Zoran Panović

Ove godine čekaju nas tri godišnjice koje će dodatno neurotizovati identitetske narative i gardove: 25 godina od Srebrenice, "Oluje" i Dejtonskog mira. Ako je Vučić umesto Nikolića išao u Zagreb, mislite li da će umesto njega ići i u Srebrenicu, čak i ako mu to sugerišu Alister Kembel i Toni Bler?

Na šta vam je ličila konferencija za medije u Vladi Srbije povodom propasti pregovora sa američkim "Esmarkom" za kupovinu smederevske železare? Svi - premijer, ministri, ljudi iz železare, menadžment, sindikalci, privatizacioni eksperti i Smederevci, izgledali su kao da je sat-dva pre toga, po njihovom naređenju, sa heliodroma u kompleksu BIA Slobodan Milošević isporučen Hagu preko Tuzle. Izgledali su kao da su oni tu odluku doneli baš na Vidovdan, iako je tek prošlo Sretenje. I da sad tu tešku odluku obrazlažu.

Ovaj Alister bio je engleski okultista, mistik, pesnik, planinar, šahista, arheolog. Renesansan maltene kao profesor Brus Dikinson. Uostalom, Iron Maiden su njemu posvetili monumentalnu Moonchild. Ej, pa on je na Sgt. Pepper's omotu The Beatles. Ogroman je Alisterov doprinos razvoju rokenrola, a posebno hevi metala. To su nakaradno savladali i naši "svetosavci". Legenda kaže da je Alister sa svojim pomoćnikom Nojbergom u Alžiru imao okultno iskustvo.

Nebo nad Londonom je plavo. Ali, nikada nijedno nebo neće biti tako lepo plavo kao ono sa omota Dire Straits albuma Brothers in Arms. Prošlo je 30 godina od objavljivanja ploče koja je od Straitsa napravila tada najveći bend na svetu koji je svoju veliku turneju uvežbavao koncertima u Splitu i Beogradu. Prošlo je i 30 godina od Hounds of Love, albuma Kejt Buš koji se sve intenzivnije emituje na ovdašnjim radio-stanicama. Ipak je sve ovo domaći pop.

Sećam se reči jedne gospođe iz autobusa 83. Nije to toliko davno bilo. Čudila se, dok je bus prolazio tuda, zašto konačno grad Beograd ne sredi Staro sajmište i tu, recimo, napravi neki dobar tržni centar, ili bar nešto da se deca igraju. Reči su bile utoliko odvratnije i tranziciono arogantnije jer su očigledno dolazile i iz neznanja. Uvek treba podsetiti na sliku Starog (tada novog) sajmišta, na kojoj se i predsednik vlade Milan Stojadinović na štandu Filipsa divio čudu tehnike – televiziji (eksperimentalnom emitovanju), da bi se za samo koju godinu od te vere u progres sve survalo u varvarstvo. I ko kaže da neće ponovo? Pa makar samo i internet postao Skajnet (Terminator u više nastavaka).

Podrška SNS-u često ide preko 50 odsto, izjavio je direktor Ipsos stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević. Vučića podržava dva miliona ljudi, dodao je ovaj guru političke statistike. Vladimir Goati, guru teorije političkih partija, izjavio je da polovina biračkog tela ne veruje ni u jednu partiju. Kad ukrstimo ova dva nalaza, i dodamo strepnju da je bez Vučića sudbina SNS cenzusno neizvesna, dolazimo do zaključka da je srpski višepartizam u ozbiljnoj krizi.

Već sam ovde pisao kako je čitanje sabranih dela Edvarda Kardelja pred spavanje najpouzdaniji lek protiv jugonostalgije. Ali, Bevc (Kardeljev nadimak) je koristan i za dnevnu politiku. Naime, stari politbirovci i operativci su znali za Kardeljevu "teoriju 24 časa". Ona nikad nije postala zvanična doktrina, ali se prepričavala u kuloarima vlasti, malo kao anegdota, a i koristila se po potrebi.

Kao što nam je premijer Vučić skrenuo pažnju, probali smo da nađemo jedan period Titove spoljnopolitičke aktivnosti i da ga uporedimo sa Vučićevim: Predsednik Tito i sovjetski vođa Brežnjev sreli su se 1975. u Helsinkiju na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji (temelj ovog OEBS-a kojim predsedavamo).

Ovu životnu priču sam zapamtio: Poslednji put kad je Teri Volis bio svestan sveta oko sebe, predsednik SAD bio je Ronald Regan, Bil Klinton guverner, Sovjetski Savez je bio neprijateljska zemlja, a Svetski trgovinski centar je još postojao.

I ko nije iz Beograda, zna za "Staklenac"- tržni centar pored prestoničkog Trga republike (slobode). Počeo je da radi 1989. godine. Sačekao je raspad Jugoslavije, bio svedok 9. marta i drugih važnih političkih, kulturnih i zabavnih dešavanja, kao i proslava sportskih pobeda.

I ko nije iz Beograda, zna za "Staklenac"- tržni centar pored prestoničkog Trga republike (slobode). Počeo je da radi 1989. godine. Sačekao je raspad Jugoslavije, bio svedok 9. marta i drugih važnih političkih, kulturnih i zabavnih dešavanja, kao i proslava sportskih pobeda.

Hajde da se za trenutak vratimo u avgust ove godine: Predsednik DS Bojan Pajtić prihvatio se tada jednog oprobanog Vučićevog metoda - autorskog teksta. Za "Politiku" on (ili neko njegov za njega) napisao je "Deset teza o Srbiji".

Moj čukundeda Sreto Jordović imao je tri sina: Anđelka (moj pradeda), Damjana i Neđa. Sva četvorica su 1914. iz sela Radovci kod Požege otišla u rat. Na Solunskom frontu su poginuli Sreto, Anđelko i Damjan. Jedino se vratio Neđo. Ali teško ranjen. Od posledica ranjavanja umro je za vreme Drugog svetskog rata. I nisu mogli da ga sahrane dva dana jer su, kako se pričalo po selu, leteli tih dana avioni i bacali bombe, a narod se plašio; taman krenu ka groblju, kad eto ih avioni, a narod se razbeži.

Bio je 25. jun 2009. U Crnoj Gori je štipala paklena popodnevna vrućina. More je, kako se to kaže, bilo toplo ko bara. Ušao sam u sobu da se sklonim sa žege. Poneo sam desetak knjiga koje nisam stigao da pročitam i bilo mi je svejedno koje ću se dohvatiti.

Neki od najpoznatijih aerodroma u svetu imaju imena velikih političara tih zemalja - Ataturk, Kenedi, De Gol. Na ovom mestu sam već pisao da se beogradski aerodrom zove po Nikoli Tesli, iz prostog razloga da se ne bi nazvao po Zoranu Đinđiću. Kao što je ispred njega postavljen spomenik gde Tesla više liči na Radomana Božovića nego na Teslu.