Zlatko Paković

Stara je boljka dokonih profesora da komplikuju jednostavne i mistifikuju očigledne stvari. Možda to čine kako ne bi morali da raspliću ono što nam je doista zamršeno i mutno predstavljeno.

Uprkos koroni, "Toma" hara bioskopima, a u svojoj piratskoj hipostazi opseda publiku i po njenim ličnim računarima i mobilnim telefonima, i to diljem jugoslovenskog prostora, koji se usred svoje sadašnjosti uvek naziva bivšim (kao da tim atributom stavlja do znanja da se sve života ovde crpi s dna prošlosti).

Najlepši društveni događaj u Evropi, od pada Berlinskog zida, pobeda je Komunističke partije Austrije na lokalnim izborima u gradu Gracu (Graz).

U Zagrebu je, pre nekoliko dana, jedan otac ubio svoju decu, njih troje: dečaka i devojčicu - sedmogodišnje blizance, i četvorogodišnjaka.

Sto godina je napunila knjiga Ludviga Vitgenštajna “Tractatus logico-philosophicus”, jedna od najuticajnijih i, svakako, najbolje napisanih knjiga u prošlom veku, bez koje je taj vek nezamisliv i nemisliv. U svakom slučaju, najjedinstvenija knjiga najjedinstvenijeg autora.

Osamdesetih godina prošlog veka, Ani Erno je u svojim romanima francuskoj književnosti vratila, s uma i savesti smetnuto, klasno pitanje, i to kroz vrlo dramatične opise osećanja klasnog srama, građanske nedostojnosti i stalne nesigurnosti u manirima i govoru.

Kao što postoje svete knjige, ništa manje nego sveti trenuci, postoje i sveti dokumentarni filmovi.

Pogledajmo u stvarnost kao u simptome! Dva naoružana učenika ubila su trinaestoro svojih školskih drugova i ranila još njih deset.

Kabul je iznova glavni grad svetske savesti. Iz nje je izuzet onaj deo sveta koji određuje njegove tokove, rat i mir u njemu, i koji ima sve, osim savesti. Iako u dalekim krajevima ljudskosti, svetska savest ipak egzistira, i to s onu stranu sveta poseda, profita, efikasnosti, ugleda i uspeha... do kraja sveta.

Posle devastacije društva, režim u Srbiji ubrzano radi na ekološkoj devastaciji prirodne sredine. Možda je to poslednja moguća tačka istinite opozicije otpora režimu koji, s kratkim i neuspešnim prekidom, traje tri i po decenije.

Uskrativši gledaocima filma "Kako su me ukrali Nemci" pogled na poslove i dane oficira okupatorske nacističke vojske izvan kuće i porodice u kojoj je nastanjen, a gde se ne nalazi na radnom svom, na ratnom svom zadatku, zbog kojeg jeste u Srbiji i u uniformi, reditelj Miloš Radivojević njegov lik totalno je sveo na partikularnu ulogu i privatnost.

Danas gotovo zaboravljen film, "Obični ljudi", u režiji Vladimira Perišića, proizveden je 2009. godine.

Proizvodnja filmova i igranog televizijskog programa u Srbiji tokom poslednje dekade, na javnom je zadatku revizionizma i glorifikacije likova iz sveta kriminala.

Ovogodišnje Sterijino pozorje teklo je dvama paralelnim kanalima.

Ne interesuje me da pišem za večnost. Ja to prezirem, te mamine sinove koji nipodaštavaju događaje dana i ugađaju fine svoje rečenice u kojima ne ostaje ni traga ni glasa od ovog života s kojim se borimo na smrt.