Pesme koje je Aki Rahimovski pevao ljudima su soundtrek života

On je pre dva dana u 67. godini iznenada preminuo u Novom Mestu u Sloveniji, gde je živeo poslednjih godina.

„‘Za malo nježnosti, na sve ću pristati, za malo nježnosti, da mogu zaspati”, Dragi prijatelji, s neopisivom tugom u srcu vam javljamo da je 22. januara 2022. zauvek zaspao Aki Rahimovski“. Ovom porukom iz Parnog valjka potvrđena je vest koju je hrvatskim medijima u subotu prvi saopštio Damir Osredečki, menadžer Akija Rahimovskog.

Prema rečima Osredečkog, Rahimovskom koji se pre tri godine uspešno oporavio od moždanog udara, prošle nedelje u Zagrebu ugrađeni su stentovi i on se nekoliko poslednjih dana loše osećao. Kad mu je iznenada pozlilo u subotu ujutru, odmah je prebačen u bolnicu u Novom Mestu, ali lekari nisu uspeli da mu pomognu.

Iza Akija Rahimovskog ostala je višedecenijska blistava muzička, pre svega pevačka karijera, a njegove kolege tvrde da je njegov odlazak “udar na rokenrol regionalnih razmera”.

Specifične boje glasa, u kome su blago “kotrljanje” slova “r” muzički kritičari smatrali šarmantnim, Aki Rahimovski je bio gospodar scene.

Spadao je u pevače koji su uživo bili uverljiviji nego u studiju, a oni koji su mu i zamerali naglašeno “purgersko” akcentovanje i “forsiranje” publike na koncertima, priznavali su da je reč o vanserijskom pevaču i njegovoj neobičnoj “hemiji” koja brisala rampu između Parnog valjka i njihovih obožavalaca.

Doduše, reči Valjkovih hitova, imajući u vidu koliko su se vrteli na top-listama i van njih na radio stanicama, nisu ostale u ušima samo fanovima ove zagrebačke, hrvatske i jugoslovenske grupe. Mnogi su čak i danas u pogrešnom ubeđenju da je Rahimovski zbog duboko sugestivnog načina pevanja sam napisao sve te pesme, zbog čega se kritičari i muzičari sada pitaju da li je Parni valjak moguć bez svog pevača.

– Problem je utoliko veći što Aki nije bio samo pevač, nego i duša Parnog valjka. Da li ste čuli za primer da je neka muzička grupa uspela da zameni pevača posle 46 godina. Teško – kaže za Danas muzički kritičar Petar Peca Popović.

Popović je na prvu vest o odlasku Akija Rahimovskog izjavio za beogradske medije da je reč o “velikom gubitku ne samo zagrebačku i hrvatsku scenu već za ceo prostor Jugoslavije na kome su voleli ovog velikog interpretatora, koji je plenio svojim glasom”.

On je istakao da je Rahimovski bio “jedan od onih ljudi, koji kad izađe na scenu, ona je postaje potpuno drugačija jer je imao je perfektan odnos sa publikom”, dok u Parnom valjku objašnjavaju da je “južnjačka krv” bila njegovo „gorivo“ na svakom koncertu.

– Ljubav je uvek zastupljena kod mene i ljubav je jaka, ona je izvor svega, svih naših pesama, ljubavi nikada dosta. Teško je da danas odredimo klincima šta da slušaju, a veselim se da imamo puno klinaca koji slušaju našu muziku. Jedino blago svih ovih godina je da možemo da se, kao Stonsi, pohvalimo sa tri generacije na koncertu – govorio je sam Aki Rahimovski, čiju karijeru muzički kritičar Petar Janjatović naziva holivudskom.

Muzički izvori se ne slažu oko godine rođenja pevača Parnog valjka, na čijem se zvaničnom sajtu navodi da je Rahimovski rođen 5. juna 1955. u Nišu. Odrastao je u Skoplju zbog čega je prva vest u makedonskim medijima pre dva dana bila da je preminuo “pevač Parnog valjka i jedan od velikih Skopljanaca”.

Sin profesora muzike, Rahimovski je formalno muzičko obrazovanje započeo u sedmoj godini na odseku za klavir i pevanje. U detinjstvu je igrao je fudbal u klubu Vardar, ali mu je tokom rane mladosti fascinacija bila rok muzika.

Radio je kao disk džokej, u 15. godini postao je urednik na Radio Skopju. Bio je orguljaš skopske grupe Krvna braća iz koje je preko sastava Vakuum stigao u Tor u kome je svirao klavijature. a kad je bend ostao bez pevača prihvatio se i mikrofona od kog se nije razdvajao do poslednjeg daha.

