrahama.

Turističke monografije sa mnoštvom lepih slika i malo teksta redovni su deo ponude svake turistički osvešćene metropole koja hoće da se predstavi gostima u što boljem izdanju. Takvog štiva ima i kod nas. Međutim, onoga čega u nas nije bilo jeste neobična priča o jednom gradu, njegovim stanovnicima, njihovim radostima, tugama, burnoj istoriji koja je ostavila trag u svakom od nas samih.

Dokumentarna TV serija „Beograd večiti grad“ od 27. epizoda autora Aleksandra Diklića koju je emitovao RTS osvojila je gledaoce željne saznanja o našoj prestonici. Zato i ne čudi što je na predstavljanju knjige „Beograd večiti grad: Sentimentalno putovanje kroz istoriju“ (Izdavači: RTS i TV produkcija Skordisk) bilo toliko sveta da ‘muva nije mogla da proleti.’

Kada putujemo o njima maltene i ne razmišljamo. Podrazumeva se da ih bude na svakom putovanju koje organizuje neka od mnogobrojnih turističkih agencija. Dobar deo putnika upravo na njih saspe sve „drvlje i kamenje“ kada dođe do propusta u organizaciji putovanja. Reč je, naravno, o turističkim vodičima. Srećom, većina njih odlično obavlja svoj posao, pa se često dobra putovanja pamte i po dobrim vodičima. Danas je Svetski dan turističkih vodiča.

Dobrih putopisa koji se objavljuju na srpskom jeziku nažalost i nema toliko mnogo. Zato objavljivanje svakog takvog štiva vredi da bude zabeleženo. Ovoga puta reč je o odličnoj knjizi Bila Brajsona posvećenoj Australiji „Tamo dole“ (Izdavač: Laguna, dobar prevod delo je Gorana Skrobonje).

Muzej afričke umetnosti spada u one ovdašnje institucije kulture koje promišljeno i planski deluju. Svesni su svoje misije da ovdašnjoj javnosti predstave blago „crnog kontinenta“ i ogromno kulturno nasleđe zemalja i naroda koji žive u „kolevci čovečanstva.“

Izložba pod nazivom „Živeti u Dunavskoj banovini“ u Velikoj galeriji RTS-a otvorena je do 31. januara. Predstavljeno je devet starih zanata koji na jedinstven način oslikavaju način života tridesetih godina prošlog veka na navedenom prostoru nekadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Prvi roman Pavla Zelića "Peščana hronika" (Izdavač: Laguna) našao se u širem izboru za ovogodišnju Ninovu nagradu. Reč je o veoma zanimljivom, provokativnom, ali i pitkom štivu. Sve počinje na radnoj akciji izgradnje Novog Beograda, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, pet pionira, ponesenih duhom udarništva, otkriva jedan potpuno nepoznati svet i stiču priliku da se u njemu dokažu.

O domaćinu 22. Zimskih olimpijskih igara ovih dana se mnogo piše i priča. Ruski Soči će makar nakratko postati centar sveta. Planeta će uživati u podvizima sportista, a nema sumnje da će Rusi biti odlični domaćini svim ljudima dobre volje.

Velike retrospektive značajnih umetnika oduvek su bile, a i ostaće, mnogo više od običnih izložbi. U takvim slučajevima nikada nije reč samo o dobro osmišljenim svetkovinama za ljubitelje umetnosti, već one postaju društveni događaj o kome se priča i mnogo kasnije. Ako se tome dodaju i sve moguće i nemoguće strategije privlačenja posetilaca, u poslednjih nekoliko godina uz ogromno oslanjanje na internet i društvene mreže, onda se može reći da je silazak umetnosti među „običan narod“ zagarantovano.

Indijski grad Džajpur idealno je mesto za održavanje prestižne književne manifestacije. Književni festival u Džajpuru jedan je od vodećih indijskih književnih festivala i biće održan od 17. do 21. januara 2014.

Katar spada među najbogatije države na svetu. Njegov zaštini znak svakako je svetski informativni gigant Aldžazira, koji već nekoliko godina emituje i program za Balkan. Ono što u poslednjih nekoliko godina, kada je o ovoj zemlji reč, privlači pažnju jeste i ulaganje u umetnost.

Ovom ostrvu u poslednje vreme i ne ide baš najbolje. Pamtilo je i bolje dane. Sada se sa naslovnica australijske i ostale svetske štampe, ali i iz elektronskih medija čuju jezive priče o azilantima koji nastoje da se nekako dokopaju obećane zemlje, Eldorada. Želja da ostvare svoj životni san koji će im omogućiti bolji život toliko je moćan pokretač da su spremni na sve.

Revidirani rukopis romana Ivana Ivanjija "Konstantin" (izdavač Laguna) nedavno je doživeo drugo izdanje. Ovaj životopis rimskog imperatora koga su mnogi smatrali za hrišćanskog apostola ponovo je, ne samo zbog jubileja, privukao pažnju javnosti. Pored romana "Dioklecijan" i "Julijan", on spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.

Gost upravo završenog Sajma knjiga bio je i nemački novinar i Pisac Jan Filip Zendker. Čitaocima je predstavio svoj novi roman „Šapat senki“ (Laguna, prevod Irena Lea Janković). Zendker kroz priču o usamljeniku Polu Libovicu, koji slomljen smrću sina i propašću braka, napušta ogromni Hongkong i nalazi utočište na obližnjem ostrvcetu.