foto ArhipelagSvi istoričari se sada bave svetskom istorijom – izjavio je K. A. Bejli, pomalo izazivački, pa potom dodao – iako mnogi od njih još to ne uviđaju. I zaista, nema sumnje da globalna / svetska istorija doživljava procvat.
U Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u drugim delovima anglofonog sveta, ovo polje proučavanja se u okviru istorije već nekoliko decenija razvija najbrže od svih ostalih.
Ovaj trend uzeo je maha i u nekim delovima Evrope i Istočne Azije, gde je globalna istorija u usponu i sve je omiljenija među mlađim generacijama istoričara.
Časopisi i kongresi na ovu temu se pojavljuju svuda, a u mnogim kontekstima globalne dimenzije postale su gotovo obavezna odlika uspešnih predloga projekata.
No, da li ovaj porast popularnosti zaista znači da se sada svaki istoričar bavi svetskom istorijom00?
Šta je to globalnu istoriju toliko proslavilo? I zašto se to dešava upravo sada?
Postoji mnogo razloga ovog procvata.
Najznačajniji od njih je porast interesovanja za globalne procese koji su usledili prvo nakon završetka Hladnog rata pa potom i nakon onoga što se desilo 11. septembra 2001.
Imajući u vidu rasprostranjenu modu posmatranja globalizacije kao ključnog faktora razumevanja sadašnjosti, potreba za povratkom u prošlost i istraživanjem istorijskih prauzroka ovog procesa čini se očiglednom.
Na mnogim mestima, posebno u imigrantskim društvima, globalna istorija je i odgovor na društvene izazove, kao i na potrebu za pogledom na prošlost koji je obuhvatniji i manje strogo nacionalan.
Promena u školskom programu u SAD kojom je predmet Zapadna civilizacija zamenjen Svetskom istorijom tipičan je primer rezultata takvih društvenih pritisaka.
Što se tiče profesora, ovakvi trendovi se ogledaju u promenama vezanim za socijalni, kulturni i etnički sastav ove profesije.
Zauzvrat, transformacije u sociologijama znanja ojačale su nezadovoljstvo dugotrajnom i rasprostranjenom težnjom da se nacionalne istorije posmatraju kao istorije izolovanih, samodovoljnih prostora.
Revolucija u komunikaciji koja je započela tokom 1990-ih takođe je imala važan uticaj na to kako interpretiramo prošlost. Istoričari – kao i njihovi čitaoci – u prilici su da putuju i upoznaju svet više nego ikada pre.
Ova povećana mobilnost, dodatno pojačana internetom, potpomogla je umreženost i omogućila istoričarima da učestvuju na globalnim forumima – mada se mora priznati da su glasovi iz bivših kolonija često jedva čujni.
Shodno tome, istoričari se danas suočavaju s velikim brojem suprotstavljenih narativa, a mogućnost dobijanja novih uvida vide upravo u toj raznolikosti glasova.
Naposletku, mrežna logika koju podstiče kompjuterska tehnologija uticala je i na način na koji razmišljaju istoričari, koji sve više koriste jezik mreža i čvorišta umesto stare teritorijalne logike.
Pisanje istorije u dvadeset prvom veku nije ono što je nekada bilo.
Globalna istorija rodila se iz uverenja da alati koje su istoričari do sad koristili da analiziraju prošlost više nisu dovoljni.
Globalizacija je postavila fundamentalan izazov društvenim naukama i dominantnim narativima društvenih promena.
Povezanost i umreženost karakterišu sadašnji trenutak koji je i sam proizašao iz sistema interakcija i razmena.
No, društvene nauke iz mnogih razloga više nisu sposobne da adekvatno postave prava pitanja i stvore odgovore koji pomažu pri objašnjavanju stvarnosti umreženog i globalizovanog sveta.
Prevod s nemačkog: Bojana Gajski
Autor je poznati nemački istoričar čija je knjiga „Šta je globalna istorija?“ nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
