49. Festival monodrame i pantomime od 27. do 30. novembra 2024.

Na festivalu će, između ostalih, nastupiti kanadski pantomimičar Trevor Kop, školovan u Školi Marsela Marsoa u Parizu koji se nalazi na listi izvođača Cirque du Soleil-a.

Njegov komad ”Fizičke iluzije” je izveden pred više od 20.000 gledalaca i nastavlja da privlači publiku.

Publiku očekuju i monodrama ”Pjaf” – Olge Skerletović Đorđević, o životu, usponima i padovima Edit Pjaf, najpoznatije francuske pevačice šansona; ”Lusi nije bila tako davno” – Aleksandra Aceva koja je imala premijeru u Beču 2022. godine; ”Glorija” – Nataše Lasica; ”Pohvala ludosti” – Sare Bojić; ”Merlinka” – Stefana Fišera; ”Kontrabas”- Đorđa Kreće; ”Usamljenost” – Plesne kompanija Gobi; ”Vetar i zastave”- Nikole Šurbanovića; ”Žuta” – Teodore Bićanin i ”Kada boli, ti igraj”- Danijele Popović koja je imala nekoliko izvođenja u Njujorku.

Predstava van konkurencije biće slepstik etida „Andergraund“ po motivima filma Emira Kusturice koju su kreirali profesori Akademije umetonosti u Beogradu, Milan Nešković i dr um. Anđelko Beroš.

Kako je istakao selektor festivala, Predrag Miletić, ovaj festival jeste u lepim godinama, ali publiku očekuju predstave koje donose mladost, energiju, brzinu sadašnjeg vremena i emociju doživljenog i pažljivo promišljenog trenutka, „predstave za koje i ne znate i ne zanimaju vas koliko traju, jer svejedno prolete u trenu. I zato, ako mene pitate, pre svake predstave duboko udahnite vazduh i prepustite se pravoj pozorišnoj čaroliji!“

Ulaznice za Festival monodrame i pantomime mogu se nabaviti na blagajni Pozorišta Pinokio, na svim Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.

Festival monodrame i pantomime podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Gradska opština Zemun. Festival su pomogli Lutkarsko pozorište Pinokio i Štamparija Birograf Zemun.

Prvi Festival monodrame i pantomime održan je 1973. godine. Idejni tvorac bio je Ljubiša Ružić, svestrana pozorišna ličnost. U monodramskom delu programa učestvovali su najznačajniji glumci sa naših prostora.

Od osnivanja festivala održano je ukupno 500 premijernih predstava u takmičarskoj selekciji, Izvedeno je 26 predstava izvan konkurencije i u pratećem programu. Održano je 36 izložbi.

Proširena je izdavačka delatnost i osim redovnog programskog kataloga objavljeno je 10 knjiga iz oblasti pozorišne umetnosti.

U okviru pratećih programa prikazani su učenički radovi i održano deset šahovskih simultanki u kojima je velemajstor Alisa Marić igrala protiv učesnika i gostiju Festivala.

49. MEĐUNARODNI FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIME – PROGRAM:

SREDA, 27. NOVEMBAR

19:30 Svečano otvaranje festivala
19:45 ”Pjaf” – Olga Đorđević
21:00 ”Lusi nije bila tako davno” – Aleksandar Acev
22:00 ”Glorija” – Nataša Lasica

ČETVRTAK, 28. NOVEMBAR

19:30 ”Pohvala ludosti” – Sara Bojić
20:30 ”Fizička iluzija” – Trevor Kop
21:30 ”Merlinka” – Stefan Fišer

PETAK, 29. NOVEMBAR

14:00 Simultanka sa Alisom Marić – Pozorište Pinokio
19:30 ”Kontrabas” – Đorđe Kreća
20:30 ”Vetar i zastave” – Nikola Šurbanović
22:00 ”Usamljenost” – Plesna kompanija Gobi

SUBOTA, 30. NOVEMBAR

19:30 ”Žuta” – Teodora Bićanin
20:30 ”Kada boli, ti igraj” – Danijela Popović
21:40 Predstava van konkurencije: Slepstik etida „Andergraund“
22:00 Dodela nagrada

Više o predstavama:

SREDA, 27. NOVEMBAR

„Pjaf“ – Olga Đorđević

Monodrama ,,Pjaf“ govori o životu, usponima i padovima Edit Pjaf, najpoznatije francuske pevačice šansona. Monodrama predstavlja vid slobode glumice da u toku igranja predstave, potpuno ogoljeno, prikaže emotivno pamćenje koje joj izaziva igranje jedne uloge.

