Zoran Panović

Kancelarka Angela Merkel je bila više nego jasna: Nemačka podržava Vučića, a vama ćemo obezbediti kakvu-takvu, ali ipak slobodu medija. I to je to. Što kaže Bata Stojković u 'Čuvaru plaže u zimskom periodu': Medicina, to je hirurgija, sve ostalo je sudbina'.

Hajmo malo da se igramo detekcije: Pretpostavljamo da predsednik SANU Vladimir Kostić zbog delikatne pozicije neće direktno podržati nijednog predsedničkog kandidata, ali možete li pretpostaviti za koga je politički intimno gospodin Kostić?

I desnica ima svoj pokret Dosta je bilo (DJB) i on se zove Srpska narodna partija (SNP). Poređenja su bizarna, ali i indikativna za pluralistički apsurdistan.

Gledajte stvari malo i vedrije - da je baš tolika diktatura valjda Vuk Drašković na 'crveno slovo' demokratije - Deveti mart ne bi podržao 'diktatora' (koji možda vidi dalje od nas, pa ga zato neki ne razumeju).

Kampanja jeste uslovno žestoka (prljava), ali su slogani nekako mlaki. Za razliku od smelih spotova, Vučićevi slogani su možda malkice ziheraški - 'Brže. Jače. Bolje', odnosno parađinđićevski – 'Zadržimo Srbiju na pravom putu'.

Kad stigne vest, kao pre neki dan, da se pojačala radijacija nad Evropom i da se sumnja na farmaceutsku fabriku na istoku ovog kontinenta teško vam, uz dužno poštovanje, mogu pomoći Andrić, Meša i Njegoš.

Nije kome je rečeno nego kome je suđeno. Koštunica i njegova DSS imala je originalan slogan na izborima 2012 - 'Različak'.

U mogućim rumunskim i makedonskim scenarijima, koje tobože priprema JOJ triumvirat (Jeremić, Obradović, Janković), a na šta nas upozorava odgovorna vlast, fali malo pojašnjenja u smislu same tehnologije 'remetilačkog scenarija'.

Režimska propaganda kontinuirano upozorava da Janković, Obradović i Jeremić spremaju nekakav 'krvavi scenario' ukoliko Vučić pobedi.

Za romantične duše mart je mesec pupljenja i ljubavi, mesec buđenja prirode i ulaska u novi ciklus plodnosti.

Neko, valjda slikar Mića Popović, svojevremeno je na pitanje šta misli o socrealizmu, odgovorio – 'Kakav socijalizam – takav i realizam'.

U poslednjih mesečak dana u stranoj i domaćoj štampi nabasao sam na jedno desetak tekstova posvećenih čuvenom romanu DŽordža Orvela '1984'.

Verovatno ni najveći optimisti poput mene nisu očekivali da će Metalika (Metallica) snimiti ovako dobar album nakon osam godina pauze, kao što je deseti studijski Hardwired...

Te dve reči su visile u vazduhu, ali se nije otišlo tako daleko.

Sećam se kako su žene u mojoj zgradi 1984. tugovale što na Evroviziju nisu otišli Dado Topić i Slađana Milošević sa 'Princezom', već Vlado Kalember i Izolda Barudžija sa 'Ćao amore, ćao ljubavi'.