Posle prošlogodišnjeg Brehtovog „Baala“, jedan od vodećih slovenačkih reditelja ostvario je još jednu predstavu koja je važna za repertoar ne samo scene na Krstu već i za beogradski pozorišni život, a antičku junakinju Antigonu u njegovoj postavci igraju dve glumice, Dunja Stojanović i Jana Milosavljević, dok u liku Kreonta gledamo sjajnog Pavla Pekića
Jedna od najizvođenijih klasičnih tragedija na svetskim scenama, Sofoklova “Antigona” koju je veliki antički dramatičar napisao pet godina pre nove ere, doživela je novu inscenaciju u Beogradskom dramskom pozorištu, sa rediteljskim potpisom Diega de Brea.
U dve premijerne večeri, 28. i 29. maja, ova predstava ispraćena je ogromnim interesovanjem publike (velika je bila potraga za „kartom više“), oduševljenjem i višeminutnim ovacijama.
Tako Diego de Bre, jedan od vodećih slovenačkih reditelja čiji su komadi izvođeni u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Kolumbiji.., posle velikog uspeha sa Brehtovim „Baalom“, koji je u BDP-u režirao prošle godine, i sa „Antigonom“ je, sudeći po premijeri, najavio novo značajano ostvarenje na repertoaru ove kuće pred kojim će biti zanimljiv „život“, i koje će publika voleti.
– Antigona je tragični sukob zasnovan na konfliktu između države I porodice, između vlasti i čoveka, između prava na jednoj i etike i morala na drugoj strani. Antigona je sinonim za ono što mi zovemo sloboda i za ono jedino što želimo, ali ipak na skriveni način. U ovoj predstavi imamo Antigonu koja se suprotstavlja da bi ostala čista, da bi uspostavila vrednosni sistem koji smo mi potpuno zaboravili. To da si samokritičan, da možeš da budeš to što jesi, a ne da samo glumiš nešto za sredinu koja to očekuje od tebe, da si ti kreator svog života, a ne da život kreira tebe – o tome je ova priča – izjavio je De Bre.
U njegovom rediteljskom čitanju glavnu junakinju Sofoklove tragedije igraju dve glumice, Dunja Stojanović i Jana Milosavljević.
Prema rečima Stojanović, njoj je u početku bilo zbunjujuće zašto je reditelj izabrao dve Antigone.
– Ali, kad smo došli do kraja vidim da je to vrlo značajno. Antigona se, kao i svako ljudsko biće, bori sa “još nekim” unutar sebe. Nikad ništa nije određeno samo crno ili belo, tako da i mi imamo svoje demone, svetle i crne tačke s kojima treba da se izborimo. Da odlučimo da li je pravo to što radimo ili ne, i da tragamo za tim svetlim u nama – izjavila je Dunja Stojanović, koja je sa De Breom sarađivala i u predstavi „Baal“.
Za Janu Milosavljević, koja najviše voli antiku i stih što joj je još u studentskim danima bio omiljeni zadatak, od svih procesa koje je do sada imala i onih koji je čekaju, ovome se najviše radovala.
– Antigona je za mene jedan od najbolje napisanih ženskih likova koji postoje – istakla je Milosavljević.
U liku Kreonta, kralja Tebe koji je pun mržnje, besa, gorčine, sujete…, kome se Antigona suprotstavlja i strada zbog toga, briljirao je Pavle Pekić.
– Ovo je hrabar repertoarski potez, i mudro je postaviti “Antigonu” u verziji De Brea i dramaturškinje Kate Đarmati, gde je glavnica Sofoklov tekst, ali ima i delova Brehta i Anuja. Hrabar je njihov mehanizam u kome taj tekst star preko dve hiljade godina godina postaje aktuelan i živ. Možda je u nekim trenucima jezik malo arhaičan, ali ono što su problemi i osnovni postulati ovog komada, koji se iznose kao dileme, stoje i dan danas – rekao je Pekić.
U glumačkoj ekipi „Antigone“ su i Stefan Radonjić, Ivana Nikolić, Luka Grbić, Vladan Milić i Mina Nenadović.
Prevod teksta potpisuje Miloš N. Đurić, scenski govor Radovan Knežević, dramaturg je Kata Đarmati, kostimograf Blagoj Micevski, a scenografiju i dizajn svetla uradio je reditelj.
Foto Dragana Udovičić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.