Šta sve u glumičinom biću izaziva igranje tuđeg života i kakve emotivne posledice, ulazeći u lik, odnosi sa sobom kući. Inspirisana životom žene koja je živela kratko, ali je za sobom ostavila toliko mnogo, daje prostor mladim ljudima da se upoznaju sa veličinom ljudskosti i težinom života Edit Pjaf.

„Glorija“ – Nataša Lasica

Dramaturgija i adaptacija teksta- Nataša Lasica
Režija- Kalina Kovačević

Šta se dogodi kada Majku Božiju na oltaru zameni prava žena? Živa žena. Časna sestra. Akrobatičarka. Čista duša. Magdalena. Glorija! Poznata priča Ranka Marinkovića pretočena u vizuru glavne junakinje naterane da stane između vere i ljubavi, crkve i cirkusa, scene i oltara. Prevara ili možda ipak…čudo!

Nataša Lasica rođena je 1999. godine u Beogradu. Diplomirani audio-vizuelni umetnik u klasi profesorke Ljiljane Blagojević. Angažovana u Narodnom pozorištu u Beogradu u predstavama „Velika drama“ i „Godine vrana“. Učesnik na festivalu poezije „Dani Danila Lazovića“ i voditelj na filmskom festivalu „Filmski susreti“ u Nišu 2022. Četvrtu godinu glume završila na Akademiji umetnosti u klasi Kaline Kovačević i Bojana Žirovića.

„Lusi nije bila tako davno“ – Aleksandar Acev

U svom performansu „Lusi nije bila tako davno“ Aleksandar Acev govori o nastanku i razvoju ljudskog telesnog izraza kroz milione godina. Kao početak priče on uzima ostatke kostiju takozvane Lusi, legendarnog skeleta. Ljudski hod kao jedan od najpresudnijih događaja ljudske evolucije je nakon nekoliko miliona godina praktikovanja dobio neograničen broj varijacija i nijansi. Na raskrsnici evolucije, anatomije, svakodnevnog funkcionisanja i pozorišta Aleksandar Acev pokušava kroz praktičnu demonstraciju i verbalna objašnjenja da da odgovore na elementarna pitanja o genezi ljudske telesne ekspresije i komunikacije.

Aleksandar Acev živi na relaciji Berlin-Beč-Zagreb. Ovaj projekat imao je premijeru na Max Reinhardt Seminaru u Beču 2022. godine (na kojem je učestvovao kao profesor za pokret za glumce i režisere) i nakon čega je igran na brojnim festivalima.

ČETVRTAK, 28. NOVEMBAR

„Pohvala ludosti“- Sara Bojić

Po motivima dela „Pohvala ludosti“- Erazmo Roterdamski

Boginja ludosti je živopisan i šarmantan lik ispunjen ironijom. Na duhovit način ističe pozitivne aspekte ljudske ludosti, suprotno uobičajenim očekivanjima, oslobađajući ljude strogih normi i konvencija. Njen sarkastični ton ismeva ozbiljnost i aroganciju ljudi, pružajući gledaocima dublje uvide kroz nekonvencionalnu perspektivu. Zadovoljstvo je biti lud kada treba.

„Merlinka“ – Stefan Fišer

Monodrama ”Merlinka” se zasniva na različitim aspektima Merlinkinog to jest Vjeranovog života, uključujući njegovo detinjstvo, odrastanje kao i njegovu ulogu u beogradskom životu na ulici kao i LGBT zajednici. Kroz njegovu ekscentričnost otkrivamo na koji način je prolazio kroz teške periode života i kako je uspeo da se iščupa iz kandži prostitucije.

