Zoran Panović

Zašto se tako rado pominje Tito kad se Vučić i njegovi hvale izgradnjom auto-puteva i ostale infrastrukture, a zašto se Tito ignoriše kad je reč o antifašizmu i borbi protiv okupatora?

Iako se nekad zaista čini da je vreme vlade patriotskog jedinstva Mirka Marjanovića mentalna i vrednosna vertikala aktuelnog režima, ovo ipak nisu devedesete.

Teško je danas omladini dočarati stanje u Srbiji u periodu od kraja NATO bombardovanja do Petog oktobra.

Bilo bi bizarno da sutra Aleksandar Vučić zove Borisa Tadića na kafu, kao što je Tadić zvao Darka Rundeka nakon što su hrvatskog muzičara fizički napali u vreme Beer festa avgusta 2005.

Knjiga Antibirokratska revolucija (Arhipelag, 2020), profesora FPN Nebojše Vladisavljevića, koja ovih dana ima svoje dve beogradske i jednu novosadsku promociju, analizira dolazak Slobodana Miloševića na vlast kroz populistički proces nacionalne mobilizacije.

Eto, u oktobru ove godine možda bude potpisan famozni temeljni sporazum između Srpske pravoslavne crkve i crnogorske države, a moguće da će u oktobru biti potpisan i temeljni sporazum između Srpske napredne stranke i Nebojše Stefanovića.

Svaka Jugoslavija jeste Balkan, ali nije svaki Balkan Jugoslavija.

Već se istutnjala medijska halabuka, ali neke stvari su ostale nedorečene: Kontroverzna (skandalozna) svečana akademija (priredba) povodom 9. maja Dana pobede nad fašizmom kad su (hajde da verujemo) Vučiću podmetnute ljotićevske koračnice pokazala je da i keč ol, ma koliko ekstenzivan, ima limite.

Upravo je slučaj Šapić (pompezno ozbnanjeni proces integracije SPAS u SNS), pokazao tačnost one često osporavane i pogrešno shvaćene teze Zorana Đinđića - kome je do morala, neka ide u crkvu.

Setite li se ponekad sa setom onog sunčanog 11. jula 2004, kad je Tadiću bila predsednička inauguracija koju su osmislili Idoli sve sa zastavom i gardom u američkom fazonu i kad se činilo da nam je samo potrebna ćurka na porodičnoj trpezi pa da budemo ona Koštuničina dosadna zemlja.

Stvarno, šta bi bilo gore "za srpsku stvar": Da su Hrvati 2018. u Moskvi postali prvaci sveta u fudbalu ili da je pre neki dan film Quo vadis, Aida? Jasmile Žbanić o Srebrenici dobio Oskara?

To što nema Jugoslavije ne znači da kriza i dalje nema jugoslovenski karakter.

Početak proizvodnje ruske vakcine sputnjik V u Institutu Torlak potvrđuje uspon tehnološke saradnje Rusije i Srbije. Povodom jubileja - šest decenija od leta Jurija Gagarina u kosmos, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko najavio je da saradnja dve zemlje 'bez ikakvog preterivanja ima kosmičku perspektivu'.

Znate već kako je opozicija prebacivala Vučiću i naprednjacima što su za prošle parlamentarne izbore koristili slogan 'Za našu decu', ističući da su nacisti koristili slogan 'Unseren Kindern - die Zukunft durch Adolf Hitler', u prevodu 'Naša deca - budućnost kroz (preko; uz pomoć) Hitlera'!

I kad se zanemare logične ideološke konotacije za to vreme, četvorodelna TV serija o hvatanju Draže Mihailovića 'Poslednji čin' (1981), scenariste Siniše Pavića i reditelja Save Mrmka, funkcioniše kao vrhunski žanrovski proizvod.