Komad „Fordlandija“ inspirisan industrijskom utopijom Henrija Forda sutra na Festivalu igre

Ovaj komad iz četiri dela iza kojih stoje četiri koreografa – Ana Hop, Juri Posokov, Huanho Arkes i Kristofer Veldon, premijerno je izveden 2020. u njihovoj matičnoj kući u Dortmundu, na BFI najavljen je kao jedna od najtraženijih predstava savremene igre, na kojoj ovdašnjem festivalu zavide mnoge viđene svetske kuće.

Maštu ovo dvoje umetnika, koji su osim na sceni i u privatnom životu par, u stvaranju „Fordlandije“ najpre je privukao istoimeni muzički album islandskog kompozitora Johana Johansona inspirisan utopijskim montažnim gradom koji je u Amazonskoj prašumi u brazilskoj državi Para 1928. osnovao američki industrijalac Henri Ford sa idejom da u njemu naseli 10.000 ljudi za proizvodnju kultivisane gume neophodne u industriji automobila kompanije Ford Motor u SAD.

– Ovaj komad je nastao tokom početka pandemije virusa korona dok smo Metju i ja bili deset nedelja razdvojeni – on u Amsterdamu, ja u Španiji. Sastoji se iz četiri dela različitog rečnika i stila koja su radila četiri koreografa. Poslednji četvrti deo „Posle kiše“ zapravo nije ni rađen za „Fordlandiju“, to je koreografija koju smo već izveli na sceni pre pandemije, ali se dobro uklopio u ovaj komad koji govori o potrebi da se sanja, mašta, vrati k sebi, što za nas umetnike znači i povratak na scenu i normalan život – objasnila je Lusija Lakara na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru.

Na „Fordlandiji“ su radili poljska umetnica Ana Hop, koja je na muziku Frederika Šopena uradila koreografije “Tišina” i “Blizu”, ukrajinski igrač, koreograf i baletski pedagog Juri Posokov, čija dela izvode najprestižnije baletske kompanije današnjice, koji je koreografski osmislio “Mećavu” na muziku Georgija Vasiljeviča Spiridova.

Koreografiju za naslovni deo “Fordlandija” i “Gomilu prašine” potpisuje Huanho Arkes, koji je pre jedne decenije igračku karijeru svetskog formata zamenio koreografijom u savremenoj igri, teatru, u filmskoj i modnoj industriji.

Autor koreografije “Posle kiše” je Kristofer Vildon, britanski koreograf savremene i neoklasične igre, međunarodne reputacije.

– „Fordlandija“ je savremen neoklasični komad, nastao kao moja ideja i kreacija jer sam posle klasične baletske karijere u kojoj sam se ostvario kao igrač u velikim kompanijama i na velikim scenama želeo da stvorim sam nešto svoje. San mi se ostvario tokom pandemije. Sloboda sopstvene produkcije omogućila nam je da budemo samostalni i da angažujemo mlade koreografe. Tokom rada na „Fordlandiji“ otkrio sam i kameru i film koji imaju dosta zajedničkog sa igrom pa su tako nastali i video radovi koje koristimo na sceni, a na njima video su snimci iz Amsterdama i baskijskih gradova – rekao je Metju Golding.

„Fordlandija“ je scenski život započela tokom pandemije i pre BFI, kako se juče čulo, gostovala je u 30 gradova.

Baskijsko-kanadski spoj

Rodom iz Baskije, Lusija Lakara baletsko obrazovanje stekla je u rodnoj Zumaji, San Sebastijanu i Madridu, gde iz Škole Viktora Uljatea prelazi u istoimenu baletsku kuću u kojoj sa 15 godina uspešno debituje u Balanšinovom komadu “Allegro Brilante”.

Igračka karijera dalje je vodila u Balet Marseja kod Rolana Petija, San Francisko balet, Državni balet u Minhenu, a na Gala koncertu svetskih baletskih zvezda u Sankt Peterburgu 2011. proglašena je za igrača decenije.

Prvi put gostuje u Beogradu, za razliku od Metja Goldinga, koji je na velikoj sceni Centra „Sava“ nastupao u velikoj produkciji baleta „Don Kihot“.

Ovaj Kanađanin, đak Kraljevske baletske škole u Vinipegu, Kirov akademije u Vašingtonu i Kraljevske baletske škole u Londonu, igračku karijeru izgradio je u Američkom baletskom teatru i londonskom Kraljevskom baletu gde je odmah dobio zvanje prvaka.

Od 2017, kad je napustio Kraljevski balet u Londonu, stalni je gost Hongkong baleta.