Stefan Fišer diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi prof. Kaline Kovačević i Bojana Žirovića. Odigrao je glavnu ulogu u seriji ”I bez muke ima nauke” reditelja Nenada Krlelića, serija je u okviru kulturno-obrazovanog programa čije je emitovanje planirano do kraja tekuće godine na RTS 1.

„Fizičke iluzije“ – Trevor Kop

”Fizičke iluzije” vode publiku kroz niz kratkih priča ispričanih tradicionalnom francuskom tehnikom pripovedanja kroz pantomimu. Ljubavna priča izgubljena u svojim mogućnostima, beskućnik koji preživljava još jednu noć i lovac koji postaje lovina – sve ove priče se prenose potpuno bez reči.

Ovaj komad je izveden (na engleskom i francuskom jeziku) pred više od 20.000 ljudi i nastavlja da privlači publiku. Performansi su inspirisani nekim od najcenjenijih kanadskih pantomimičara, uz originalni rad, i ostavljaju publiku svih uzrasta s dubokim poštovanjem prema retko izvođenoj umetnosti pantomime.

Trevor Kop je kanadski pantomimičar, školovan na Školi Marsela Marsoa u Parizu i nalazi se na listi izvođača Cirque du Soleil-a.

PETAK, 29. NOVEMBAR

„Kontrabas“ – Đorđe Kreća

Tekst: Patrik Ziskind
Režija: Vladan Đurković

U životu jednog muzičara, kontrabas predstavlja prijatelja, neprijatelja, ljubavnicu, prepreke na putu koje je sam sebi zacrtao. Ono što do sada ni jedan kompozitor nije iskomponovao, može se videti na sceni u ovoj monodrami. Kontrabasista koji slobodno vreme provodi u sobi boreći se sa svojim problemima, upušta se u srdačno i opširno izlaganje o svom instrumentu, koje postaje sve prisnije i intimnije ne bi li se, uz obilje samoironije i duhovitih komentara, postepeno pretvorilo u iskreno životno ispovedanje, u pokušaj kritike ovog društva i života, u očajnički i neodgodivi vapaj za promenom.

„Kontrabas“ je napisan 1981. godine, preveden na 27 jezika i jedan je od najigranijih nemačkih komada.

Đorđe Kreća diplomirani glumac Fakulteta dramskih umetnosti, kojeg pamtimo i po izuzetnim ulogama u serijama “Istine i laži”, “Vojna akademija”, “Klan”, “Šetnja sa lavom”, “Drim tim”, itd, kao i u predstavama “Florentinski šešir” pozorišta Boško Buha, “Porodične priče” pozorišta Slavija kao i u predstavama “Parče noći na Ivanovoj gajbi”, “Trnje”, “Knjiga o džungli”, “Rogovi u vreći”.

„Usamljenost“ – Gobi plesna kompanija

Režija: Tamaš Šomođi
Kompozitor: Bank Šari
Kostim i scenografija: Erik Grošmid
Dizajn svetla: Pavla Beranova (Češka)
Plesačica i koreografkinja: Rita Gobi
Fotografije: Marsel Piti

Usamljenost u starosti pogađa dve trećine ljudi. Šta možemo učiniti kada imamo dijalog samo sa sobom? Plesačica-koreografkinja i lutkarski majstor zajedno istražuju sećanja i proces prisećanja. Predstava se zasniva na pokretu bez teksta, gestovima i elementima lutkarskog pozorišta.

Cilj Rite Gobi i Tamaša Šomođija je da se s humorom i humanošću osvrnu na starenje, usamljenost i suočavanje sa sećanjima, kao i da podstaknu publiku na razmišljanje o životnom periodu koji će svima nama doći. Kada vidimo stariju osobu, možemo li zamisliti kroz šta je prošla?

