Zlatko Paković

Drago Bojić, franjevački sveštenik i doktor katoličke teologije, početkom juna meseca, ukazom provincijala Franjevačke provincije Bosne Srebrene, fra Lovre Gavrana, a na zahtev provincijala Hercegovačke franjevačke provincije fra Miljenka Šteka, promptno je smenjen s mesta glavnog i odgovornog urednika mesečnika "Svjetlo riječi", i poslat na mesto kanonika u Busovaču, i to zbog intervjua koji je u povodu trideset godina postojanja pomenutog lista, sredinom aprila, objavljen na portalu Prometej.

Grupa mladih, izuzetno mladih huligana, u parku kraj železničke stanice u Novom Sadu, isprebijala je i opljačkala jednog profesora matematike. Cilj ovog napada je otimačina, a batine su joj i sredstvo i nešto više od sredstva - ono što čitavom preduzeću pridaje smisao, jer i prebiti nečije kosti jeste nekakav rad, nekakav utrošak energije i, najzad, vidljiv učinak.

Rekonstrukcija vlade, najzad je, valjda, obavljena. O njoj i samo o njoj govorilo se čitavog ovog leta, kao da je reč o izgradnji nečeg epohalnog, a ne, naprosto, o novom krpljenju. Hegelovo pronicljivo zapažanje da je od zakrpljene čarape bolja i pocepana, ovde se olako i postojano zaboravlja.

Na isto mesto sa kojeg je, 28. avgusta 1963, Martin Luter King održao govor koji se pamti po znamenitom refrenu "Imam san", stao je, u njegovu čast, Barak Obama, i pozvao naciju na "stalnu budnost" nad Kingovim snom. U tom času, sa crkvenih zvonika širom Amerike začula su se zvona, a zazvonilo je, tu pored predsednika, i ono doneto iz crkve u Baltimoru, na koju su, osamnaest dana posle vašingtonskog govora doktora Kinga, bačene bombe da usmrte četiri crne devojčice.

Mirko Kovač, poslednji veliki književni stvaralac na prostoru bivše Jugoslavije, u onom smislu u kojem o književnoj veličini govorimo kad govorimo o Andriću, Krleži i Crnjanskom, preminuo je u Zagrebu i biće sahranjen u Rovinju, gde je živeo od 1991. godine, otišavši iz Beograda, u kojem je proveo najveći deo svog života, da se u njega nikad ne vrati.

Čvrsto je najavljeno da će se do kraja ove nedelje prvi potpredsednik Vlade Srbije sastati sa gradonačelnikom Beograda da bi razgovarali o ostvarenju projekta „Beograd na vodi“, koji predviđa zamašno urbanističko preuređenje i proširenje prestonice.

Islamista Muhamed Mursi više nije predsednik države. Vojska je stala na stranu miliona revoltiranih građanki i građana Egipta - koji su se bunili širom zemlje, sa protestnim epicentrom, kao i pretprošle godine, na glavnom prestoničkom trgu Tahrir, a od kojih je u sukobu sa naoružanim pristilacama Muslimanskog bratstva, predstavnika i zaštitnika Mursijevog režima, poginulo trideset devetoro - pokazavši da vojni udar može biti i na dobrobit prosvećenosti i sekularizma, pod uslovom, dakako, da ovo prelazno stanje potraje što kraće i da se što pre promeni ustav, raspišu i slobodno održe parlamentarni i predsednički izbori.

Kakav vazduh udišemo, kakvu vodu pijemo, kakvu hranu jedemo kad jedemo, mi građani i građanke Srbije? U Obrenovcu, mestu sa najvećim procentom dece i omladine obolele od astme, opstruktivnog bronhitisa i drugih bolesti disajnih organa, u ponedeljak je izmerena 28 puta gušća koncentracija čestica prašine od one koja je zakonom dozvoljena. I šta s tim? Da li će neko od odgovornih političara naše republike i njenih mesnih direktora odgovarati zbog ove koncentracije fabričkog pepela u vazduhu grada i plućima njegovih žitelja?

Oni koji smatraju da je komunizam poguban, trebalo bi da imaju na umu da je antikomunizam kudikamo pogubniji. U toj reviziji, od pomoći im može biti svedočenje iz prve ruke, jednog od najpoznatijih disidenata nekadašnjeg Istočnog bloka, čoveka koji je šest godina proveo u zatvoru staljinizirane Poljske, Adama Mihnjika.

Vlast nije volela Alekseja Oktjabrinoviča Balabanova. To je čist račun. Ni on nju nije podnosio. To je pametno. Stvaralac mora biti slobodan.

Umro je, pre tri dana, don Andrea Galo, poglavar crkvene opštine (reći ćemo bolje, hrišćanske komune) Svetog Benedikta u Đenovi. Ali, kao što rukopisi ne gore, tako ni sveci ne umiru. Naime, ako i gore tomovi knjiga, ne može biti spaljen inkarnirani duh teksta. Dakle, umro je don Galo, ali ne i njegova svetost.Prezviter pločnika, kako je za sebe govorio, pater stranputica i prezrenih na svetu, koj

O dokumentarnom filmu „Čin ubijanja“ (The Act of Killing), Džošue Openhajhmera, danas se govori više nego o ijednom drugom u poslednjih pola veka, i oko njega se pletu kontroverzna eticistička tumačenja

Znam dobro dva Bogoljuba. Jednog lično, i on mi je drug, a poznat je i brojnim drugima; drugog - po čuvenju, po njegovim delima i rečima. Za njega zna malo ko, a valjalo bi da ga znaju mnogi. Prvi je slobodni vizuelni umetnik, pesnik i pobunjenik, koji je imao znatnog udela u rušenju režima Slobodana Miloševića.

Vaskrsenje je simbolička formula i imaginarna slika, poput drugih hrišćanskih, i ne samo hrišćanskih, religijskih predstava, kojima pripadaju i raj i pakao i đavo i Gospod Bog i Sveta trojica, za koju je Nikolaj Berđajev lepo rekao da „predstavlja simboliku religioznog iskustva“. Ovde treba reći da religiozno iskustvo ne pripada samo vernicima, naime, religijskom iskustvu, nego da je to takođe i o

Po ko zna koji put za nepune tri godine otkad je postavljen na keju uz Nišavu, oskrnavljen je i simbolima Trećeg rajha išaran spomenik Šabanu Bajramoviću, da ovog puta tako unakažen stoji i govori već mesecima a sve do onog časa kad se, kako je to obnarodovao gradonačelnik Niša, utvrdi, posle raspisivanja tendera, koji od ponuđača zaslužuje taj časni zadatak da prekreči simbole pod kojima je diljem Evrope u nacističkoj najezdi stradalo pola miliona Roma, te da spomeniku vrati sjaj i slavu skromnosti u kojoj je i podignut.