50 godina filma „Soylent Green“, ostvarenja koje je ostavilo neizbrisiv trag u naučnoj fantastici

Žanr naučne fantastike bio je poprilično razvijen početkom 70-ih, iako će tek uslediti neki filmovi koji će ga u potpunosti definisati, kao što su Star Wars ili Blade Runner, a jedan film izdvaja se iz zanimljivog razloga.

Soylent Green reditelja Ričarda Flajšera zasnovan je na romanu Harija Harisona Make Room! Make Room! u kome je prikazana distopijska budućnost tada daleke 2022. godine.

Svet je prenaseljen, što dovodi do nestašice hrane i urušavanja institucija i civilizacije uopšte, a usred svega toga, pratimo njujorškog detektiva koji pokušava da reši niz misterioznih ubistava.

Ovaj film se od mnogih drugih istog ili sličnog žanra razlikuje po tome što je jedva duži od 90 minuta, što je danas skoro pa nezamislivo za naučnofantastične filmove pravljene da mame ljude u bioskope.

Takođe, iako je u pitanju jedan vrlo dobar film, ne može se kvalitetom meriti sa gorepomenutim klasicima jer je ono što mami ljude oduvek bio baš taj veliki obrt koji definiše celu radnju.

Prvi deo filma kao da se više ugleda na neke detektivske filmove, a pravu distopijsku srž vidimo tek u završnih pola sata, ali to uopšte ne znači da ovaj film ne treba da pogledate ako već niste.

Iako je puno toga promašeno po pitanju predviđanja 2022. godine koju smo doživeli i preživeli, film ima i onu iz današnje perspektive depresivnu stranu, odnosno činjenicu da mnoge teme obrađene u njemu ipak jesu prisutne u stvarnom svetu.

Ima puno ljudi na ovom svetu, nestašica pojedinih namirnica uopšte nije nesvakidašnji događaj, a klasne razlike su možda i najočiglednije i najtužnije.

Činjenica je da bez ovog filma verovatno ne bi bilo ni mnogih drugih klasika žanra, te vam ipak preporučujemo da mu date (još jednu) šansu i da ne kvarite ključni obrt onima koji ga gledaju po pvri put.