Kakav je bio njen život kada je bila mlada? Koje ciljeve i prilike je imala, kakav je život živela? Može li starije „ja“ da se poveže sa mlađim „ja“, ili starenje tela povlači sa sobom i dušu i duh?

„Vetar i zastave“ – Nikola Šurbanović

Autor: Dejan Stojiljković
Reditelj: Milan Milosavljević
Produkcija: Fame Solutions, Gradsko pozorište Čačak
Scenografija/kostimografija: Marina Medenica
Muzika: Petra Petrovič/ Sanja Kerkez, sopran

Ovom predstavom Čačak, prva Prestonica kulture Srbije obeležila je 208 godina od Boja na Ljubiću, u kom je poginuo Tanasko Rajić, jedan od najistaknutijih ustaničkih junaka, Karađorđev barjaktar u prvom ustanku i ustanički starešina u drugom, Tanasko Rajić, rođen 1756. godine u selu Stragari podno Rudnika, poslužio je kao inspiracija poznatom piscu Dejanu Stojiljkoviću da napiše tekst monodrame “Vetar i zastave“.
Boj na Ljubiću najznačajnija je bitka u Drugom srpskom ustanku. Tanaskova junačka pogibija kao da je dala snagu tadašnjim srpskim borcima za slobodu i na kraju u ovom boju izvojevana je pobeda.

Kad su Turci razbili srpske redove, na brdu je ostao samo Tanasko čuvajući topove. Sa jataganom u jednoj i kuburom u drugoj ruci sa neprijateljm se borio do smrti, kako bi sačuvao topove.

Njegova priča ujedno je i priča njegovog naroda, jer nije mnogo junaka srpske revolucije doživelo duboku starost i još malo ko od njih je uspeo da učestvuje u skoro svim važnijim događajima koji su obeležili ovaj značajan period srpske istorije.

Rajić je u jednom, proživeo deset života. I ne samo tamo – na kraju tog života on je, poput junaka grčkih legendi i priča starostavnih, uspeo da bude nagrađen veličanstvenom, junačkom smrću koja će ga – učiniti besmrtnim.

SUBOTA, 30. NOVEMBAR

„Žuta“ – Teodora Bićanin
Tekst: Gordan Mihić

Monodrama prati ispitivanje Žute u zatvoru gde proživljava unutrašnju borbu i suočava se sa okolinom. Žuta predstavlja ženu koja ispašta zbog svoje naivnosti. Istovremeno njen karakter predstavlja kontradiktornost između sopstvenih interesa i moralnih vrednosti. Ona je intrigantan lik koji predstavlja duboku priču o snazi i ranjivosti jedne žene.

Teodora Bićanin nagrađena je na festivalu studetskog teatra nagradom za najbolju sporednu ulogu, u predstavi “Ribarske svađe”.

„Kada boli, ti sviraj“ – Danijela Popović

Reditelj: Aleksej Burago
Producent: Di Zhu

Srpsko-američka pijanistkinja i glumica Danijela Popović izvodi svoju originalnu samostalnu klavirsku predstavu. “Kada boli, ti sviraj“ je priča o ženi rođenoj u komunističkoj zemlji, koja očajnički traži duhovne veze u okvirima represivnog režima. Jedino dete koje se bori sa usamljenošću nalazi utočište u klaviru.

Ubrzo, ovaj magični instrument postaje medij za izražavanje njenih najdubljih strahova, razočaranja i neuspeha. Nakon što je zbog tragične nesreće pobegne na novi kontinent, klavir postaje njen najbliži drug i saputnik. Sada kao profesionalni pijanistkinja, priseća se različitih poglavlja svog izuzetnog života, njegovih urnebesnih uspona i padova, burnih ljubavnih veza i nezaboravne muzike na tom putu.

Ispunjena živim virtuoznim klavirskim nastupima, “Kada boli, ti sviraj“ je pozorišno veče koje ne treba propustiti.
Predstava je imala nekoliko izvođenja u Teatru 86 u Njujorku.