Vladimir Matković

„Izvinjenje aboridžinskim narodima za nepravedno postupanje prema njima koje je 2008. godine uputio tadašnji premijer Kevin Rad u ime savezne vlade bio je presudan trenutak u istoriji Australije. Tim činom je priznato da su zakoni parlamenta i politika prethodnih vlada u australijskim državama prouzrokovali svim aboridžinskim narodima duboku bol, patnju i gubitke.

Praznina u ovdašnjoj kulturi ispunjava se polako ali sigurno. Upravo se pojavio drugi od četiri toma obimnog projekta „Istorija srpske filozofije“. Priredila ga je docent dr Irina Deretić koja je urednik ovog izdanja i rukovodilac celog projekta. Izdavač je Evro Đunti.

Doktorka Linda Papadopulos, jedan je od najpoznatijih britanskih psihologa, često nastupa u javnosti. Njena stručna bibliografija veoma je zanimljiva i impresivna.

Španski institut Servantes jedan je od najuspešnijih kulturnih projekata u poslednjih dvadeset godina. Reč je o mreži instituta čija je osnovna misija upoznavanje sveta sa hispanskom kulturom Španije i Latinske Amerike kao i podučavanje španskog jezika. U svetu deluje 87 Servantesovih centara, a već nekoliko godina uspešno deluje i beogradski.

Beogradska Geopoetika otkrila je ovdašnjoj javnosti još jedno književno ime vredno poštovanja. Reč je o španskom piscu Rafalu Arguljolu čija je biografija više nego zanimljiva. Arguljol (1949) pisac i filozof, autor je dvadeset sedam knjiga eseja, romana, pesničkih zbirki i putopisa. Profesor estetike na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni, bio je predavač na Berkliju (USA), kao i na univerzitetima širom Evrope i Latinske Amerike.

„Posle naše smrti možete ispitivati i šta smo bili i šta smo pisali, ali za života samo ovo drugo“, zapisao je Ivo Andrić u „Znakovima pored puta“. Nimalo slučajno baš ovom rečenicom svoju knjigu „Angažovani Andrić“, u izdanju Službenog glasnika, započinju autori Ratko Peković i Slobodan Kljakić. Knjiga obuhvata osvrt na društveni rad, govore, predavanja, članke, putopise i reportaže našeg nobelovca u, prema mišljenju mnogih, najprelomnijem razdoblju dvadesetog veka na ovim prostorima.

Android 4.0 sve je omiljeniji operativni sistem. Broj aplikacija u Google play prodavnici sve je veći. Nije reč samo o igricama, zabavi i vremenskoj prognozi, nego i o ozbiljnim aplikacijama referentnih enciklopedija, rečnika ili metoda za učenje matematike, fizike, hemije i ostalih prirodnih nauka. Neke aplikacije se plaćaju, dok je većina besplatna.

Neosporna je činjenica da Siniša Svilan ume da pravi dobar televizijski program. Mnogi se sećaju njegove emisije Glamur kafe na HTV, koja se može smatrati prvim ozbiljnim i pametnim šou biz magazinom u regionu, a onda je usledio Svilanov prelazak na hrvatsku komercijalnu Novu TV, gde je osmislio dobar program i opet je jedan njegov magazin o životu poznatih potukao sve rekorde gledanosti.

Meksiko, ostatak Latinske Amerike i Španija plaču, oplakuju jednu od najvećih umetnica, pevačicu Čavelu Vargas, koja je svojim magičnim glasom pevala o tugama i radostima života. Svi koji su je poznavali tvrde da je pesme koje je pevala i doslovno proživela. Vest o Čavelinoj smrti dočekana je s nevericom. Zar je moguće da je otišla žena koja je bolnim glasom, „pevajući kroz plač“, dotakla srca stotina miliona ljudi? Pevala je o neprospavanim noćima propijenim uz tekilu, o patnji, ali i o radostima života.

U razvijenom svetu je potpuno normalna stvar da svaki iole ozbiljniji časopis ili dnevne novine imaju svoju digitalnu repliku koja je istovetna onoj koju čitalac kupuje na kiosku. Odnedavno su i novine koje upravo držite u rukama, poput vodećih svetskih dnevnika, dobile svoju digitalnu repliku. Ako ne stignete do kioska, možete nas naći na veb-portalu www.novinarnica.net

„Raznovrsnost gradova koji su kao pozornice u kojima se događaju moje priče, njihova šarolikost, njihova scenografija, upućuju na jednu posebnost svega onoga što se odupire globalizaciji“, kaže za Danas spisateljica i dobitnica Andrićeve nagrade Ljubica Arsić, čija je knjiga neobičnih i zanimljivih priča „All inclusive“ objavljena u izdanju Lagune. Priče se događaju na različitim mestima, u Buenos Ajresu, Firenci ili u hotelu Toplica u Beogradu.

Malo ljudi anoreksiju shvata za ozbiljno. Zamislimo se tek kada čujemo da je smrtno stradala neka manekenka ili glumica. Modna industrija neprestano mora da propisuje određene standarde visine, težine, ispod kojih ne sme da se ide. Za neke neiživljene modne kreatorke devojke i mladići, koji sanjaju o uspehu i astronomskim honorarima, postali su tek obični čiviluci za nošenje „genijalnih kreacija“.

„Biti novinar u novinskoj agenciji pomaže u pisanju zato što vas uči da pronađete prave reči i da pišete kratko što i jeste dobra škola za pisanje romana“, kaže za Danas francuski novinar i književnik Erik Faj koji je na ovogodišnjim „Molijerovim danima“ predstavio svoj roman „Nagasaki“ (izdavač: Geopoetika, prevod s francuskog Jelena Stakić).

„Ubacite najmanje 25 odsto seksa, oko 20 odsto nasilja, poželjno je dodati oko 30 odsto priče o pustolovinama, misterijama, religiji ili politici“, ovom rečenicom Federiko Rampini, dopisnik rimske „Republike“ u jučerašnjem broju čitaoce svoga lista upućuje u to šta treba da sadrži jedan bestseler koji će doživeti siguran uspeh i prodati se u milionskim tiražima. Američki pisac Džejms Hol je na ovoj mantri napravio biznis i na jednom univerzitetu drži kurs posvećen pravljenju literarnog „blokbastera.“ Ako se tome doda podatak da je ozbiljan politički dnevnik posvetio celu stranu ovom fenomenu jasno je koliko su stvari odmakle.

O narkomaniji i njenim pogubnim posledicama po zdravlje i život često se priča. U novinama i časopisima čitamo, a na televiziji i radiju slušamo i gledamo stručnjake koji nas upozoravaju na pogubne posledice ove zavisnosti, ali govore i o tome kako je moguće zalečenje ili možda izlečenje. Malo se, međutim, ozbiljno govori o narko- biznisu i sprezi između zabrane droga i narko-mafije gde su jedini gubitnici zapravo zavisnici.