Zoran Panović

Uslovno rečeno levičarska koalicija Zorana Milanovića koja je doskora vladala Hrvatskom pročula se po imenu 'Kukuriku" koje je dobila prema nazivu restorana u Kastvu kod Rijeke gde se prvi put objavilo njeno osnivanje 2009. godine. Koalicija je nadimak prihvatila i kao službeni naziv kojim je pobednički izašla na izbore. Njeni čelnici su govorili da ime 'Kukuriku' izvrsno odgovara njihovoj zajedničkoj viziji Hrvatske – viziji zemlje uspavanih potencijala koju je potrebno probuditi konkretnim planovima i rešenjima.

Malo me zbunila vest na koju sam nabasao pretražujući Internet povodom regionalnih odnosa s NATO. Izvesni Evropski patriotski forum građana Crne Gore, osnovan početkom februara ove godine u Cirihu, traži da se u Crnoj Gori raspiše referendum o pristupanju ove zemlje NATO, kao i da dijaspora ima pravo glasa. Forum je, navodi se, osnovan radi dobrobiti Crne Gore, a njegovi zahtevi, ako se ne varam, su anti NATO jer oni koji hoće Crnu Goru u NATO ne insistiraju na referendumu. Tek im na pamet ne pada da sad razmišljaju o nekoj "kvalifikovanoj većini" koja je bila ustupak za referendum o nezavisnosti.

Turci su snizili cene turističkih aranžmana za leto 2016. i do dvadeset odsto. Hrabri srpski turisti to sigurno neće ignorisati, uprkos pretnji od terorizma i blizini sirijskog pakla. Grčka je i dalje neprikosnovena. Crna Gora sa NATO pozivnicom je, što se tiče srpskih turista, stabilna, kao što je bila stabilna i posle Milovog osamostaljivanja, i posle Milovog priznanja Kosova. Nakon izglasavanja poverenja Đukanovićevoj Vladi u crnogorskom parlamentu, sad je već sigurno da će ovo, bar za one koji tradicionalno letuju u Crnoj Gori, biti još jedna sezona s Milom.

Haruki Murakami jedan je od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca. Rado je čitan i u Srbiji. Dobitnik je više bitnih književnih nagrada, ali mu fali ona glavna - Nobelova. I kao što se svake godine kad se približi objavljivanje dobitnika ove nagrade - Murakamijevo ime pojavi na spisku favorita, tako se i kod svake "novovalne" Vučićeve epizode s izborima ili rekonstrukcijom pojavi ime Ivana Vejvoda kao potencijalnog Vučićevog ministra spoljnih poslova.

Verovatno bi bilo politički nekulturno da predsednik Tomislav Nikolić zahteva od premijera Vučića da se na probu stavi i njegov legitimitet, a tek bi bilo cinično da Nikolić sve to obrazloži kako je građanima jeftinije da svi izbori budu odjednom. Ako je to glupo, onda nije glupo, ali jeste oportuno da Nikolić isporuči Vučiću zahtev za kvotom na listi SNS za parlamentarne izbore. Lako je na kladionicama pogoditi da su Vučić i Zorana Mihajlović naprednjaci s najvišim rejtingom, ali hajde budi mangup pa pogodi na listi, kad je bude, ko je čiji – Tomin ili Vučićev?

Forum u Davosu januara 2013. godine pogodio je sve trendove za 2014. sem tri: Nije pogodio rat u Ukrajini, cenu nafte i pojavu Islamske države. Forum u Davosu januara 2015. bavio se takođe anticipacijama, ali nije anticipirao razmere izbegličke krize i njene razorne potencijale za, ipak krhku, konstelaciju Evropske unije. Slabo se slušao "duh istorije". Ovogodišnji Davos posvećen je "četvrtoj industrijskoj revoluciji". Očekuje se da će u narednoj deceniji mašine sa veštačkom inteligencijom sedeti u odborima korporacija, prenosi agencija Rojters mondenska razmišljanja globalne elite.

Ono što je Rajt Mils zvao "sociološka imaginacija" znači da svako ozbiljno istraživanje javnog mnjenja u Srbiji mora da ima dozu ekstravagancije da bi pokazalo suštinu. Upućen sam u jedno takvo: Lista "Parovi - Hepi" prebacila bi cenzus, tačnije imala bi 5,2 od ukupnog broja izašlih. Tu bi bili i Zmaj i Maca, i Čupo, Era, Vesna... Lista ima i regionalne varijacije.

