Vladimir Matković

Postoje autori koji se određuju isključivo kao disidenti i koje kritika i posmatra u tom okviru. Pisca zasigurno obeležava činjenica da je pobegao iz zemlje, bilo da je reč o Istočnoj Evropi ili Iranu. Ipak, književni kriterijumi su ti koji pobeđuju i verujem da se rad disidentskih pisaca ocenjuje i procenjuje kao i svaki drugi. Što se mene lično tiče, nikada sebe nisam smatrala disidentom i to stalno ističem.

Ovo je zlatna godina za neke legendarne junake devete umetnosti, odnosno stripa. Tintin puni osamdeset, isto toliko godina puni i mornar Popaj, dok je Betmen tek zašao u sedamdesetu. Treba reći i to da su, iako u malo ozbiljnijim godinama, ovi junaci u punoj snazi.

Davor Rostuhar (1982) jedan je od najznačajnijih hrvatskih putopisaca i istraživača, koji sa putovanja donosi nezaboravne reportaže i fotografije. Dosad je objavio preko stotinu reportaža i oko hiljadu fotografija. Putovanja su njegov „modus vivendi“.

U ovoj zemlji se još vode polemike o tome treba li imenicu internet pisati s velikim ili malim početnim slovom. Pristalice velikog početnog slova tvrde da je reč o jedinstvenom tehnološkom izumu kome makar kroz pisanje u jeziku treba odati dužno priznanje, dok s druge strane, ljudi iz struke, ali i lingvisti, napominju da ovu imenicu treba pisati malim slovom. Priključak na svetsku kompjutersku mrežu je, u razvijenom svetu odavno, a kod nas polako biva, izjednačen sa priključcima za struju i vodu.

Italija i sve što ima veze sa ovom čarobnom zemljom kada se pretoči u dobar roman garancija je dobrog uspeha. Postoji u Italiji nešto što pleni, nit kojoj se ostatak sveta divi. Ta lakoća življenja koja kroz stoleća do današnjih dana svima koji su željni inspiracije, nadahnuća, ljubavi i hedonizma predstavlja ideal kome se teži.

Pamtim je sa slike u bezbrojnim monografijama i turističkim vodičima. Pamtim je sa TV-a. Čim je vidite, poželite da je odmah i obiđete i uverite se da li je ono što ste videli na fotografiji u realnom vremenu i prostoru toliko lepo i neobično: ili će kad je vidim uslediti razočarenje kao što mi se dogodilo nekoliko puta kada su kulturno-istorijske znamenitosti u pitanju.

„Makedonija je Grčka“ šepuri se natpis na beloj kesi ispod stilizovano nacrtanog žutog sunca. U ovu polietilensku tvorevinu spakovaće vam skoro sve što kupite i maltene na svakom mestu. Patriotizam i osećanje nacionalnog ponosa uz prekore prema slovenskom susedu istog imena zadržali su se na, inače, veoma izdržljivim i kvalitetnim kesama.

Danas se širom planete slavi ljubav. Bezbroj parova će, možda, svoje najlepše trenutke doživeti pod okriljem svog zaštitnika svetog Valentina. Legenda o ovom simpatičnom crkvenom prelatu koji nije uspeo da odoli ubodu Amorove strelice, i još mu je zbog toga odrubljena glava odavno je poznata. Svakog 14. februara se negde može pročitati priča koja je bila i ostala idealno nadahnuće za umetnike, ali i odlična prilika za trgovce svih vrsta da unovče želje nečijeg srca.

Sneg, na sve strane vrvi od pretpraznične vreve, a sve unaokolo je osvetljeno i okićeno. Ne zna se koji je izlog lepše i ukusnije uređen, koja kafana ili poslastičarnica lepše izgleda. Ovo je u najkraćim crtama opis nekadašnje carske prestonice Beča u vreme Adventa ili Došašća u ovom gradu.

Planetarni uspeh romana Senka vetra, Karlosa Ruisa Safona, svakako potvrđuju činjenice da je do sada prevedena na više od trideset jezika, i prodata u tiražima većim od bilo kojeg savremenog španskog romana. Na zadovoljstvo ljubitelja Safonove književnosti, u izdanju „Čarobne knjige“, konačno je pred nama i prevod novog romana Karlosa Ruisa Safona - Igra anđela. Izuzetan prijem na koji je Igra anđela dosad naišla u Španiji, Nemačkoj, Italiji i Latinskoj Americi pokazatelj je da se nije uzalud čekalo sedam godina na objavljivanje Safonovog drugog romana koji je na srpski jezik prevela Marina Marković.

Mnogo romana je većnapisano o Drugom svetskom ratu. Dnevnik Ane Frank je bio nezaobilazni deo skoro svačijeg detinjstva. O ozbiljnim romanima posvećenim ovom razdoblju istorije uz mnogobrojne trilere ne treba ni govoriti. Međutim, knjiga Australijanca Markusa Zusaka „Kradljivica knjiga“ (odličan prevod Nikole Pajvančića, izdavač: Laguna) jeste štivo koje je tužno, setno, duhovito lepo i čitaoca posle tačno 533 strane ostavlja bez daha.

Barak Obama postao je ikona dvadeset prvog stoleća, a da to sam možda nije ni hteo. Od njegovog predsednikovanja najmoćnijom silom sveta mnogo se očekuje i u Americi i u ostatku sveta. U kreiranje slike Baraka Obame kao političara koji donosi nužnu promenu, učestvovali su propagandni magovi Demokratske stranke, pisani i elektronski mediji uz internet koji nikada ranije nije bio toliko korišćen u predizbornoj kampanji i pokrivanju celog multi-medijalnog hepeninga zvanog „Američki predsednički izbori 2008“.

Šoping u Trstu odavno više nije, zbog raznoraznih razloga, omiljena zabava dobrog dela ovdašnjeg stanovništva. Putnik šetajući tršćanskom rivom više neće naići na „horde Jugovića“ koji u pohodu na male privatne radnjice pustoše sve pred sobom. Po gradu nema gužve, pa se mirne duše može popiti kafa po cenama od jednog i po do tri evra. Ali, ako neko misli da Trst više nije destinacija za besomučnu kupovinu - vara se.

Devizni priliv od turizma i broj inostranih gostiju, nekoliko godina unazad bio je na uzlaznoj liniji, ali je ove sezone prvi put statistika zabeležila pad posetilaca i broja noćenja. Naime, u prvih devet meseci ove godine u našoj zemlji boravilo je oko 495.000 stranih turista što je za oko šest odsto manje nego u istom periodu lane. Istina, taj pad nešto je ublažen u septembru, kada je destinacije u Srbiji posetilo 76.000 turista, ili četiri odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. No, u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, ističu da brojke nisu alarmantne.

Ime spisateljice Sofi Kinsele dobro je poznato ovdašnjim čitaocima.