Zlatko Paković

Usred pozorišne predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo", likovi koji su do tada igrali onako kako im je pisano, pobunili su se i započeli svoj obračun sa autorom.

Osnovna odlika filmskog medija jeste reprodukcija pokreta iz realnog sveta, ali i produkcija pokreta koja se postiže micanjem kamere (u stvarnom prostoru).

Sad kad sve među ljudima ima potrebu da traje prosečno koliko i snimak jedne reklame, kad je trejler  važniji od filma, a sažetak od naučnog rada, kad se novinski tekstovi svode na tvitove, a priroda nam je sve dalja i dalja, volim da rekuperam misli  gledajući pokretne slike Tea Angelopulosa.

Prvi Vojnik: Ja sam Dragan Kostić. Ubijen sam na odsluženju vojnog roka u Vojnoj pošti Leskovac 27. avgusta 2004. godine.

"Vi ćete pobediti, jer imate više brutalne sile! Ali ubediti nećete nikoga! Za to bi trebalo da imate ono što vam nedostaje: razum i pravdu na vašoj strani."

Angažovanim filmom nazivamo isključivo dela čiji je diskurs - diskurs same žrtve. Ova definicija pomaže nam da shvatimo na koji način se neusklađenim formalnim sredstvima može narušiti dostojanstvo žrtve koja je u središtu filma.

Ponovo radi bioskop! Primenjujući higijenske mere za sprečavanje širenja zaraze koronavirusom, moći ćemo opet da u gledanju filmova učestvujemo kao u društvenom činu. Fizički odaljeni jedni od drugih i s maskama na licima, bićemo socijalno ujedinjeni u utisku zajedničkog gledanja iste pokretne slike.

O bilansu estetičkog termidora socrealizma najbolje govori istorija srčanih udara među genijalnim sineastima u SSSR-u.

Una Sabljaković pita: Premijera vaše predstave "Srebrenica, kad mi ubijeni ustanemo", zakazana je za 24. septembar.

Istorija Srba godine 1995, dogodila se kao tragedija, dvostruko: kao počinjeni i kao pretrpljeni zločin.

U direktnom televizijskom prenosu iz antičkog pozorišta u Epidauru(su), preko youtubea, uveče 25. juna ceo svet je mogao da gleda premijeru Eshilovih "Persijanaca" u produkciji Narodnog pozorišta Grčke. Predstavu je režirao Dimitris Lignadis.

Vest o smrti Mate Lončara povela mi je misao ka Salomi. Vajldovoj? (Uajldovoj?, napisao bi Lončar.) Štrausovoj? Markovoj i Matejevoj?

Ima knjiga koje su napisane tako što je u njima pisati doslovno značilo voleti.

Bože mili! Čuda velikoga!

Brekidž, Stan Brakhage, nije voleo odrednicu avangarda.