50 godina hip-hopa, žanra koji je preoblikovao savremenu kulturu i popularnu muziku

Tamo je na jučerašnji dan 11. Avgusta 1973. DJ Kool Herc prvi put otkrio ono što će postati jedan od temelja hip-hopa – u pokušaju da izvuče ritmične „brejkove“ u popularnim fank i soul pločama počeo je da nastupa ne samo s jednim već s dva gramofona, produžujući ove delove za publiku željnu plesa.

Herc je, zajedno s brojnim drugim njujorškim DJ-ima, postupno usavršavao tehniku, a ubrzo su usavršili ono što danas znamo kao „brejking“. Time su postavili temelje novog revolucionarnog žanra.

Gde je sve počelo?

Mnoga od najvažnijih obiležja hip-hopa dugo su bila prisutna u drugoj muzičkoj crnačkog porekla, a posebno u dugoj lozi sound sistem muzike.

Hvalisanje, govor i rudimentarno repovanje bili su glavni deo regea i denshola još od sredine veka, a njihovi prethodnici mogu se pratiti čak i dalje, do griot muzičara zapadne Afrike.

Ali 1970-ih u Njujorku, potaknute Hercovom inovacijom, ove dugogodišnje tradicije i tehnike zaživele su vlastitim životom.

Ubrzo je nekolicina ključnih DJ-a i ranih MC-jeva dobila mesto u njujorškim klubovima, posebno u Bronksu, a kako je to Čak Di. iz Public Enemyja objasnio:

„Cela poenta je bila ući u klubove.“

„DJ-evi koji su briljirali u klubovima bili su Eddie Cheever i DJ Hollywood. Jednostavno su potpuno dominirali klupskom scenom“, pojasnio je Čak Di.

U međuvremenu su brojni „mobilni“ DJ-vi počeli priređivati zabave na otvorenom diljem Long Ajlenda stvarajući posvećene baze obožavatelja koji su ih pratili.

„U Bronksu i Bruklinu mnogo ljudi je čekalo da stvari dođu do njih. Na Long Ajlendu ste morali sami otići i proveriti. Odvezli ste se tamo jer ste htjeli pronaći tu novost. To su neke od stvari koje su zanemarene u istoriji hip-hopa“, pojašnjava Čuck Di. Umetnici poput Grandmaster Flasha organizovali su posebno popularne zabave u parkovima, a do kraja decenije kultura mladih u celom metropolitanskom području Njujorka bila je opčinjena hip-hopom.

„Od januara 1978. do avgusta 1979., kada je izašla prva rep ploča, ne mogu vam objasniti intenzitet rep muzike i hip-hopa. Došao je do mesta do kojeg niko nije očekivao da će stići“, prisetio se Čak Di.

Ta prva rep ploča bila je, naravno, singl Rapper’s Delight iz 1979. Sugarhill Ganga.

Iako su i druge ploče uključivale repovanje, Rapper’s Delight je bio prvi singl koji je hip-hop doneo široj publici.

Svirajući na hitovima Chica i Love De-Luxea, pesma je uzela disko i okrenula ga naopako.

Objavljivanje Rapper’s Delighta bilo je prelomni trenutak za hip-hop – singl je probio top 40 u Sjedinjenim Državama i iznenada je Amerika upoznala ovu radikalnu novu muziku.

Do početka 1980-ih hip-hop je bio u usponu. Zvuk se proširio izvan Njujorka i postao popularan u klubovima diljem Severne Amerike.

Međutim, u studijima je tehnologija bila jedan od glavnih činilaca u razvoju hip-hopa tokom decenije.

1980. proizvođač instrumenata Roland izdao je TR-808, programabilni bubanj koji je pomogao u stvaranju prepoznatljivog zvuka hip-hopa.

Jednako je važno bilo pojavljivanje semplovanja – produkcijske tehnike koja je postala sinonim za hip-hop.

U tehnici semplovanja producenti su rezali i prerađivali isečke ili odlomke postojeće muzike reinterpretirajući ih i dajući im novi kontekst unutar hip-hopa.

Pesma Grandmaster Flasha iz 1981. The Adventures Of Grandmaster Flash And The Wheels Of Steel bila je prvo izdanje sastavljeno u potpunosti od semplovanih instrumentala.

Uspon nove škole

Hip-hop je ubrzo mutirao, a za samo nekoliko godina „nova škola“ postala je dominantna.

Run-DMC i Beastie Boys bili su primer nove škole usvojivši oštriju zvučnu paletu i tekstove obiležene kombinacijom hvalisanja i društvene opservacije.