Tor je 1975. učestvovao na “Boom” festivalu u Zagrebu gde su scenski nastup i pevanje Rahimovskog privukli pažnju tada već bivšeg menadžera Bijelog dugmeta Vladimira Mihaljeka Mihe, koji ga je pre toga čuo i u Skoplju. Mihaljek je tada zajedno sa Huseinom Hasanefendićem Husom (1954, Banja Luka) i gitaristom Juricom Pađanom (1955, Zagreb) radio na osnivanju Parnog valjka.

Tvrdnje da je Parni valjak osnovan u godini kad je Bijelo dugme obeležavalo godišnjicu debi albuma kojim je zapalilo tadašnju Jugoslaviju i da je trebalo da bude “zagrebačka varijanata sarajevske muzičke prethodnice” kasnije je iz više muzičkih izvora negirano.

Prvi koncert grupa je držala 29. novembra 1975. u beogradskoj hali Pionir, gde je nastupila sa Oliverom Mandićem i YU grupom. Bila je najavljena kao kao Grupa 220, koja se u to vreme već bila raspala. Novom imenu kumovao je Zlatko Miksić, inspirisan pesmom „Ja sam parni valjak“ koju je Hasanefendić napisao kao član Grupe 220.

U prvoj postavi Parnog valjak bili su: Aki Rahimovski (vokal) Husein Hasanefendić (solo gitara, akustične gitare i vokal), Srećko Antonioli (bubnjevi, udaraljke i vokal), Zlatko Mikšić Fuma (bas gitara), Jurica Pađen (solo gitara, akustične gitare i vokal). Tokom proteklih 46. godina više puta se menjao sastav benda, ali njegova trajna kreativna okosnica bili su Hasanefendić i Rahimovski, za koje i novinari i muzički kritičari tvrde da su “idealan spoj”.

– To se samo tako misli. Trebalo bi provesti neko vreme i sa njim i sa mnom, pa da vidite kako smo idealan spoj. Valjak je uvek radio iz ljubavi, a ne zbog novca i mislim da je to naša tajna. Ljudi koji su činili Valjak uvek su bili deo benda, ljudski deo, nisu bili tu da odsviraju i odu. Mi smo sve radili iz duše. Ima jedna anegdota sa Stonsima. Kada ih pitaju zašto su opet krenuli na turneju, Džeger samo kaže: „Sledeće pitanje“. Oni i dalje imaju tu energiju, tu ljubav koju ispoljavaju na sceni i dalje su vitalni. I mi smo takvi. Samo se nadam da ljudi ne kažu kad krenu na naš koncert: „Idemo da ih vidimo sad, možda neće biti sledećeg puta“. Nismo toliko matori – izjavio je Aki Rahimovski u jednom od ranijih intervjua.

Tokom višedecenijske karijere, koja je imala nekoliko prekida, Parni valjak objavio je 17 studijskih albuma, 14 singlova, pet albuma snimanih uživo i četiri kompilacije. U prvim godinama kroz grupu su prošli: Branimir Džoni Štulić, pre osnivanje Azre, Ivan Piko Stančić, Zoran Cvetković… koji su Valjku pomogli da uhvati dah “Novog talasa” i promeni zvuk iza kog je stala i američka diskografska kuća CBS koja im je objavila nekoliko albuma.

“Parni valjak je”, kako u knjizi “YU rok enciklopedija 1960-1997”, navodi Petar Janjatović, “povezao svoja iskustva i ponudio kombinaciju popa sa početka šezdesetih i roka sa početka osamdesetih u već oprobanoj kombinaciji balade, čvrstog popa i pesme po bugi obrascu”, što objašnjava popularnost ove grupe koja je u studiju i na koncertima sarađivala sa vodećim imenima jugoslovenske muzičke scene: Margitom Stefanović, Davorem Gopcem, grupom Film, Momčilom Bajagićem Bajagom, Oliverom Dragojevićem, Dejanom Cukićem, Dragom Mlenarecom, Ninom Badrić, Draženom Vrdoljakom…

Kad je posle obeležavanja 30. godišnjice Valjka 2005. Hasanefendić odlučio da proglasi moratorijum na koncertne aktivnosti, Rahimovski je sa ostatkom grupe neko vreme nastavio rad, a jedno vreme sarađivao je i sa klavijaturistom Emilom Saksom. Parni valjak se ponovo okupio, u novom sastavu, 2009. i već naredne godine gostovao u Beogradu posle više od dve decenije, a prvi put od raspada zajedničke države.

Poslednji beogradski koncert grupa je održala 2019, a između je imala više nastupa uključujući i koncert iznenađenja na otvorenom u februaru 2014. kojim je na Trgu republike okupila više stotina slučajnih prolaznika koji su pesme Parnog valjka pozdravile horskim pevanjem i ovacijama.

