Biografsko direktno integrisano u film

Knjigu je objavio Filmski centar Srbije i izdavačka kuća Ultimatum, a na promociji će govoriti filmski reditelj i scenarista Nikola Cvetković, izdavač i urednik u izdavačkoj kući Ultimatum i već pomenuti Saša Radojević. On podseća da u teoriji umetnosti postoji nešto što se zove biografski filogizam gde se često izjednačava autorova biografija sa njegovim delom.

– Tačnije ono što se događalo autoru se,naprosto, reflektuje i prepoznaje u njegovom stvaralaštvu, otkrivaju se razne kopče i veze. Često je ovaj metod predmet i različitih rasprava, da li je dobar metod ili nije, ali u svakom slučaju on egzistira, a u ovom slučaju je doveden do krajnjih granica – ističe Radojević.

Prema njegovim rečima to pruža razne mogućnosti što se tiče analize, pogotovo zato što se Godar često pojavljivao u svojim filmovima, a u nekim od njih koji su bili igrani filmovi i sa svojim imenom i prezimenom.

– Čak je i napravio jedan film, koji se zove Žan Lik Godar. To znači da je on autor koji je praktično kroz čitav svoj opus te dve stvari veoma prožimao, kao i da pripada stvaraocima, koji su revolucionisali filmsku naraciju u tom smislu da su izbrisali granicu između dokumentarnog i igranog. Ta dva toka se često prelivaju jedan u drugi. – konstatuje Radojević.

On smatra da je sama knjiga istovremeno refleksija i nadogradnja svega onoga čime se Godar bavio izjednačavajući fikciju i faktografiju.
– Godar je bio u ozbiljnim fazama i jasno se moglo detektovati kada je aktivan u novom modernističkom talasu, a kada je politički veoma angažovan. NJegova epoha izrazite političke delatnosti je posebno zanimljiva u tom pogledu, jer period od 1968, do 1980. godine je takav da ga unutar samog filma koji radi ima zaista u enormnim količinama – kaže Saša Radojević.

Upitan gde su njajuzbudljivije poveznice između između Godarove biografije i konkretnog filma Radojević kaže da je teško izdvojiti jedan budući da se čuveni reditelj čak pojavljivao kao glumac u fimovima drugih.

– Ako bih morao da izdvojim jedan film, onda je to „Ime Karmen“ gde se on pojavljuje kao junak koji je dugo bio bolestan, kada kod njega dolazi njegova nećaka, koja ga vraća u život. To je zanimljivo zato što se zbiva nakon 1968, godine kada je Godar puno eksperimentisao sa elektronikom, kada je potpuno napustio filmsku tehniku i bavio se televizijom. Prosto je izašao iz linije filmova, kojima se bavio ranije i tek početkom 80- tih, on se ponovo vratio na veliku filmsku scenu. Jedan od tih njegovih velikih povrataka je bio „Ime Karmen“ gde se on na određeni način rehabilituje i vraća na tu veliku filmsku scenu igrajući čoveka koji je dugo bio bolestan i odsutan. Tu je biografsko direktno integrisano u kompletan film. – konstatuje Saša Radojević.

On smatra da se kroz čitav opus Godara može maltene rekonstruisati čitava istorija moderne umetnosti od 1950. godine do danas.
– Godar je autor, koji ne pripada jednom vremenu, u tom smislu da o njemu možemo da govorimo kao o pojavi vezanoj za istorijski trenutak.

Mislim da je on transistorijska umetnička pojava toliko bogata i snažna da bi trebalo uložiti mnogo napora i truda da bismo i u budućnosti razumeli čime se Godar bavi u poslednjih 70 godina budući da je važan i kao filmski kritičar. – zaključuje Saša Radojević.

Svesvetski duh kina

„O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina….“ stoji, između ostalog, na koricama knjige „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“.