Beastie Boys postali su prve prave velike zvezde hip-hopa zauzevši vrh Bilbordove lestvice svojim debitantskim albumom Licensed To Ill i pomažući u izgradnji temelja za Def Jam, danas jednu od najvažnijih izdavačkih kuća ne samo u hip-hopu nego i u popularnoj muzici uopšte.

Tokom 1980-ih MC-janje je postalo nabijeno novom neobuzdanom kreativnošću.

Umetnici poput Rakima i KRS-Onea pretvorili su rep u pravu umetničku formu, s dubinom i inventivnošću ozbiljne književnosti.

Ta kreativnost je počela istinski cvetati sredinom 80-ih s početkom onoga što je postalo poznato kao „zlatna era“ hip-hopa, rađajući albume kao što su It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back Public Enemyja i Paid In Full Erik B & Rakima koji ostaju talismani rep kulture.

U međuvremenu se kuvao novi zvuk, koji će zavladati hip-hopom – i katalizirati međunarodnu moralnu paniku.

Godine 1986. Ice-T izdaje singl 6 In The Mornin i njime najavljuje dolazak novog podžanra: gangsta repa.

„Igra nije uvek pobednička situacija. Svi moji prijatelji u kaznionici, svi su mrtvi; znam da postoji B-strana ove igre. Moja stvar je bila – ako ću govoriti o ulicama, pokazat ću ti obe strane“, pojasnio je svoje liričko stvaralaštvo Ice-T.

Ice-T-jeva mladost uključivala je tragediju, nasilje i gubitak, a on je ta iskustva iskreno izneo u svojim stihovima. Takođe je crpio inspiraciju i podršku od umetnika drugog talasa.

Kao što je i sam rekao, svedočiti pesmama Run-DMC-ja bio je formativni trenutak. S prijemom 6 In The Mornin’ Ice je vidio tračak uspeha, ali i privukao žestoke osude američke vlade i određenih skupina koje su vršile pritisak na žanr hip-hopa.

Bes tih organizacija izazvalo je izdavanje Cop Killera, singla iz Ice-T-jevog projekta Body Count, koji je ispričao priču o oštećenom čoveku koji se osvetio policiji koja ga je više puta brutalizovala.

Ipak, možda najvažniji album iz tog razdoblja je N.W.A.-ov Straight Outta Compton, koji je danas sinonim za političku militantnost u popularnoj muzici.

Uz raspirivanje besa među američkim policijskim snagama, pesme poput Fuck Tha Police pomogle su da se Los Anđeles pozicionira kao novo središte hip-hopa parirajući istorijski dominantnom Njujorku.

Sledeća decenija doživela je neka od najvećih dostignuća hip-hopa.

U Njujorku Public Enemyjev album Fear Of A Black Planet uspostavio je novi vrhunac militantnosti i eksperimentiranja u popularnoj muzici, dok je uživao i ogroman komercijalni uspeh.

U međuvremenu Enter The Wu-Tang (36 Chambers), album Wu-Tang Clana iz Staten Islanda iz 1993., postavio je obrazac za borbeni hardkor stil.

Ploča je obeležena agresivnom produkcijom i tekstovima.

„Sve je to bilo prirodno. Mi smo kombinacija svega toga. Staten Island je imao svoj tok. Mi smo samo repovali iz tog okruženja. Još smo bili deca, još smo išli u školu“, pojasnio je Raekwon, član Wu-Tang Clana.

Samo nekoliko meseci nakon izlaska albuma 36 Chambers jedan mladi reper iz Queensbridgea počeo je raditi na svom debitantskom albumu.

Nas je bio zvezda od samog početka, a svi koji su učestvovali u snimanju onoga što je postalo Illmatic bili su itekako svesni da su upleteni u nešto posebno.

DJ Premier, koji je obavio veći deo produkcije na albumu, objasnio je:

„Svaki put kad bi Nas ušao u kabinu, rekao bi: ‘Dođite svi ovamo’, bilo ih je desetak ili 15 u kabini. A ako slušate sve ploče koje smo radili, čujete ih u pozadini jer su svi u kabini. Dodavali su bluntove i tu se okupljali samo da vide kako Nas repa.“

„Kad bismo imali sesiju, doneo bi svoju knjigu i samo je počeo da repuje. Prvo ju je odrepovao za sve. Moralo nas je biti desetak tamo. I ispljunuo bi to sr****, soba bi bila tiha, a zvučnici su se tresli. Bilo je ludo. Bilo je kako treba. Bila je to jedna od onih savršenih sesija“, prisetio se Q-Tip, koji je producirao pesmu One Love.