Zbog proglašenje pandemije virusa korona u martu 2020. bend je morao da otkaže zakazanu turneju, ali je samo mesec dana kasnije u karantinskim uslovima snimio – svaki član u zasebnoj prostoriji, novu akustik verziju starog hita „Ljubavna“, sa porukom: “Digni glavu, ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne” i pozdravom: “Jedva čekamo da ovo možemo raditi pred vama. A do tad pamet u glavu. Čuvajte se, da sve ovo što prije prođe. Voli vas Parni valjak“.

Pre dve godine otkazana turneja trebalo je da započne po Hrvatskoj koncertom u Pazinu 18. februara. Na zvaničnom sajtu Parnog valjka juče je više nije bilo, a na vest o smrti Akija Rahimovskog među prvima oglasili su se Husein Hasanefendić preko HRT-a i Bruno Langer, vođa grupe Atomsko sklonište u Glasu Istre.

– Mi smo se čuli u subotu u pola devet ujutro. Taman sam bio na švicarskoj granici. Ne vjerujem jednostavno da je to moguće, da se to desilo… Veselio se ovim svirkama koje nas čekaju. Zvučao je dobro, osjećala se neka pozitivna energija… Što da kažem, izgubili smo brata i prijatelja. Nadam se samo da ću se probuditi iz ovog ružnog sna – rekao je Hasanefendić za Dnevnik HRT-a, dok je Langer govorio o svom prijateljstvu sa Rahimovskim od svoje najranije rokerske mladosti.

Prema Langerovim rečima, Rahimovski je trebalo prošlog vikenda da putuje u Skoplje, gde je u poslednje vreme često boravio zbog majčine bolesti.

Drugi program HRT-a u čast Akija Rahimovskog emitovao je u subotu uveče koncert Parnog valjka u Puli 12. avgusta 2016, a juče je saučešće porodici poznatog pevača uputio i hrvatski premijer Andrej Plenković.

“Sa žaljenjem sam primio vijest o iznenadnom i preranom odlasku našeg cijenjenog glazbenika Akija Rahimovskog. U pet desetljeća iznimne glazbene karijere, posebno kao pjevač Parnoga valjka, svojim je osebujnim glasom i sugestivnim, emotivnim izvedbama doticao srca mnogih naših naraštaja. Njegovim odlaskom hrvatska glazbena scena izgubila je vrsnoga rock-umjetnika, čije će note i stihovi ostati trajno upisani u glazbeno sjećanje generacija”, poručio je Plenković porodici Akija Rahimovskog.

Porodica

Aki Rahimovski u javnosti nikada nije govorio o svom privatnom životu.

Iz tri braka ima troje dece, a o njemu se samo znalo da je vrstan kuvar, strastveni gurman, ljubitelj duvana i kafe, koje je poslednjih godina morao da ostavi zbog zdravlja, kao i da je sakupljao pse i mačke lutalice.

Sahrana u Zagrebu?

Prema nezvaničnim vestima zagrebačkih medija, Aki Rahimovski trebalo bi da bude sahranjen u Zagrebu, u kome je živeo od 1975. do selidbe u Novo Mesto.

Pozivajući se na izvore bliske pevačevoj porodici, u medijima se spekuliše se da se sahrana ne očekuje pre sredine ove nedelje, a da će datum biti objavljen posle obdukcije.

Zamena ne postoji

– Poznavali smo se dugo, bili smo prijatelji i jako mi je teško da govorim o njegovom odlasku. Veliki pevač, divan čovek. On je bio specifičnog glasa i nemoguće je lako zameniti ga. To prosto ne postoji – kaže za Danas beogradski muzičar Dejan Cukić.

On napominje da ne može da nagađa kako će Parni valjak nastaviti bez Akija Rahimovskog, ali očekuje da će to verovatno biti koncerti poznatom pevaču u čast.

Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma izjavio je za naš list da je odlazak Akija Rahimovskog “veliki gubitak, pre svega za njegovu porodicu i najbliže, ali i rokenrol u celom regionu, jer je reč o vrhunskom šoumenu, pevaču i frontmenu – jednom od najvećih u jednom od najvećih bendova”.

– Nisam lično poznavao gospodina Rahimovskog, ali čujem od zajedničkih prijatelja koji su ga dobro poznavali da je najiskrenije živeo svoj poziv – emocija mu je uvek bila iskrena i na provom mestu, neokrnjena kalkulacijama i materijalizmom. To su zaista divne i, nažalost, retke osobine u vremenu u kojem živimo – izjavio je za Danas Nemanja Bogunović, poznati srpski klasični gitarista.

