Foto: IMDBNakon relativno sporog starta, Kanski festival ušao je u svoj standardni ritam. A sad bi se čak moglo reći i da juri. Filmski projektori bukvalno se ne gase. Pa, krenimo redom, i pogledajmo šta nam je donela ovogodišnja selekcija.
Francuz Arno Deplešen stari je kanski znanac, pre nekoliko godina bio je član žirija, a ove godine njegov film je po peti put uvršten u zvaničnu selekciju.
Svojim poslednjim delom – Brat i sestra, on gledaoca uvodi u kompleksan svet jedne porodice, koju razdire rivalstvo i mržnja između brata i sestre: Luisa (Melvil Pupo), usamljenog, uspešnog pisca i školskog profesora literature i Alis (Marion Kotijar), nekad buntovne adolescentkinje, a sada uspešne i etablirane pozorišne glumice.
Nakon mladosti u kojoj su bili relativno bliski, svaka komunikacija je prestala i to na brutalan način.
Možda od trenutka, kad je Luis doživeo priznanja za svoj književni rad i tako učinio da Alis ne bude više jedina zvezda porodice.
Bolest i hospitalizacija njihovih roditelja ih navodi da, iako nevoljno, opet uspostave kontakt i vraćajući se svetu njihovih uspomena iz detinjstva, iznova postave pitanje njihovh sadašnjih odnosa.
Polazeći od čuvene Židove fraze – “La famille jevous hais” (“Porodico, mrzim te”), Deplešen, analizirajući emocionalni svet brata i sestre, pokušava da pronikne odakle potiče tolika mržnja i postavlja pitanje oproštaja, podvlačeći da je u svim porodicama koje pate, mržnja uvek gubitak vremena.
Film je profesionalno urađen i vođen, ali je prosto agresivan, nametljiv i prenaglašen – u svojim emocijama, velikim scenama, prepoznatljivim i očekivanim dijalozima, samodopadljivoj glumi.
Naprosto artificijelan, bez trunke humora i šarma.
Film Otac i vojnik, kojim je otvorena smotra Izvestan pogled, posvećen je sećanju na Senegalce koji su bili prisiljeni da se bore za Francusku tokom Prvog svetskog rata.
Film Matjua Vadepiea moćna je i upečatljiva priča o ocu, koji odlazi u rat kako bi spasao svog 17-godišnjeg sina, koga su Francuzi nasilno regrutovali.
No, ovo delo je tematski daleko šire od same ratne priče.
Otac naime shvata da je njegov zadatak mnogo kompleksniji i teži nego što je mislio, suočavajući se pored materijalnih prepreka i sa moralnim dilemama i gorkim saznanjima – prvo, da je zapravo nemoguće sačuvati svoje dete od surove realnosti rata i drugo, da sve moralne i ljudske vrednosti do kojih si držao i u koje si verovao, u tim uslovime više ne važe.
U ovoj potresnoj, snažnoj drami, Omar Si je nadmašio sebe u ulozi oca, a ulogu sina je upečatljivo izneo Alasan Diong.
Nakon pet poseta Kanu, iz koga se uvek vraćao praznih ruku, Džejms Grej nada se da će se stvari promeniti ovoga puta, zahvaljujući njegovoj porodičnoj hronici Armagedon Time.
“Ne znam tačno zašto sam ovde”, kaže on, dodajući da je to “naprosto možda definicija ludosti. Uvek iznova započinjete isto iskustvo, u nadi da ćete ostvariti različiti rezultat”.
Pa, možda će ovim filmom konačno doći kraj kanskom prokletstvu reditelja.
Nakon Lost city of Z, Aol Astra, Imigrant… Grej je stigao sa intimnom, autobiografskom pričom o odrastanju u njujorškom Kvinsu, 1980-ih godina.
U vreme kad je predsednički kandidat Ronald Regan izjavio da je SAD suočena sa moralnim Armagedonom.
To je storija o jednoj jevrejskoj porodici srednje klase, složnoj, punoj ljubavi, mada na momente i violentnoj.
Porodice koja je okrenuta deci – Polu Grafu i njegovom starijem bratu i njhovom uspehu.
Zato nema više državne škole, već se ide u skupu privatnu školu.
Dvanaestogodišnji Pol je sanjalica, koji stalno nešto crta, pravi nestašluke i koji je često uznemiren.
Najbolji drugar mu je crnac, na koga prelaskom u novu školu mora da zaboravi, što dovodi do raznih peripetija.
Utočište i ljubav nalazi kod deda po majci, koji je oličenje strpljena, razumevanja i humanosti.
