Zoran Pavić

U Fudbalskom savezu Srbije je stanje- redovno. Svi se prave pametni, dakle ćute, što i nije tako neobično jer tamo su svi nemi i kad se nešto "događa", a zašto bi se sad nešto promenilo kad se ne događa- ništa.

Neće se u srpskom fudbalu ništa bitno promeniti ni posle predstojeće smene na vrhu Saveza, pre svega što njemu odavno "nije ništa", a zatim i što i izbor i smena nemaju nikakve veze sa fudbalom, znanjem, sposobnošću, ljudskim i profesionalnim kvalitetima.

Velika želja Slaviše Kokeze, FSS-a, sasvim sigurno i Aleksandra Vučića jer bez njegovog befela se u Srbiji ne imenuju ni šefovi kafe kuvarica, a kamoli populistički važni fudbalski selektori, ali i "cele Srbije" što reče ovlašćeni potpredsednik Marko Pantelić, ispunjena je. Selektor nacionalnog tima biće Dragan Stojković Piksi i to je valjda dovoljno da svi gore pomenuti, a i mi "cela Srbija" budemo srećni jer nam je pao kamen sa srca.

Prvi put tekst pod ovim naslovom napisao sam tačno 217 dana, jedan sat i 11 minuta pre početka fudbalskog Mundijala u Rusiji, zabrinut što Srbija nema selektora.

Zanimljiva debata vodi se ovih dana u srpskom fudbalu, nije toga bilo odavno, da se makar naoko sudaraju različita mišljenja i da se stvorio privid kako je eto došlo vreme za veliki restart, provetravanje, renesansu.

Gledajući sa strane rekao bi čovek, onaj obični "ljubitelj fudbala", običan zato što loptanje voli bez da od toga ima ikakve koristi, čak ima i štete - evo katarze.

Posao trenera u profesionalnim kolektivnim sportovima se u isti mah i glorifikuje i minimizira, zavisno od ugla onog ko procenjuje i trenutka kad se procena obavlja. Mnogi od njih doživeli su da budu i bogovi, i đavoli, i pukovnici, i pokojnici.

Korona je proletos zaustavila planetu, te i sport na njoj.

Košarkaška sezona samo što nije počela, a nije još izmišljen tako genijalan "protokol" koji bi predupredio sve zdravstvene klopke i omogućio da se ona kako-tako i završi.

Savo Milošević i Partizan, dolazak, boravak i odlazak, jeste uobičajena srpska fudbalska priča, ali ipak dovoljno različita i ilustrativna da bi se mogla smatrati i poučnom.

Meč koji je u evropskim fudbalskim kupovima najskuplji, ali i po pitanju sportskog prestiža najvredniji, završen je pobedom Bajerna, ne bi bilo nezasluženo ni da je kazaljka pretegla na stranu PSŽ-a.

Nekad je između ova dva pojma stajao znak jednakosti, nepokolebljivo, kao aksiom.

Sedam dana pre početka Superlige Srbije u fudbalu sve je u najboljem redu.

Fudbaleri Lidsa su kolo pre kraja Čempionšipa obezbedili prvo mesto i posle 16 godina se vratili u Premijer ligu.

U ovim koronarnim vremenima postalo je već opšte mesto jadikovanje na temu kako sport nije isto bez publike, kako je ona deo njegove suštine, te da ni njegovo finansijsko veličanstvo TV prenos ne može nadomestiti tu magičnu interakciju između onih na terenu, i onih na tribinama.