10 horor filmova koje preporučuju reditelji drugih horor filmova

Jedan od načina za dolazak do ovakvih preporuka je slušanje nekoga kome verujemo, a u ovom slučaju to bi mogli da budu reditelji koji i sami prave horor filmove.

Sajt Movieweb sastavio je ovakvu listu na osnovu raznih intervjua, izjava i pojava reditelja horora i tako imamo deset preporuka najstrašnijih horor filmova.

Aleksandre Aža – The Shining

Pripadnik „novog francuskog ekstremizma“ i reditelj filmova The Hills Have Eyes i Piranha 3D više puta je istakao da obožava The Shining Stenlija Kjubrika.

Kazao je da je to jedan od najstrašnijih filmova koje je gledao: „Slučajno sam gledao The Shining sa sedam godina i to je bilo najtraumatičnije iskustvo i verovatno jedan od razloga to radim ono što radim danas“.

Ari Aster – Kwaidan

Reditelj hvaljenih filmova Hereditary i Midsommar u slobodno vreme voli da gleda filmove i često u intervjuima daje preporuke.

Rekao je da mu je omiljeni film Kwaidan iz 1964. godine, jer „Kobajašijeva velika antologija možda je i najupečatljivije najlepši horor film ikada snimljen… Kwaidan je eteričan, zaposeda vas i potpuno je posvećen lukavstvu“.

Daren Lin Bausman – The Last House on the Left

Bausman se ističe kao „drugi otac“ franšize Saw jer je režirao neke od kasnijih filmova u serijalu, a obožava ostvarenje The Last House on the Left Vesa Krejvena, koji je najavio njegov ulazak u horore.

„Ves Krejven je idol i heroj meni i mnogim drugima. To je jedan od onih filmova tokom kojih vam deluje pogrešno da gledate. To je hrabar izbor i prvi put da se sećam da sam kao gledalac hteo da upoznam reditelja.“

Patrik Brajs – Jacob’s Ladder

Brajs je poslednjih godina postao jedan od najintrigantnijih nezavisnih reditelja, a ističe se njegova upotreba uznemirujućih scena u filmovima. Ističe jedini horor film Adrijena Lina.

„Ima trenutaka u filmu koji koriste praktične i efekte u samoj kameri da postignu strašne scene koje su nepojmljive. Sećam se da sam morao da premotam neke trenutke kako bih razmatrao kako je Linu uspelo da ih snimi.“

Džon Karpenter – The Exorcist

Karpenter tokom cele karije pokušava i uspeva da uplaši manje-više sve koji su pogledali bar jedan njegov film, ali to ne znači da nema filmova koji njega ne plaše.

„Znate šta je strašno u filmu The Exorcist? Svi znaju šta je strašno, to je đavo. Prvi put kada sam ga pogledao mislio sam da morate da verujete u neku višu moć kako bi bio efektan, ali sam od tada shvatio da je samo prokleto dobar film.“

Dejvid Kronenberg – Don’t Look Now

Kralja telesnog horora mnogi gledaju kao neku vrstu čudaka, ali čak i on odnekud mora da nađe inspiraciju, za šta mu je više nego jednom poslužio reditelj Nikolas Reg.

„Ovo je film koji me je zaista zapanjio i baš impresionirao. Jedan vrlo, vrlo jak film, veoma čudan i poprilično o smrti. Ali ispočetka niste svesni šta je zapravo tema. To je ljubavna priča, ali ljubavna priča o Ljubavi i Smrti.“

Giljermo del Toro – Eyes Without a Face

Del Toro se uglavnom bavi hororom ljudskosti u svojim filmovima, odnosno skrivenim i potisnutim željama ljudi.

Njega je oduševio film Eyes Without a Face, zato što je „glavni lik poput Odri Hepbern. Na mene je prilično uticao kontrast između lepote i brutalnosti…“

Robert Egers – Nosferatu

Egers se proslavio filmovima koji su istovremeno veoma mračni i apsurdni, a Nosferatu je film čiji rimejk želi da uradi sam.

„To je bio indi horor u svoje vreme. Nije potpuno ’upeglan’, ali je jedan od najboljih i najstrašnijih filmova svih vremena. Više mi se sviđa stara crno-bela verzija sastavljena od delova 16-milimetarskih snimaka. Te prljave verzije imaju neku jezivu misteriju u sebi i to pojačava mit da je Maks Šrek zapravo bio vampir.“

Majk Flanagan – The Blackcoat’s Daughter

Flanagan se proslavio filmovima i naročito serijama sa specifičnim tempom i time što uspeva da uplaši ljude na jedan zaista drugačiji način.

„Sjajne uloge su ostvarili svi i ono što ispočetka deluje kao priča o devojci koja se sreće sa natprirodnim silama zapravo postaje nešto mnogo dublje do kraja. Volim ovaj film iz raznih razloga, ali naročito zbog načina na koji istražuje neistraženi deo priča o opsednutosti.“

Vilijam Fridkin – Funny Games

Reditelj filma koji je uplašio samog Karpentera rekao je da je ostvarenje Mihaela Hanekea jedan od najstrašnijih filmova koje je ikada gledao.

„To je verovatno najstrašniji film na mojoj listi jer uključuje dve mlade propalice u selu koje terorišu jednu porodicu u njenom domu. To je nešto poput onoga što vidite na vestima veoma često u današnje vreme i postoji šansa da će se to zaista desiti. Film je prosto briljantan.“

Izvor: Movieweb