Izraelski umetnik Jair Vardi u Madlenianumu otvara 19. Beogradski festival igre

Poslednji put on je u Beogradu gostovao pre 46 godina kao član londonskog Rambert baleta.

– Za mene je veliko uzbuđenje i radost što sam ovde kao deo festivala, koji smatram jednim od najboljih u Evropi, a u čijem sam nastajanju učestvovao. Poznajem sve ovogodišnje učesnike BFI – to je zaista sjajno ukomponovan izbor, a što se tiče samog Beograda, on se posle skoro pola veka toliko izmenio da nema smisla praviti bilo kakvo poređenje – kaže za Danas Jair Vardi pred sutrašnje otvaranje 19. BFI.

Posle uspešne igračke i koreografske karijere u Izraelu i na Zapadu, pre svega u Velikoj Britaniji, stvorio je svetski poznat Centar za ples i pozorište Suzan Delal kao rasadnik savremene igre jer, kako se juče čulo na prvoj konferenciji za novinare 19. BFI, njegova „umetnička deca“ vladaju evropskim i američkim igračkim trendovima.

– Osnovao sam ovaj centar pre više od tri decenije sa idejom da bude najvažnije mesto za igru u celom Izraelu. Želeo sam da dovedem svet u Izrael i pokažem njegovu kulturu – pre svega igru, ali i da Izrael otvorim prema svetu. Centar nudi predstave, različite umetničke događaje, festivale i radionice za savremenu igru, pozorište i scenske umetnosti. Cilj nam je stvaranje produkcija svetske klase, usavršavanje i visokokvalitetno predstavljanje izraelskih i međunarodnih koreografa, gde posebno mesto ima rad sa mladim umetnicima, kojima želimo da otvorimo prozor u svet, podržimo njihove ideje, kreativnost, hrabrost – objašnjava Jair Vardi.

Na pitanje čime se objašnjava planetarni uspeh izraelske savremene igre i da li su pojednostavljena objašnjena da je reč o spoju tradicionalne kulture i britanskog uticaja, Jair Vardi odgovara da je tumačenje tačno.

– Naše prve kompanije savremene igre bile su pod uticajem folklora, flamenka, tradicije severne Afrike, a na to su se nadograđivali evropska iskustva moderne igre – britanska, ali i nemačka. To pretapanje i ukrštanje kultura u Izraelu želeli smo da pokažemo i drugima. Pozvali smo svet da upozna našu umetnost, što je otvorilo i vrata Izraelu prema svetu iz čega se izrodio uspeh – kaže Jair Vardi, koji ističe da je na njegovu umetničku karijeru i ličnost presudno uticao rad u telavivskoj čuvenoj kompaniji Batševa u kojoj je imao prvi angažman kao igrač.

– Imao sam sreće da u Batševi radim sa svim tim velikim ljudima, što je odredilo ne samo moju igračku karijeru nego sve što sam radio. Batševa je sada deo Centra Suzan Delal, koji je zapravo ‚kišobran‘ pod kojim su i mnoge druge trupe i kompanije moderne igre u Izraelu, što je sjajno – napominje sagovornik Danasa.

Jair Vardi kaže da su poslednje dve godine pandemije, u Izraelu, koji je bio jedna od najzatvorenijih zemalja sa rigoroznim merama borbe protiv korone, ostavile traga i na savremenoj umetničkoj igri, ali on je optimističan – objašnjava da se stanje polako normalizuje, a umetnički život pažljivo nastavlja.

Prevod sa engleskog jezika: Nina Kostić

Dve koreografije Alonza Kinga

Posle osam godina priželjkivanja, dve godine odlaganja, a sad delimično i „zahvaljujući“ koroni koja je izmenila prolećni igrački program u SAD, na BFI konačno stiže prestižni Alonzo King Lajns Balet koji ove sezone slavi 40 godina postojanja.

Baletski kritičari tvrde da je Alonzo King “jedan od malobrojnih balet majstora našeg vremena”, dok su se na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru Jair Vardi i Aja Jung, direktorka BFI, složili da je reč o “koreografu vizionaru koji je promenio način posmatranja umetničke igre“.

Na otvaranju 19. BFI publiku očekuju dva konceptualno različita koreografska komada čija je zajednička baza džez muzika.

„Lični element“, izvorno rađen za Njujorksiti balet, premijerno je izveden 2019. na festivalu u San Francisku.

„Spoj klavirske muzike Džejsona Morana i pokreta osam igrača predstavlja poetičan poziv publici da uspostavi ličnu povezanost sa delom“, kako se juče čulo na susretu beogradskih novinara sa članovima Kingovog baleta: Ađi Cizoko, inače glavnoj zvedi promotivnog materijala 19 BFI, Mihaelom Montgomerijem i Ilarijom Guera.

Drugi komad „Azot“ na muziku Čarlsa Lojda i DŽejsona Morana zapravo je „alhemičarska“ priča jer se dugo verovalo da je ovaj hemijski element esencijalni agens transformacije u alhemiji.

Mihael Montgomeri najavio je da će 11 igrača Lajns Baleta Alonza Kinga pokazati „sebe kakvi jesu, odakle dolaze, kao i posebnu vstu slobode koju im Kingove koreografije daju ne samo u formi nego i u suštini i emociji“.