Vladimir Matković

O tome se uglavnom ne priča, malo je onih koji javno o takvim stvarima hoće javno, jasno i glasno da progovore. Strah od ismevanja i odbacivanja rodbine i prijatelja možda i jeste ključni razlog tišine. Reč je o vođenju ljubavi u trećem životnom dobu, u sedamdesetim i poznijim godinama života. Potreba da se o tome govori sve je izraženija.

Praznici koje smo proveli u zdravlju, veselju, iću i piću ostavili su tragove na našem organizmu. Gotovo da nema osobe koja se nekoliko kilograma nije ugojila, pa jedna od novogodišnjih odluka broj jedan jeste odlazak na dijetu. Stručnjaci upozoravaju da i o dijetama treba voditi računa: treba jesti umereno, imati pet manjih dnevnih obroka, a ne dva ili tri velika, treba unositi mnogo tečnosti, vitamina, minerala. Naravno, treba izbegavati ili potpuno izbaciti, kafu, alkohol i duvan.

Koliko poznajemo sopstveno telo? Volimo li telo u kome se nalazimo, prihvatamo li ga kao neodvojivi deo svoga bića. Da li je naše telo hram Gospoda Boga, ili je samo roba koja se odlično prodaje? Zar se i najstariji od svih zanata na svetu ne bavi upravo prodajom tela? Na ova filozofska, društvena, ali i zdravstvena pitanja pokušavaju već nekoliko milenijuma da odgovore brojni pismoznanci, naučnici, lekari...

Klimatske promene, genetika i ljudski mozak svakim danom zanimaju sve više ljudi. Svaki ozbiljni nedeljnik ili mesečnik, a u poslednje vreme i dnevne novine sve češće pišu o novim naučnim istraživanjima. Televizijski kanali poput Enimal planeta, Diskaverija, Eksplorera, Historija su među najgledanijim televizijskim programima svuda u Evropi. Nije teško ni pretpostaviti zašto.

Nesagledive klimatske promene čije ćemo posledice tek osetiti, informaciono-tehnološki napredak, dešifrovanje ljudskog genoma, pronalaženje novih lekova ili načina lečenja samo su neki vidovi beskrajne primene nauke.

Zapad je poludeo. Još polovinom devedesetih ustalila se nova tehnika pričanja priča ili storiteling. Reč je istovremeno o nečemu i ničemu što prožima sve pore života trećeg milenijuma. Knjiga Kristijana Salmona „Storytelling ili pričam ti priču (izdavač: Clio, odličan prevod Ivane Brdar i Tijane Stamenković) koja je predstavljena prošlog petka zapravo otkriva da smo žrtve storitelinga svi, a da toga nismo ni svesni.

Na Iberijskom poluostrvu vri kao u košnici. Premijer i vođa socijalista Hose Luis Rodriges Sapatero doživeo je nezapamćeni poraz. Vlast je na lokalnom nivou širom zemlje uglavnom preuzela desničarska Narodna partija. Dobri poznavaoci

Ovdašnja književna publika dobila je novog miljenika. Reč je o mladom francuskom spisatelju Matijasu Enaru. Upravo su mu objavljena dva romana na srpskom jeziku, a treći se uveliko prevodi. Još zanimljivije jeste to što mu tri naslova objavljuju tri izdavača. Tako je roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ (prevod: Ivana Misirlić Bigar) objavila Geopoetika, „Brevijar za pirotehničare“ (prevod: Emilija Cerović Mlađa), dok njegovo delo „Zona“ na jesen objavljuje Stilos art.

Iza egzotičnog pseudonima Jasmina Kadra (u bukvalnom prevodu sa arapskog jezika zeleni jasmin) krije se alžirski književnik Mohamed Muleshul. Roman „Atentat“ (Izdavač: Čarobna knjiga, prevod s francuskog Melita Logo Milutinović) aktuelniji je nego ikad. Posvećen je bombašima samoubicama. Autor pokušava da odgovori na ključno pitanje: kakav je psihološki profil ljudi koji su spremni da, kao nedavno na moskovskom aerodromu, raznoseći sebe zbog viših ciljeva, nanesu zlo stotinama nevinih ljudi.

O hipnotičkoj regresiji, odnosno gledanju u prošli život kao vidu terapeutskog lečenja psihičkih poremećaja i bolesti, malo se zna. Psihoterapeuti koji je primenjuju nastoje da dobiju priznanje od „zvanične“ medicine. Pored zanimanja za ovaj vid pristupanja psihijatriji i psihologiji, postavljaju se brojna pitanja: koliko stručna toliko i etička. Spisateljica Žaklina Kiš je prvi put kod nas, a i u svetskim okvirima pokušala da ovaj vid lečenja prikaže u svom poslednjem romanu „Pečat u crvenom vosku“(Laguna).

Drugo izdanje Istambulskog književnog Tanpinarovog festivala je početkom novembra prošle godine okupilo pisce, izdavače, prevodioce, novinare i kritičare. Polako ali sigurno, na mapi svetskih književnih dešavanja ovaj festival postaje nezaobilazno odredište. Održava se u spomen na turskog klasika Ahmeta Hamdi Tanpinara, koji je do skora kod nas bio potpuno nepoznat, a od koga je, uslovno rečeno, Orhan Pamuk „učio da piše“.

Roman Merilin Robertson „Galad“, koji je objavljen 2004. godine, osim Pulicerove nagrade za književnost ovenčan je i Nacionalnom nagradom kritičara SAD, a dobio je i nagradu Ambasador knjige. Sada se pojavio i na srpskom jeziku (izdavač Čarobna knjiga) u odličnom prevodu Nine Ivanović Muždeka.

Novogodišnji i božićni praznici jesu dani darivanja onima koje volimo, ali često znamo da nešto poklonimo i sami sebi. Sa svih strana nas trgovci obasipaju povoljnim ponudama i pozivaju nas da po pristupačnim cenama nešto kupimo i obradujemo sebe i druge.

Ovdašnja javnost polako otkriva blogove. Ovaj vid izražavanja postaje sve popularniji, ali u Srbiji nažalost još uvek nema, kao drugde u svetu, autora blogova (blogera) čiji se novi postovi očekuju sa nestrpljenjem.

Riba ponovo osvaja grad i to u velikom stilu. Čitaoci je naprosto obožavaju i to u nekoliko romana, naročito u „Deda Rankovim ribljim teorijama“, delu Mirjane Đurđević koje je ovih dana doživelo treće izdanje. Njena junakinja je Harijeta, bivša policijska inspektorka MUP-a Srbije koja je radila u odeljenju za krvne i seksualne delikte. U ovom romanu, ona se vraća iz Amerike nakon akcije „Sablja“, gde saznaje da je ubijen njen bivši ljubavnik Bogdan Banduka - Banda, visoki službenik državne bezbednosti.