Zlatko Paković

Danas slavno, ime Stefana Vlajkovića prvi put se pojavljuje u štampi krajem prošle godine, u napisima povodom dodele stipendija Fonda za mlade talente, istaknuto među tek tri-četiri od 414 blistavih imena budućih srpskih studenata na renomiranim stranim univerzitetima. U dnevnom listu Politika, od 28. decembra, o budućem doktorandu i asistentu Tehnološkog instituta u Cirihu, piše: „Za Stefana svi kažu da je budući političar ili diplomata.“

Teorija najzad postaje dugo očekivana praksa. Ništa prirodnije nego da, za predstojeće republičke i lokalne izbore u Srbiji, glavni urednik Nove srpske političke misli (NSPM), časopisa za političku teoriju i društvena istraživanja, Đorđe Vukadinović, postane nosilac liste političke stranke vlaške manjine - Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO). Vlaška manjina, zajednički je imenilac i NSPM i NOPO - njihovo jedinstveno „ontološko biće“, kako bi, na manjinskom jeziku, rekao Dobrica Ćosić - a briga za nju, nema sumnje, njihova je zajednička primarna delatnost.

Prošlo je deset meseci od kada je predsednik Demokratske stranke, tada i u svojstvu predsednika Republike Srbije, izjavio kako mu je poznato da pojedini članovi političke stranke kojoj je lider imaju bliske i unosne kontakte sa svetom kriminala. Rečeno je to u razgovoru koji je, za 100. broj magazina Status, s Borisom Tadićem vodio Svetislav Basara.

Ovogodišnja predizborna kampanja za srpske političare predstavlja ugodno vreme ferija. Niko nije pao na popravni ispit, svi izostanci su opravdani, a ni za šta se ne mora odgovarati do narednog zauzimanja pozicija. Sad, svako ima puno pravo da sebe, o tuđem trošku, predstavi onako kako bi želeo da ga drugi vide i da govori ono što bi drugi želeli da čuju. Te reči mogu zvučati gordo, ali ne moraju imati ama baš nikakvu težinu. Vreme ferija, stanje je euforije.

„Nisam tvrdio da E-novine JESU endehazijska propaganda, ili da Svet plus info JESTE radikalska televizija, nego samo da podsećaju.

Javno raskrinkan kao diler ideološkog opijuma, Slobodan Antonić pokušava da se od odgovornosti za sopstvene reči, oslobodi pružajući dokaze za neuračunljivost. U toj neuračunljivosti, međutim, ima nedoslednosti koja je razotkriva kao lošu glumu.

Novinski i časopisni članci Slobodana Antonića, „političkog analitičara“, nagovori su na kriminalne radnje koje on ne samo što se ne bi usudio da počini, već bi i osudio njihove izvršioce. On je diler koji ne konzumira ono što „rastura“, diler koji istovremeno posluje i s podzemljem i s državom.

U predvečerje zvaničnog saopštenja odluke Evropskog saveta da, uz obilje primedbi na stanje ljudskih prava i sudske vlasti, Srbiji, ipak, dodeli status kandidata za članstvo u EU, u sedištu organizacije Prijatelji Evrope, takođe u Briselu, na kraju foruma „Upoznajte Srbiju kao investicionu destinaciju“, politička vrhuška naše države, kandidaturu je slavila unapred, uz pesmu i sevdah.

Prošlo je deset godina od smrti najoriginalnijeg sociologa svog vremena, Pjera Burdijea (1930 - 2002). Refleksivna sociologija ili sociologija sociologije ovog plodnog autora tridesetak knjiga (od kojih kod nas nije preveden ni deseti deo), pružila je sasvim nove misaone instrumente za analizu društva i čovekovog položaja i delovanja u njemu. Najkraće rečeno, njegov autentični metod predstavlja protivdiskurs kojim se akademski kritički diskursi demaskiraju kao skriveni kompromisi sa strukturama moći.

Najtiražniji dnevni listovi u Srbiji zastrašujuće puno krivotvore. Ne toliko što izmišljaju činjenice, mada ni to ne manjka, nego što određenim činjenicama pridaju nepostojeći značaj: iz jedne sfere života, krijumčare ih u sasvim suprotnu, menjajući im smisao, i to u razmeri u kojoj se miš odnosi prema slonu, tačnije - slon prema oblaku.

Stvari nazivati pravim imenom, neophodni je minimum intelektualne i moralne odgovornosti u javnoj raspravi.

Novak Đoković predstavlja ne samo vrhunskog sportistu nego, pre svega, uzor vrline u sportu, koja je danas, pod težinom iskustava nesportskog ponašanja, gotovo zaboravljena.

Dok je Mihael Glavoger prelazio beogradske ulice kako bi na festivalu „Sedam veličanstvenih“ prisustvovao prikazivanju svog demonskog dokumentarca o „sjaju i bedi“ prostitucije, na jednoj ulici u Atini, koju je prelazio da bi glumcima, ispred kamere, dao rediteljsku instrukciju, Tea Angelopulosa udario je motorcikl u pokretu i oborio ga na asfalt. Lekari su pokušavali da mu spasu/povrate život, ali im na kraju nije preostalo ništa drugo do da konstatuju smrt.

U godini započetoj dostizanjem istorijskog minimuma po broju nezaposlenih stanovnika u odnosu na radno sposobne, i s milijardom evra vrednom kamatom državnog kreditnog duga, s ubrzanim gašenjem radnih mesta i smanjivanjem radnog vremena u preostalim fabrikama, sa štrajkom u najboljem preduzeću i razdorom u policiji - u toj i takvoj situaciji, kad Vlada Republike Srbije sve svoje sile upregne u borbi protiv jednog novinskog članka, to je histerija, u najčistijem vidu.

Sadašnji nivo nezaposlenosti u državi, najveći je u njenoj istoriji. Taj podatak iz izveštaja Evropske komisije o finansijskom učinku Srbije u 2011. godini, obeležava, dakle, nacionalni istorijski događaj bez presedana. Pažnja javnosti posvećena ovom događaju, upadljivo je nesrazmerna njegovoj važnosti, kao da je reč o nečem efemernom.Prevedimo taj hladni, objektivni jezik statistike na jezik goruće, subjektivne političke odgovornosti! Dobijamo sledeći iskaz: učinak sadašnje Vlade Republike Srbije predstavlja istorijski rekord države u društvenom udelu ljudi bez posla i siromašnih. To znači da vlada nije radila na korist, nego na štetu države i društva. U tom negativnom bilansu, ima onih koji su profitirali. Šta tek to znači? Ništa drugo do to da su pomenuti lični profiti, u najvećem broju slučajeva, uslovljeni upravo štetom po državu i društvo. Logika je nepotkupljiva. Stoga i predstavlja najhumaniju disciplinu duha.