Živa Vekecki

Malo korona, malo se renoviranje redakcije odužilo, tek u prostorijama Danasa nisam bio oko tri godine. Nedavno odoh, videh i - razočarah se.

Posle kratkotrajnog zatišja opet su na sportskim stranicama dominantne informacije o igrama van terena, odnosno nameštanju rezultata.

U nedostatku ideja za kolumnu zamolio sam urednika da mi pomogne i - zeznuo se. "Napiši nešto o ženskom fudbalu", pisalo je u njegovoj poruci, a ženski fudbal i ja - dva smo sveta različita.

Ne tako davno sa tribina naših (ne samo) prvoligaških stadiona neretko se čulo skandiranje "Igrajte fudbal". LJubitelji "najvažnije sporedne stvari na svetu", pa čak i najzagriženiji navijači, često nisu bili zadovoljni onim što su njihovi ljubimci demonstrirali na "travnatom tepihu". Nema više tog skandiranja. Navijači su odustali. Shvatili su da njihovo pevanje nema svrhe. Jednostavno, oni na terenu, kao ni oni na klupi i u foteljama kluba nisu znali bolje. Navijače su zamenili "navijači" koje interesuje druga igra i "pevaju" neke druge pesme.

Osamdesetih godina prošlog veka na jednom treningu fudbalera Partizana u Kuparima, kompleksu hotela u blizini Dubrovnika, došlo je do koškanja pa i šamaranja između Dragana Mancea i Jovice Kolba, dvojice ne samo saigrača, prijatelja već i "zemljaka" (Zemunaca, a oni su "poseban soj").

Ono što se naslućivalo u poslednjih četiri-pet utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru potvrđeno je izborom selektora Dragana Stojkovića za prijateljske utakmice sa Mađarskom i Danskom.

Srbija će od 2023. godine, najverovatnije, imati dva predstavnika u Ligi šampiona. Prvak će ići direktno u grupnu fazu, a vicešampion će kroz kvalifikacionu stazu "nešampiona" (počevši od drugog kola) pokušati da mu se pridruži.

Zvezdan Terzić je generalni direktor FK Crvena zvezda. Miloš Vazura je generalni direktor FK Partizan. To su dve proste rečenice i u njima nema reči "poštenje". Kada bi se one i spojile u prostoproširenu rečenicu za "poštenje" opet nema mesta. Zapravo, Terzić, Vazura i poštenje jednostavno ne mogu biti u istoj rečenici.

Pre nešto više od pola veka, bio sam u sedmom razredu osnovne škole kada sam "odlučio" da upišem Vojnu gimnaziju. Pošto tata i deda nisu mogli da me ubede da promenim odluku pozvali su upomoć mog strica koji je u to vreme radio u BIA (ili je tada još uvek bila UDBA). Dobro se sećam i danas šta mi je tada rekao.

Grešan sam. Priznajem. U poslednjih desetak godina napisao sam afirmativnih tekstova o našem fudbalu da se mogu izbrojati na jednoj ruci. Nažalost nisam ja jedini krivac. Rukovodstvo Fudbalskog savez Srbije, klubovi, sudije, menadžeri, " navijači"... prosto su se utrkivali ko će da mi (nam) da povod da ih kritikujem(o)...

U utorak sam ženi rekao da dežuram u redakciji, švalerki objasnio da moram da budem sa ženom i - otišao u kladionicu. Nastavljeno je takmičenje u Ligi šampiona. Na levom televizoru derbi PSŽ - Real, na desnom prenos iz Lisabona . Na levom Mesi, Mbape, Benzema, Modrić... na desnom Srđan Jovanović, naš najbolji sudija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ničim izazvanim, osetio se p(r)ozvanim da komentariše poslednji ispad navijača Crvene zvezde koji su na vaterpolo meču "njihovog" kluba sa Šapcem vređali trenera Mirka Vičevića.

Posle mnogo godina, zapravo decenija, selektor fudbalske reprezentacije Srbije (Jugoslavije) Dragan Stojković Piksi je na "slatkim" mukama - kome dati šansu da bude najistureniji napadač nacionalnog tima.

Prilikom susreta sa komšijom, prijateljem, rođakom posle pozdravljanja sledi formalno pitanje - Kako si? Odgovor je šarenolik "Dobro", "Očajno", " Biće bolje", Biće gore", "Danas gore nego juče, bolje nego sutra"...

"Ko o čemu baba o uštipcima" a ja o Novaku Đokoviću. Ovo je treći put ovog meseca da se u mojoj kolumni bavim Novakom Đokovićem. Prvi put 2. januara (Ni Đ od Đokovića) sam kritikovao Olimpijski komitet Srbije što je za najboljeg sportistu Srbije proglasio Filipa Filipovića.