Šta nas je sneg naučio? Pre svega da je njeno veličanstvo lopata superiornija od svakog političkog (ili bilo kog drugog) marketinga. I da ako hoće da upali u ovim vremenskim uslovima, svaki marketing mora da se bazira na lopati. Tako je bilo i kod Đilasa onomad i kod Malog danas. Ali, s protestantske tačke gledišta veći je entuzijazam bio kod Đilasa. Doduše bio je i veći sneg. I bilo je hladnije. Niste valjda zaboravili taj februar 2012. kad je Vučić još samo razmišljao kako da pobedi Đilasa i bio daleko od današnje moći i istorijske misije.

Još malo pa samo što kladionice nisi dale kvote na imena koja bi mogla da zamene Bratislava Gašića na mestu ministra odbrane nakon "afere klečanja". U opticaju su više od drugih bili Branislav Prostran iz državnog preduzeća SDPR, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, Aleksandar Nikolić, državni sekretar u MUP, Zoran Đorđević, državni sekretar Ministarstva odbrane...

Najblaže rečeno, osećao sam se prilično konfuzno nakon projekcije jednog od najiščekivanijih filmova ikad – Epizode Sedam Star Wars sage - Force Awakens (Buđenje sile), u sredu oko ponoći u Sinepleksu beogradskog tržnog centra "Ušće". Nakon filma možda je bilo samo par aplauza. Tokom projekcije bilo ih je više. Slabo je ko šta komentarisao, svi su žurili, sve je bilo sušta suprotnost euforičnoj atmosferi pred projekciju, kad su se Star Wars fanovi slikali sa Dartom Vejderom i Čukabom, dok je režiser Stevan Filipović hodao okolo u džedaj odori.

Ona nije samo uticajna istoričarka, svedok epohe i "ikona", ili "majka Druge Srbije". Njena harizma ima nešto "pop" u sebi. Njena poslednja knjiga "Dominantna i neželjena elita" (Dan Graf, RTV) postala je knjiga godine. I vrlo je fancy. Novogodišnji poklon s kojim sigurno nećete omanuti. Imati nju na polici i pričati u kafeu o "njenim elitama" vrlo je trendi. I kod onih koji inače nisu mnogo ludi za publicistikom.

Marketinški guru i jedan od boljih bubnjara sa ovih prostora Lazar Džamić bavio se analizom fenomena italijanskog stripa "Alan Ford" u bivšoj SFRJ. Odatle je nastala kultna knjiga "Cvjećarnica u kući cveća" (2012). Drugo poglavlje te knjige zove se "Nadrealizam kao naš način života".

Vučić bi mnoge žrtve podneo, kao što ih i podnosi, za našu zajedničku i jedinu Srbiju. I nema razloga da mu ne verujemo. Sećate se koliko su se Srbi opijeni ponosom sprdali s Tuđmanom, koji je navodno Buša matorog čekao ispred WC-a da bi ga zamolio da nešto učini za hrvatsku stvar. Pa kakve je tek sprdnje bilo sa pesmicom "Danke Dojčland".

Za Dragana Kojića Kebu prvi put sam čuo 1987. kad je imao hit "Postao sam drug samoće". Brzo se pokazalo da Keba neće biti zvezda padalica na estradi sa jednim instant hitom. To je i dokazao sa dva uzastopna albuma -"Srce piše suzama" (1991) i "Srce kuca tvoje ime" (1992). Negde u to vreme, sticajem okolnosti, prisustvovao sam njegovom prvom solističkom koncertu u beogradskom Domu sindikata.

Pomalo neočekivano, ali odnosi sa Bošnjacima ispadoše jedan od boljih delova Vučićeve politike. Na momente to su i senzacionalni pomaci. Možda i zato što nije bilo foliranja. Stiče se utisak da u Bosnu i Hercegovinu po ovom pitanju Vučić ne izvozi marketing, već iskrene stavove. Tačnije, oni mogu biti marketinški iskorišćeni samo ako su iskreni. Mnogi Bošnjaci, ne samo načelnik Srebrenice Ćamil Duraković, misle da je Vučić iskren. I da nije folirao ni letos u Srebrenici, a ni u sredu na investicionoj konferenciji u istoj varoši. Ni kad je položio cveće u Potočarima, niti kod odluke da srpska vlada izdvoji pare za Srebrenicu. Vučić je verovatno svestan i rizika po principu "Turcima daje pare, a našoj đeci nemamo ni za parče ljeba".