Više od 70 filmova sa svih kontinenata sem Australije i odlična selekcija, utisak je koji je većina predstavnika medija ponela sa današnje konferencije za novinare povodom 28. Festivala autorskog filma. U takmičarskom programu 12 filmova, od kojih, prema rečima umetničkog direktora Srđana Vučinića, barem njih sedam, osam zaslužuju glavnu nagradu, da je on kojim slučajem u žiriju.
Ali nije, u njemu su reditelji Omar Al Zahir, Serž Bozon i rediteljka Teona Strugar Mitevska. Festival će otvoriti film „Duhovi ostrva“ oskarovca Martina Mekdone s Kolinom Farelom i Brendonom Glisonom u glavnim ulogama a zatvoriće ga film „Kit“ Darena Aranofskog s Brendonom Frejzerom, „u ulozi života“ .
Ovaj film, kao i većina ostalih iz Glavnog programa, dolazi s nagradama s prestižnih svetskih festivala, konkretno „Kit“ je osvojio nagrade za najbolji scenario i najbolju mušku ulogu u Veneciji.
Kao ekskluzivitet 28. FAF-a najavljeno je premijerno prikazivanje trećeg nastavka kultnog serijala Larsa fon Trira „Kraljevstvo: Egzodus“ (petodelni serijal u trajanju od preko četitri sata).
Što se tiče takmičarskog programa, Srđan Vučinić je istakao da polovina filmova dolazi iz zemalja trećeg sveta, i da je to važno jer smo se previše zatvorili u evropocentričnu i zapadnocentričnu perspektivu, i nećemo da vidimo taj svet.
– Čak i mi, kao večni kandidati za Evropu, zatvorili smo se u tu perspektivu i nećemo da vidimo taj većinski svet – konstatovao je Vučinić.
On je naglasio da mu je drago što su ovoj selekciji značajan deo filmova radile žene reditelji i izdvojio ostvarenja „Posle sunca“ Šarlot Vest,“Sanjam električne snove“ Valentine Maurel i „Kraljevi sveta“ Laure Mora Ortege.
Prema njegovim rečima, zajedničko svim filmovima koji su u konkurenciji je da dodiruju kritične, neuralgične tačke onih društava o kojima govore.
– Da li je to nasleđe vojne hunte i zločina kao u indonežanskom filmu „Autobiografija“ Makbula Mubaraka ili je to maligna agresivnost koja se rađa u sterilno savršeno razvijenom društvu kao u islandskom filmu „Predivna stvorenja“ Gudmundura Arnara Gudmundsona ili krah institucija kao u hrvatskom filmu „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića – nabrojao je Vučinić.
On je dodao da mu je drago što su u takmičarskom programu filmovi sa Balkana „Da li ste videli ovu ženu“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Poslevode“ Daneta Komljena i „Sigurno mjesto“ Lerotića, svi drugačiji od onoga što smo navikli da gledamo u bioskopu i da FAF nastavlja tradiciju predstavljanja osvarenja koja su van serije kao što je bio slučaj s filmovima „Moj jutarnji smeh“, pobednikom FAF -a, i filmom „Kelti“, koji su prepoznati i nagrađeni na svetskim festivalima.
Kad je pročitan spisak naslova iz Glavnog takmičarskog programa, Vučinić je rekao da pored toga što su ti filmovi osvojili značajna priznanja na svetskim festivalima, oni su birani pre svega po tome da u sebi nose upečatljiv autorski pečat a da je reč koja bi sve njih mogla najviše da pokrije i obuhvati – „blisko“.
– Zato što ti filmovi govore o najbližim odnosima dvoje ljudi bez obzira na to to da li je reč o najboljim prijateljima, o dvoje supružnika ili o dve žene koje su istog porekla kao u francuskom filmu „Sent-Omer“ Alis Diop gde se jednoj sudi a druga to prati u sudnici, ili kao u filmu „Blisko“ Lukasa Donta u kome se govori o odnosu između dečka, mlađeg tinejdžera, i majke njegovog druga koji je tragično nastradao…Svi ovi filmovi se bave elementarnim i postavljaju pitanje šta se događa kada se odjednom skinu svi ti slojevi konvencija, razlika u statusu, generacijskih ili klasnih razlika između dvoje ljudi, šta se dešava kada se sve to ukine i ostane goli elementarni odnos, otkriva li nam to neku višu istinu o čoveku – rekao je Vučinić.
