Vladimir Matković

"Internet na putovanju je ujedno pojas za spasavanje i vešalo za pogubljenje. Proputovao sam dobar deo zemaljske kugle i dobro uvideo štetnosti i koristi koje donose nove tehnologije, ne samo putnicima već i čitavim narodima.

Kažu da njegov poslednji roman prevodiocima širom sveta zadaje velike glavobolje, zato što je tekst zahtevan, slojevit, a tvrdi se da je u igru uveden i novi jezik - engleski kakav ne poznajemo. Reč je o indijskom književniku Amitavu Gošu poreklom Burmancu, rođenom u Kalkuti i njegovom novom romanu „More Makova“ prvom delu „Trilogije o Ibisu“ koji će se uskoro pojaviti i kod nas, u izdanju Lagune. Sa Gošom smo se sreli na minulom beogradskom Sajmu knjiga i na pitanje da li je to novi engleski jezik, Goš odgovara:

Pre nekoliko dana stigao nam je zanimljiv mejl: “100 odsto organska korpa iz Ančijeve bašte”. Pisalo je još da je reč o punoj korpi organske hrane koja se uzgaja na čistoj vojvođanskoj zemlji bez ikakvih hemijskih dodataka. Na dnu stranice je, pored slike rotkvica, paradajza, paprike i kukuruza koji su virili iz korpe od pruća, bio zapisan mejl anchiorganskakorpaŽgmail.com i broj telefona uz napomenu da korpe u Beograd stižu svake srede tačno u podne i da se za svoju treba prijaviti na vreme.

Pravda je konačno pobedila - glavna je nit komentara čitalaca koji su se mogli pročitati u jučerašnjem izdanju madridskog „Paisa“ odmah pošto je saopšteno da je peruanski pisac Mario Vargas Ljosa ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ovo priznanje Ljosi je izmicalo poslednjih nekoliko godina, iako se dobro znalo da je uvek u najužem izboru.

„Koliko istina sačinjava jednu laž? Mnogo! Kako bi laž bila delotvorna neophodno je da bude sačinjena od mnoštva istina“, citirano pitanje i odgovor nalaze se u knjizi Žozea Edvarda Agvaluze „Žene moga oca“ (Dereta, prevod Sandra Nešović). Bez preterivanja, reč je o odličnom i po mnogo čemu nesvakidašnjem romanu. Našao se u najužem izboru za prestižnu nagradu „Indipendent“ za prošlu godinu, a ovdašnji izdavač mu je dao sasvim zapaženo mesto svrstavši ga u ediciju „Dereta vam predstavlja“. Ovdašnja publika Avgaluzea već poznaje po romanu „Knjiga o kameleonima“ u kojoj je glavni junak Feliks Ventura, prodavac prošlosti. U „Ženama moga oca“, pripovedanje i povezivanje niti isprekidane prošlosti, ovog autora postaje još živopisnije.

Dobitnica ovogodišnje čileanske Nacionalne nagrade za književnost poznata spisateljica Isabel Aljende i nećaka ubijenog čileanskog predsednika Salvadora Aljendea uzburkala je duhove u svojoj zemlji. Naime, mnogo je onih koji misle da je nagrada došla u pogrešne ruke, da je žiri radio pod dosad nezapamćenim pritiskom i da je reč o političkoj priči, odnosno ispravljanju istorijske nepravde nanete porodici Aljende. Podsetimo, nakon ubistva Isabelinog rođaka, tadašnjeg predsednika Salvadora Aljendea, Čile je zapao u dugogodišnju diktaturu generala Augusta Pinočea.

Španski književnik Edvardo Lago našao se u Beogradu sasvim slučajno i to, kako sam kaže, „iz privatnih razloga“. Svoj neočekivani pohod u ove krajeve iskoristio je da predstavi svoj novi roman „Kradljivac mapa“, u izdanju Derete (prevod Sandre Nešović). Srpski prevod njegovog prethodnog romana „Zovi me Bruklin“, za koji je 2006. godine dobio nagradu Nadal, rasprodat je, a koliko je ovaj pisac popularan govori i podatak da je „Bruklin“ već preveden na četrnaest jezika, a upravo se prevodi na engleski.

U svetu je odavno lansiranje veb stranice za određenu knjigu pre njenog pojavljivanja u knjižarama postalo normalna stvar. Izdavači na taj način hoće da skrenu pažnju na određeni roman i da stvore „pozitivnu“ tenziju iščekivanja željenog štiva za čitanje, ali i da privuku nove sajber generacije da čitaju odnosno da im makar preko globalne kompjuterske mreže ukažu na činjenicu da je čitanje lepa navika koja se isplati.

Prema dobitniku Pulicerove nagrade za književnost Majklu Čabonu, niko nije ravnodušan. Njegovo pisanje se ili voli ili prezire. Književni kritičari su njegovom spisateljskom talentu odavno odali priznanje. Na srpskom jeziku se upravo pojavio Čabonov najnoviji roman „Jevrejska policijska stanica“ (Dereta).

Amerika je poludela za romanom „Sluškinje“, a producentska kuća Stivena Spilberga „Drimvorks“ upravo snima film. Knjiga je prodata u nekoliko miliona primeraka, a broj prevoda na strane jezike raste. Reč je o prvom romanu Ketrin Stoket (izdavač „Čarobna knjiga,“ prevod Igor Adžić).

Književnicu Džamejku Kinkejd (1949) književni kritičari odavno smatraju za jednu od najznačajnijih predstavnica postkolonijalne književnosti. Nažalost, ova književnost nije dovoljno poznata kod nas naprosto zato što se urednicima ovdašnjih izdavačkih kuća ne čini dovoljno zanimljivom odnosno nije komercijalna i ne spada u kuvare, ljubiće, priručnike za sve i svašta koji se po prirodi stvari dobro prodaju čim imaju oznaku „bestseler“.

Nije moguće izreći sud da li internet uništava ili pospešuje ljubav; nešto što je dobro i korisno za mene, za nekog drugog može biti nekorisno ili štetno.

„Najednom sam postao svestan kako mi novinari, s ove i one strane, trujemo informacije, kopajući jamu između dva sveta, jamu koja za obične građane ne postoji.

Sve je prodaja. Jer, kad komuniciramo sa nekom osobom ili sa okruženjem u nameri da prenesemo neku poruku, odnosno da na nekoga ili na nešto utičemo, mi zapravo prodajemo robu ili uslugu - kaže u razgovoru za Danas Dragiša Ristovski, biznis trener i osnivač trening centra „Gilbert“, čija je knjiga „Ring prodaje“ (izdavač: Čarobna knjiga) nedavno izašla iz štampe.

Za nekoliko nedelja u fiksnoj telefoniji više ništa neće biti isto. Građani Srbije će moći da odaberu operatera preko koga će koristiti usluge fiksne telefonije.