Foto: M.M./ATAImages– Rediteljka je jako tajnovita, ali ono što je važno jeste da nas Veliki brat uvek posmatra – tako je, ukratko, sročena današnja konferencija za medije povodom predstave „1984“ po čuvenoj distopiji Džordža Orvela, čiju režiju potpisuje Alia Luke.
Premijera će biti izvedena 15. septembra u 19.30 na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, dok su reprize zakazane za 16. i 17. septembar.
U predstavi igraju: Ljubinka Klarić, Nataša Marković, Paulina Manov, Nada Macanković, Pavle Pekić, LJubomir Bulajić, Miki Damjanović, Ivan Zablaćanski, Stefan Radonjić, Amar Ćorović. Specijalni gost je Branka Katić.
Deo glumačke ekipe pomogao nam je da zavirimo u specifičnosti ove izgleda nesvakidašnje izvedbe. Glumica Ljubinka Klarić, koja igra glavnog antagonistu O’Brajena iz čuvenog distopijskog romana, u vezi sa predstavom kazala je da tajanstvenosti ipak nema, ali nije u pitanju klasično pozorište.
– Prosto je drugačije, rediteljka je do te mere zanimljiva i darovita da mi je veliko zadovoljstvo da radim nešto drugačije od prethodnog iskustva u teatru – kaže Klarić.
Ona je istakla dobru indikaciju za glumce – ono što publika vidi kao distopiju u predstavi, za njih likove na sceni jeste utopija – nema lepšeg mesta za život.
– Gledaćete Orvela, čuveni roman „1984“, priču o diktaturi, Velikom bratu, o tome da nas uvek neko posmatra. LJudi u predstavi toliko veruju u to da je život lep u zemlji Okeaniji da nema pobune. Paralelu sa ovim vremenom možemo da povučemo, i kod nas, ali i čini mi se svuda u svetu, samo što je to drugačije upakovano – kaže Klarić.
Ona smatra da u realnom životu možda dosta njih nije svesno ugnjetavanja i eksploatacije, ali da ima i onih 20 osto ljudi koji to mogu da sagledaju, te zato postoji pobuna, dok u predstavi toga nema.
– U predstavi postoji samo jedan jedini čovek koji shvata gde se nalazi i kako živi, međutim, i njega Partija menja – kaže glumica i dodaje Partija svima može da promeni način razmišljanja.
Upitna kako to čitanje na nju kao čoveka utiče, s obzirom da postoje i mišljenja da se laganim koracima krećemo ka toj distopiji, Klarić odgovara – svi mi to živimo.
– Od kako sam se rodila, mi živimo u nekom sistemu koji nam apsolutno ne odgovara. To jeste problem, ali ja ne vidim nikakvu revoluciju – primećuje ona.
A s obzirom da znamo kako kod Orvela završavaju ljudi koji postaju svesni, upitali smo glumicu šta misli, šta se van literature dešava osvešćenima. – Nekada završe u zatvoru, nekada, kao i što kod Orvela, nestaju, a neki put samo promene mišljenje – zapaža Klarić.
O svojo ulozi – vođi Partije – ona objašnjava da je glavni čovek koji menja ljudske umove. U tom svetu nema objašnjavanja, već samo viđenje – svako ko ne misli kao što partija misli je mentalno oboleo, i moraju da ga ozdrave. Ona je dodala da je Alia jako zanimljiv reditelj i da radi drugačije. Predstava se izvodi sa vrlo malo „karaktera“, vrlo je jasno napisano i tako se izgovara. Kako kaže, igraju čistog Orvela.
– Iako se nikada ne zna, nadam se da će publika doživeti neku vrstu katarze. Ne da će posle gledanja predstave promeniti sebe ili promeniti svet, ali makar malo svesti i osvešćenja ne bi bilo loše – istakla je glumica.
Iz knjige 1984
„Rat je mir.
Sloboda je ropstvo.
Neznanje je snaga.”
1984 / Okeanija /Savršen totalitarni sistem kojim vlada Veliki brat / Moć reči je dovoljna da kontroliše čitavu naciju / Jezik je krajnje oružje uništenja / Ne postoji mogućnost da se zamisli neposlušnost / Reči poput “čast, integritet, moral , revolucija,…” su izbrisani / Jezik se misli / Razmišljanje je opasno / Policija misli zna šta misliš / Veliki brat te gleda.
„Partija traži vlast isključivo zbog sebe. Ne zanima nas dobro drugih; nas zanima isključivo moć, čista moć. Šta znači čista snaga, shvatićete sada. Od oligarhija iz prošlosti se razlikujemo po tome što znamo šta radimo. Svi ostali, čak i oni koji su ličili na nas same, bili su kukavice i licemeri. Nemački nacisti i ruski komunisti su nam se veoma približili po svojim metodama, ali nikada nisu imali hrabrosti da prepoznaju sopstvene motive. Pretvarali su se, možda su čak i verovali, da su vlast preuzeli nevoljno i na ograničeno vreme, i da se odmah iza ugla nalazi raj u kome će ljudska bića biti slobodna i jednaka. Mi nismo takvi. Znamo da niko nikada ne preuzima vlast sa namerom da je se odrekne. Moć nije sredstvo; to je kraj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se zaštitila revolucija; pravi se revolucija da bi se uspostavila diktatura. Predmet progona je progon. Predmet torture je mučenje. Predmet moći je moć. Sada počinješ da me razumeš.”
Džordž Orvel, 1984
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