Tekstovi na Nasovom albumu Illmatic označili su povratak književnim postignućima ranijih repera poput Rakima.

Priče o nasilju zbog droge i srceparajućoj tragediji isporučene su slobodnom poetikom velikih džez izvođača, a ploča se i danas pomno proučava.

Put na Zapad

U međuvremenu, na Zapadnoj obali, sada solo bivši član N.W.A. Dr. Dre izdao je The Chronic, album koji se smatra jednim od najboljih hip-hop albuma ikad snimljenih.

The Chronic je svetu predstavio G Funk, stil koji je uveo Dre, a koji se temelji na produkciji temeljenoj na funku i tromo odrepovanim, ali oštrim tekstovima.

Snoop Dogg, koji se pojavljuje na The Chronicu, brzo je postao velika zvezda, kao i okosnica LA’s Death Row Recordsa, izdavačke kuće koju su osnovali Dre, Suge Knight i suradnik N.W.A. The DOC.

Do sredine decenije Death Row je bio oslonac čitave scene Zapadne obale uveliko zahvaljujući strelovitom uspehu Tupaca Shakura.

Ali Death Row se konstantno povezivao ne samo uz tračeve i kontroverze koje su dolazile na naslovnice već i uz kriminal.

Nasilni sukobi bili su uobičajena pojava, a muzička etiketa se sve više definisala kroz žestoku svađu sa svojim njujorškim rivalima, posebno s Bad Boy Recordsom, koji je osnovao Sean Combs i koji je bio dom The Notorious B.I.G.-ja.

Lično rivalstvo između Shakura i Biggieja bilo je u srcu te svađe.

Na kraju, možda neizbežno, Death Row je bio u središtu krvave tragedije u septembru 1996. Shakur je bio žrtva pucnjave iz vozila, samo nekoliko sati nakon sukoba s članom njujorške bande.

Reper je preminuo u bolnici šest dana kasnije.

Šest meseci nakon Shakurove smrti Notorious B.I.G. doživeo je istu sudbinu, ustreljen je u prolazu u Los Angelesu, a identitet napadača ostao je nepoznat.

Preuzimanje popularne muzike

Do ranih 2000-ih popularnom muzikom manje-više dominirao je hip-hop. Rep je dosegnuo stepen kulturnog uticaja koji se pre samo dve decenije činio nezamislivim, s umetnicima poput Eminema i 50 Centa.

Neke od vodećih figura žanra nadmašile su svoje uloge čistih muzičara i postale čvrsto ukorenjene u kulturu uopšte.

Tokom tih godina Jay-Z je postao brend i biznismen isto koliko i reper, dok je Sean Diddy Combs bio uvršten na Forbesovu lestvicu 40 poduzetnika mlađih od 40 godina.

U to vreme hip-hop se proširio daleko izvan granica Njujorka ili Kalifornije.

Postojale su uspešne scene u gradovima kao što je Atlanta, koja je neko vreme bila epicentar južnjačkog repa.

U međuvremenu u Virdžiniji mladi duo Clipse objavio je svoj debitantski album Lord Willin’ 2002.

Ploču su producirali The Neptunes, producentski duo koji je osvojio svet, a čine ga Pharrell Williams i Chad Hugo, čija je kombinacija ulične lirike i vanzemaljskih, ali naročito zaraznih ritmova zajamčila albumu poziciju pravog hita.

Nakon devet meseci intenzivne turneje Grindin’, vodeći singl s albuma, uzeo je maha.

„Grindin’ je bio fenomen. Snimili smo video i svi su plesali. To je definitivno bio ritam svakog stola po kafićima. I ulice su progovorile. Razumele su tačno o čemu govorimo. Bilo je to teško prodati u početku. Ali onda biste imali tipove s ulice koji su nam govorili: ‘Hej, a vi ste iz Virdžinije? Ovo je drugačije.’ Pa ritam – ovaj haotični ritam sa samo sedam zvukova u sebi. Puno stvari se spojilo i stvorilo sjajnu ploču“, rekao je član Clipsea Pusha-T.

Osim Grindin’a, Lord Willin’ je takođe postavio put za sve veću konvergenciju hip-hopa i drugih oblika popularne muzike, posebno r’n’b-ja.

Clipse se ubrzo pojavio na pesmama izvođača kao što su Justin Timberlake i Kelis.

„Bili su odlični producenti. Bili su superproducenti. Držali su 51% lestvica u to vreme, tako da su 51% lestvice činile ‘ulične’ ploče“, rekao je Pusha T.