Armagedon Time je šarmanta i zabavna priča o odrastanju, koju krasi toplina, ljubav, humor i gubitak.
Sa izvanrednom glumačkom ekipom – u ulozi roditelja, impresivni En Hatavej i Džeremi Strong i u ulozi dede, maestralni Antoni Hopkins.
To je izvesno najpersonalniji Grejev film, ali sigurno ne i najbolji.
I pored pitkosti i sigurne popularnosti koju će steći kod publike, ono što nedostaje ovom filmu je dubina i slojevitost.
Belgijski par – Feliks van Groningen i Šarlot Vandermirš je napravio zapanjujuće lep film, poetično nazvan Osam planina.
Inspirisan istoimenim bestselerom italijanskog pisca Paola Kanjetija iz 2016, to je zapravo meditacija na temu muškog prijateljstva, ljubavi, lojalnosti…
Priča o deci koji postaju ljudi.
Koji se trude da ne idu stazama svojih očeva, no, koji se birajući puteve kojima se kreću, uvek vraćaju mestu odakle su i pošli – planinama.
Pjetro je dete grada, a Bruno poslednji klinac iz jednog planinskog sela, zaboravljen od svih. Bruno ostaje veran svojoj planinini, dok je Pjetro taj koji se vraća i odlazi.
Njihova iskustva i život čine da otkriju i saznaju šta su ljubav i gubitak, podsećajući ih na njihovo poreklo.
Imajući u vidu svetski uspeh super melodrama Alabama Monroe Feliksa van Groningena, za ovaj gledaocima neće trebati maramice i pored jednog setnog, tužnog pianissimo tona.
Delo pokreće velika pitanja – teškoće u komunikaciji sa svojim najbližima, pronalaženje svog mesta u društvu, pokušaj izlaska iz sveta snova i suočavanje sa svetom realnosti.
Ovaj film je oda prijateljstvu i prirodi.
Planinama.
Snimci italijanskih Alpa, u dolini Aoste, ostavljaju bez daha.
A kad se završi film gledaoci će poželti da navuku patike i krenu u planine – u potrazi za mirom, osmehom, srećom.
I prijateljstvom.
Ako se ljubitelji filma sećaju briljantnog filma Cairo Confidential iz 2017, koji je osvetlio korupciju egipatskih vlasti uoči popularnog narodnog bunta, onda će znati ko je autor ostvarenja Boy from Heaven.
Danski reditelj egipatskog porekla, Tarik Saleh.
Budući da mu je zbog CC zabranjen ulazak u Egipat, on je napravio petogodišnju pauzu i smestio se u Tursku, da bi tu snimao, pokazujući iznova svoj redak talenat scenariste i reditelja.
Sa ovim filmom on, u odnosu na prethodni, ulazi sa većom brzinom.
Dodaje gas.
Radnja ovog političkog trilera smeštena je u univerzietski centar Al Azhar, srce sunitskog islama i najprestižnije islamske akademske institucije, nešto poput njhovog Kembridža ili Oksforda.
Osamnaestogodišnji mladić – Adam, sin skromnog ribara, biva primljen na ovaj univerzitet, na iznenadjenje i oduševljenje celog sela.
Međutim, njegov dolazak u Kairo, na školovanje, koincidira sa nenadanom smrću Velikog imama, najvećeg islamskog religioznog autoriteta, koji je na tu funkciju postavljen doživotno.
Posledično, odmah treba pristupiti izboru njegovog naslednika, odnosno, novog poglavara, što vodi ka glavnom zapletu i političkoj igri.
Tu počinje jedna nemilosrdna, kompleksna, napeta igra i borba, u kojoj se ne preza ni od čega i u kojoj su svi udarci dopušteni.
U toj, prosto nezamislivoj atmosferi nasilja, korupcije, manipulacije, podmetanja i laži, nevin i totalno neiskusan Adam, biva ubačen kao doušnik.
Film prati njegovo kretanje kroz te lavirinte i koridore države i crkve, u kojima ste stalno na udaru ili prljavih državnih tajnih službi, ili ste izloženi manipulaciji islamskih moćnika.
Boy from Heaven je moćna, inteligentna antiklerikalna drama, u kojoj su prosto do apsurda izložene i ogoljene korupcija države i crkve.
Filozofska, mudra priča, sa makevijalističkom finesom.
F Potresna, snažna drama: „Otac i vojnik“ Matjua Vadepiea (foto: Promo)
F Moćna, inteligentna anti-klerikalna drama: „Boy from Heaven“ Tarika Saleha (foto: Promo)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