Ogroman gubitak za regionalnu muziku

Preko društvenih mreža i u izjavama za medije šorom bivše SFR Jugoslavije od Akija Rahimovskog oprostile su se njegove kolege muzičari od kojih je većina sarađivala na sceni i u muzičkim studijima sa Parnim valjkom.

Jurica Pađen: Šokiran sam i tužan, svi smo šokirani i tužni. Akijev odlazak veliki je gubitak za našu glazbenu scenu. Mi smo se poznavali još od rane mladosti, od svojih dvadesetih i puno smo toga prošli zajedno. Bili smo uvijek u prijateljskim odnosima. Nije lako suočiti s njegovim odlaskom. Aki je svojim glasom mnogima obilježio vrijeme, ljudima su pjesme koje je on pjevao jedan od saundtrekova života.

Aleksandra Slađana Milošević: Ne može se više trpeti. Kolege iz Parnog valjka, sa velikom žalošću saznala sam ovu vest. Izražavam vam duboko saučešće.

Momčilo Bajagić Bajaga: Sve nas je šokirala i, malo je reći, rastužila vest o smrti Akija Rahimovskog. Postalo je teško, iz dana u dan, opraštati se od ljudi koji su stvorili ovdašnju rock, pop, džez i, generalno, urbanu muziku i, uopšte, umetnost. Ovo sa Akijem me je baš pogodilo, poznavao sam ga više od 40 godina… Aki nije nestao u našim srcima, i u srcima ljudi koji vole njegovu muziku. Dok je tih pesama ljudi će ga pamtiti, a to će biti jako dugo.

Nikola Rokvić: Putuj, maestro! Koliko sam samo učio od tebe! Veliki pevač sa sjajnom bojom, intonacijom i emocijom! Hvala ti!

Fedor Boić: Kada sam čuo da je Aki preminuo mislio sam da je to neka grozna šala, laž. Sreo sam ga u četvrtak u Zagrebu i pričao s njim. Bio je dobro raspoložen, nasmijan, veseo. Pričali smo o njegovim leđima, rekao je da je sve OK, da je dobro, da je došao u Zagreb obaviti nešto. Nismo dugo pričali, žurio je dalje. I onda… Akija znam kako bi se reklo, oduvijek. On je sigurno bio najveći majstor pozornice kod nas, fantastično je komunicirao je s publikom, na koncertima je nosio cijeli bend…. Bio je veliki pjevač i veliki majstor. Bio je i dobar čovjek, uvijek nasmijan i po tome ću ga pamtiti.

Želimir Babogrdec, Kroacija rekords: Prijatelji smo od prvih Akijevih dana u Zagrebu. Bio je predivna osoba, kao i veliki rok pjevač. Parni je valjak nezamisliv bez njegova glasa, šarma, kretanja na pozornici. Osim toga, bio je voljena osoba… Svatko ga je volio. Bio je miran i samozatajan. I uvjerljiv. Sinergija između njega i Husa bila je na svjetskom nivou. Razumjeli su se u svim fazama stvaralaštva, od samih početaka. I u onim ranim, nezrelim periodima, i kad su malo prestali raditi… On i Hus su bili konstante koje su nosile tu veliku karijeru… Isto tako, imali su rijetku univerzalnost. Bili su zagrebački i hrvatski bend, ali su svuda bili primljeni na pravi način. U Srbiji su prije desetak godina otvorili koncert sa ‘Zagreb ima isti pozivni’. Ljudi su bili oduševljeni. Pjesme su im bile životne, s rijetkom toplinom i šarmom… No za Parni valjak je vrijedilo samo jedno pravilo – bez Akija on ne može dalje.

Kristina Tina Kresnik: Izvan sebe sam od šoka, Kao prateći vokal od 1995. nastupam s Parnim valjkom. Trebaće mi vremena da saberem misli

Boris Novković: Neki ljudi svojom energijom odaju vječnost, deluje kao da su oduvek bili i da će zauvek biti deo nas. Teško mi je oprostiti se od kolege, prijatelja, suradnika, suigrača, ljudine.

Vlada Janković Džet: Poznavao sam ga još kad je bio član skopskog benda Bis Bez. Niko nije pevao kao Aki, taj spoj hrvatskog i makedonskog, to niko ne može, bio je veliki format… Njegov odlazak je ogroman gubitak za regionalnu muziku. Bio je popularan na svim nivoima, i kod mladih i starih, uvek su punili hale.

Riblja čorba: Napustio nas je izuzetan čovek i umetnik Aki Rahimovski. Čovek velikog glasa i dobrote, od koga je kako i sam Bora kaže učio zanat, koji je bio veliki prijatelj. Nedostajaće istinski, poručuju iz grupe Riblja čorba.