Ubrzo je, uveliko zahvaljujući izvanrednoj veštini The Neptunesa, ovo spajanje „ulice“ i popa postalo trend koji definiše suvremenu muziku.

Alternativna scena

Izvan lista nove underground hip-hop scene takođe su cvetale. Jay Dilla, prethodno član detroitskog trija Slum Village, pomogao je definisati i alternativni hip-hop i neo-soul nizom produkcija u ranim 90-ima, kao i albumom Donuts iz 2006., kolekcijom lo-fi instrumentala objavljenom samo nekoliko dana pre njegove prerane smrti, što je postala izvorišna tačka za različite umetnike kao što su Flying Lotus, Robert Glasper i Kendrick Lamar.
2002.

Njujorčanin 2El-P, koji je već bio predvodnik alternativne scene svojim radom s Company Flowom, izdao je svoj solo debi Fantastic Damage crpeći inspiraciju iz političke militantnosti umetnika poput Čaka D.-ja i naučne fantastike u koju je bio zaljubljen.

El-P-jev kasniji album I’ll Sleep When You’re Dead doživeo je komercijalni uspeh, a njegov solo katalog sada se smatra kamenom temeljcem alternativnog hip-hop pokreta.

Kasnije, 2013. godine, El-P je osnovao Run The Jewels s Killer Mikeom iz Atlante, a dvojac je sada među najhvaljenijim aktivnim hip-hop umetnicima.

Ipak, za mnoge ljubitelje repa možda najvažniji glas hip-hopa nakon 2000-ih nije čak ni Amerikanac – on je Britanac.

Daniel Dumile rođen je u Londonu, kao dete preselio se na Long Island, a nakon niza mučnih ranih susreta s muzičkom industrijom pod imenom Zev Love X u grupi KMD, preselio se u Atlantu u kasnim 90-ima. Onde je preuzeo novi identitet – maskiranog antijunaka MF Dooma.

Do 2004. konačno je napravio komercijalni proboj s Madvillainyjem, albumom na kojem je sarađivao s producentom Madlibom.

Slobodni, hipnotički tekstovi kao da su nastali na raskršću bajke i brutalnog stvarnog iskustva, dok koriste izuzetno složene obrasce rime koji su Dooma učinili predmetom fascinacije.

„Došao sam s drugačijim lirskim stilom, pokušao sam ga učiniti potpuno drugačijim od lika Zev Love X, kao što biste to učinili s likovima u knjizi… Drugačija strategija“, rekao je kasnije MF Doom.

Slične su važne pomake napravili i drugi alternativni hip-hop umetnici tokom tog razdoblja s velikim komercijalnim uspehom koji je posebno uživao OutKast sa svojim dvostrukim albumom Speakerboxxx/The Love Below iz 2003. godine.

Ipak, Kanye West izašao je kao pobednik decenije.

Njegova borba s 50 Centom na top listama 2007., kad se njegov Graduation borio s 50 Centovim Curtisom objavljenim u istoj sedmici, označila je prekretnicu za hip-hop u kojem je alternativna tendencija okončala vladavinu gengsta repa.

Vest je postao legendarna figura u savremenoj muzici, postupno se udaljavajući od ravnih bitova Graduationa pre nego što je stigao do vizionarskog eksperimentiranja Yeezusa, koji je producirao s Rickom Rubinom. Ali Kanjeoova važnost seže daleko dalje od njegovih vlastitih albuma.

Kroz svoju etiketu GOOD Music West je odgovoran za značajan deo najhvaljenijih rap ploča u poslednje dve decenije. U tu je listu uključen i debitantski solo album Pushe T-ja, čiji je obožavatelj Kanje bio još od vremena Clipsea.

„Bilo je to potpuno drugačije radno okruženje od onoga na šta sam navikao s Pharrellom i Chadom. Uđete u studio, a tamo je znak na kojem piše ‘Zabranjeni telefoni, nema kamera, nema računara, nema laptopa’. Bilo je zatvoreno i vrlo fokusirano. A radeći s Pharrellom i Chadom imali smo videoigre, uključen TV, slušali smo sve i to je moglo pokrenuti nešto“, opisao je Pusha saradnju s Vestom.

Danas je pozicija hip-hopa kao dominantne forme u suvremenoj muzici više-manje neupitna.

Ne radi se samo o tome da rep dominira listama već su načela hip-hopa potpuno apsorbovana u gotovo svaki drugi žanr, a u pet deceniha od Kool Hercove zabave hip-hop je u potpunosti preoblikovao savremenu kulturu, navodi se na portalu Index.hr