Zoran Panović

Možda je baš sad vreme da se setimo jedne stare basarijanske alternative - organizacije, koja bi reafirmisana i modernizovana mogla da postane i regionalni mejnstrim, gde bi se uvažili donekle i famozni nacionalni narativi, ali i gde bi se pogledalo u budućnost - tamo gde pogled ovih dana ponovo upire Aleksandar Vučić sa turskim kolegom Erdoganom.

Vučićeva tehnologija vlasti može se posmatrati i kao uzajamni niz funkcionalnih paradoksa.

Na bojkot izbora 2020. se navikavaju i opozicija i vlast.

Vreme ipak daje za pravo mnogim objašnjenjima pokojnog Aleksandra Tijanića.

Pre neko veče u nekom društvu se razmatrala ideja koju je u Danasu predložio Svetislav Basara da i on jednom bude domaćin Sabora trubača u Guči.

Pravi letnji hit postala je Google Play aplikacija preko koje možete videti kako ćete izgledati kad ostarite.

Spektakularizacijom spoljne politike Vučić kompenzuje i deficite unutrašnje.

Pre neko veče imao sam telefonski razgovor s jednim starijim i jako mi dragim čovekom koji me je pozvao iz Zapadne Srbije samo da mi kaže da je, eto, mogao umreti, a da ne bi znao da je jedan Milojko dao veliki doprinos spuštanju Amerikanaca na Mesec.

Po pravilu na koncert idem taksijem jer taj 'vajb' je bitan: Ovoga puta u Beču pred koncert Bon DŽovija (17. jul) imao sam sociološki bingo...

Da li se sećate ovih stihova: 'Ponekad kao pod narkozom, sanjam kako putujem vozom, prvo ide, Sarajevo, Skoplje, preko Kraljeva, Niša i Valjeva, onda Split, pa onda Rijeka, preko Pule i Osijeka, Sarajevo, Zagreb, onda Beograd, pa tek onda Novi Sad, Sarajevo, Beograd preko Tuzle, cijela Tuzla jednu kozu muzla...'

Čujem ovih dana par poznanika što se navodno razumeju u politički marketing koji mi kažu da su Vučićevi tabloidi patriotski ukorili (a elektronski mediji po inerciji preneli) Novaka Đokovića što mu je Hrvat Goran Ivanišević u stručnom timu na Vimbldonu (s obzirom šta je nekada govorio o Srbima), samo zato da bi Vučić mogao da poentira - podrži dobre odnose koje Đoković ima sa hrvatskom teniskom legendom jer je 'važno da se prevazilaze sukobi koji datiraju od ranije' i da je velika stvar od neprijatelja napraviti prijatelja.

Proces razmišljanja izgleda da se privodi kraju. Sve je izvesnije da će dosadašnja nestranačka ličnost - premijerka Ana Brnabić postati zvanično članica Srpske napredne stranke (dok ovo pišemo još nije). Upućeni tvrde da je to već trebalo da se dogodi, ali da su se državničke obaveze predsednika i premijerke isprečile.

Buzuki se ne rimuje sa ferarijem, pa je logično da je ultimativni turbo-folk hit iz 1994. imao zarazni refren - 'koka-kola, marlboro, suzuki - diskoteke, gitare, buzuki'.

Srbija obeležava dve decenije od rata s NATO paktom koji je okončan Kumanovskim sporazumom.

Nema svaki glavni urednik situaciju da u njegovom mandatu dođe do suštinske promene vlasti. Grujici Spasoviću (2000) i mojoj malenkosti (2012) se zalomilo.