Upravo najbolji primer toga je film „Duhovi ostrva“. To je, kako je Vučinić primetio, „esej o ljudskoj prirodi i njenoj ukletoj crti“.
– Mislim da je to nešto što je meni najvažnije kod ovih filmova, kao i osećanje izraženog odnosa prema gledaocu, istakao je.
Vučinić je izdvojio još dva filma s naših prostora „Najsrećniji čovek na svetu“ Teone Strugar Mitevske i „Baladu“ Aide Begić.
Pored pomenutih, van konkurencije biće prikazana i dva filma Mile Turajlić „Non – Aligned: Scenes From The Labudovic Reels“ i „Cine – Guerrillas: Scenes From the Labudovic Reels“.
Publika će imati prilike da vidi i „Bajku“, najnovije ostvarenje počasnog gosta festivala i dobitnika nagrade za životno delo ruskog reditelja Aleksandra Sokurova, kao i film „Žena Čajkovskog“ ruskog reditelja i disidenta Kirila Srebrenikova.
Tokom trajanja FAF-a biće organizovana tribina posvećena Žan Lik Godaru koju će voditi Miroljub Stojanović.
Nastaviće se i serija razgovora koja je započeta na prošlom FAF-u. Ovoga puta razgovaraće Slobodan Šijan i Ivan Ikić. Najavljen je niz interesantnih programa, selekcija i specijalnih projekcija kao i veliki broj gostiju.
Igor Stanković, direktor FAF predstavio je nagrade i ovogodišnjeg dobitnika priznanja za životno delo Aleksandra Sokurova .
“ Sokurov jedan od najznačnijih reditelja svetskog filma dobitnik je nagrade „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ koja je od ove godine dobila naziv po Vojislavu Vučiniću, osnivaču i prvom direktoru festivala i prvi put je dobija strani laureat. Međunarodni žiri dodeliće Grand Prix festivala nagradu „Aleksandar Saša Petrović” za najbolji film iz takmičarskog programa koju dodeljuje Fondacija Aleksandar Saša i Branka Petrović, a filmovi će se takmičiti i za nagradu za najbolju režiju i nagradu „Gordan Mihić” za najbolji scenario. I ove godine festival će dodeliti i nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića. Jedno ostvarenje iz programa Hrabri Balkan će odneti nagradu za „najhrabriji“ film Balkana. Nagrada publike Adriatic Audience Award biće dodeljena najboljem filmu iz selekcije Mreže festivala Jadranske regije.”
Milica Joksimović, programska koordinatorka festivala je predstavila najmlađu selekciju festivala Sirovo (žanrovski autorski film) u kojoj filmovi nisu suprostavljeni autorskom filmu već izvrću njegove konvencije, dok se filmovi unutar selekcije Hrabri Balkan tiču društvenih uloga – klasnih, etničkih, rodnih, porodičnih, profesionalnih. Žiri Hrabrog Balkana čine Ivan Bakrač, Jovan Marković i Daniela Šrir. Selekcija Bande à part nazvana po filmu Žana Lika Godara predstavlja najradikalnija dela autorske kinematografije i u njoj se nalaze filmovi istaknutih redtelja (Lav Diaz, Albert Sera, Radu Žude…)
Milena Debeljković, operativna direktorka festivala predstavila je program Istorija večnosti u kome će biti prikazana restaurisana i remasterizovana čuvena trilogija Tri boje Kišlovskog, kao i film Istorija građanskog rata Dzige Vertova iz 1921. godine koji će se nakon 100 godina ponovo naći u bioskopskim dvoranama zahvaljujući brižljivoj rekonstrukciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.