Grčki gitarista Kosta Kociolis o muzičkom fenomenu Vangelis

Ono se kroz obrazovanje, sa puno rada i napora, budi u čoveku kao sećanje. Ono prosijava kao rezultat njegovog rada, a zapravo je sećanje na ono što je doneo sa sobom. Tako se i Vangelis razvijao. On je sve radio sam i kroz ceo svoj naporni rad tražio je svoja sećanja na to postojeće znanje o muzici koje je imao dolazeći na ovaj svet. Bio je izuzetan i dostigao je vrhove svetske muzike tražeći to sećanja i eksperimentišući – kaže za Danas svetski čuven grčki gitarista Kosta Kociolis.

Vest o odlasku sa muzičke i životne scene jednog od najvećih muzičara današnjice, Evangela Odiseja Papatanasijua, svetski poznatog kao Vangelis, koji je preminuo u Parizu, zatekla je Kociolisa u Beogradu na 23. Gitar Ar festivalu.

* Da li ste poznavali Vangelisa i sarađivali sa njim?

– Poznavao sam ga, ali nisam bio posebno blizak prijatelj sa njim. On je rođen u Agriji, u okolini Volosa, gde od 1978. organizujemo najveći gitarski festival na svetu. Vangelis je u Volosu sve i započeo, a u Atini smo bili komšije. Živeli smo u istom delu grada, koji se zove Bula, gde nam je komšija bio i Demis Rusos. Tu smo se nekako našli mi muzičari.

* Kako objašnjavate bogatstvo i raznolikost njegovih dela – od tradicionalnih i crkvenih pesama, koje je snimio sa glumicom Irenom Papas, filmske i pozorišne muzike, do eksperimentalne muzike, svemirskih istraživanja?

– Njegov primer može se objasniti eksperimentom koji su upravo Sokrat i Platon napravili posmatrajući jednog od kućnih robova koji je bio njihov baštovan. Videli su da je taj čovek veoma dobro organizovan, da leje cveća postavlja geometrijski pa su rešili da ga, pola u zbilji, a pola u šali, nauče geometriji. Za osam meseci taj rob-baštovan postao je profesor geometrije koju je poznavao bolje od svojih učitelja, jer se to prvobitno znanje probudilo u njemu. Upravo je to fenomen i sa Vangelisom. On je našao ono što je imao u sebi. Da je duže živeo još više bi nas iznenadio. On je nekoliko poslednjih godina živeo u SAD, gde je radio u NASA programu. Ko zna sa čime bi nas još iznenadio.

* Na vest o Vangelisovom odlasku u grčkoj štampi objavljena je ilustracija na kojoj sveti apostol Petar nosi ključeve raja, a Vangelisu sa anđelskim krilima predaje zlatnu notu. Koliko je važno Vangelisovo nasleđe za grčku i svetsku umetnost?

– Možda je tako i bilo kao na toj ilustraciji u štampi. Ali, kad pričamo o Vangelisovom nasleđu, moram nešto da kažem. Grčka i dalje ima i daje puno velikih i važnih ljudi, ali oni ne žive u Grčkoj, otišli su iz nje. Mi imamo problem sa našim mentalitetom. Mnogi naši veliki ljudi su u inostranstvu, a kod kuće ih baš i ne prepoznaju. Grčka je bila velika pre hiljadu i više godina ali, eto, takva nam je psihologija balkanska. Vangelis je uvek bio zvezda za sebe i znao je svoju vrednost, a kad god bi neko rekao nešto lepo o njemu u Grčkoj, on je bio zadovoljan.

* Za nepunu godinu Grčka je ostala bez dve umetničke gromade – Mikisa Teodorakisa i Vangelisa. Postoji li bar naznaka da imaju dostojne naslednike na grčkoj umetničkoj sceni?

– Trenutno ne. Imamo mnogo talenata, ali nisu na njihovom nivou. To nije samo grčki problem, on postoji u celom svetu. Što je broj ljudi na planeti veći, to nekako razvodnjava taj kvalitet.

Prevod sa engleskog jezika Vladimir Marjanović

Braća po elektronici

Porukama na društvenim mrežama i video-materijalima na Jutjubu od Vangelisa se opraštaju njegove kolege muzičari širom sveta.

„Dragi Vangelise, svi ćemo zauvek pamtiti tvoj jedinstven dodir i dirljive melodije. Ti i ja odavno delimo istu strast prema sintisajzerima i elektronskoj muzici. Počivaj u miru”, poručio je, između ostalih, Žan Mišel Žar, Vangelisov francuski kolega i brat po elektronici.

Kantautor Pol Jang napisao je da je imao čast da sarađuje sa Vanglisom, čiji će ogroman talenat nedostajati ne samo umetnikovoj porodici već i svetu muzike.

Datum i mesto Vangelisove sahrane još nisu objavljeni, pretpostavlja se da će to biti u Parizu, iako je često boravio u Londonu, gde je imao svoj studio.

Pedagog

Muzičku karijeru Kosta Kociolis započeo je sa 15 godina.

Bio je profesor na Atinskom konzervatorijumu, koji je 2009. zamenio Državnim konzervatorijumom u Solunu.

Osnivač je i direktor Međunarodnog festivala gitare u Volosu.

Od 212. je i umetnički direktor Gitar Art festivala u Beogradu, na kome je ove godine učestvovao i kao predavač na muzičkim radionicama i član žirija na takmičenju mladih za solo gitaru.

23. GAF završen je u subotu koncertom gitariste Miroslava Tadića sa prijateljima i dodelom nagrada na takmičenju za mlade gitariste, na kome je jedno od najvećih iznenađenja bio Vuk Vukajlović.