Tradicionalni 56. Dečji oktobarski salon u znaku igre

Autori kataloga i izložbe su Milica Cukić, muzejski savetnik i Lea Zei, likovni pedagog, a osnovna premisa ovogodinišnjeg izdanja manifestacije polazi od toga da  savremena nauka igru definiše kao elementarnu potrebu deteta i da se ona u psihologiji smatra izuzetno važnom za napredak svakog dečaka i devojčice.

Igra  je povezana sa fizičkim, intelektualnim, emocionalnim razvojem, kao i razvojem ličnih osobina deteta a pored toga, predstavlja izuzetno vaspitno i terapeutsko sredstvo.

Kroz igru deca usavršavaju različite sposobnosti i stiču radne navike. Pobede u igrama pripremaju decu za kasnije uspehe u školi i životu, ali ih i porazi uče da lakše prihvataju poneko razočarenje u budućnosti.

Takođe, uče se poštovanju pravila, odnosu prema pravdi i nepravdi, osnovnim moralnim načelima dobrog i lošeg, šta je pošteno, a šta nije. Upravo zato,  tema ovogodišnjeg 56. Dečjeg oktobarskog salona bila je  igra, poručuju iz MPU.

Na ovogodišnji konkurs za 56. Dečji oktobarski salon prijavilo se 60 ustanova, među kojima su predškolske ustanove, osnovne škole, ateljei i likovne radionice, a prema propozicijama konkursa, učestvovala su deca uzrasta od 4 do 14 godina. Selekcioni žiri u sastavu: prof. Marina Kostić, dipl. dizajner tekstila i Marija Labudović, dipl. dizajner i konzervator tekstila, odabrale su 450 radova za izlaganje.

Prema njihovoj oceni, ove  godine dominiraju radovi primenjene umetnosti, a manje ih je na papiru. Među motivima preovladavaju igrališta u parkovima na otvorenom sa igrama kao što su lastiš, klikeri, školice, deca u igri sa svojim ljubimcima.

Najpopularnije igre među ovogodišnjim učesnicima su „čoveče, ne ljuti se” i šah. Tu su i neodoljive, šarene glinene figurice „sovice, ne ljuti se” dece iz Centra za kulturu Grocka. Figure su izvedene u tehnici keramike, papir mašea, ali i od sapuna. Najveći rad na izložbi je šah koji su izvela deca iz likovne radionice Dečjeg kulturnog centra.

Među odabranim radovima ima najviše lutaka izrađenih od papira, tekstila, plastike. To su većinom devojčice, ribice, jedan kit, zečevi, mačke, slon ali i morska sirena, robotići.

I ove godine izdvajaju se radovi izvedeni u Centru za umetnost i edukaciju Genal Art Space iz Beograda. Lavirinti sa kuglicama sa motivima praistorijskih figura Lepenskog vira, studeničke plastike, kao i pirotskih ćilima, pored jedinstvene ideje plene i izuzetnom veštinom izrade, pogotovo kada se ima u vidu da su ih radila deca mlađeg uzrasta.

Veliki broj društvenih igara koje su deca osmislila kao odgovor na  ovogodišnju temu mogu se posmatrati kao svojevrstan put iz Roršahovog polja ka željenom cilju, na kome se nisu pridržavala gotovih rešenja, već su bila podstaknuta da koriste sopstvenu maštu na putu do pobede.

Prateći program Salona, realizovaće kompetentni stručnjaci i prijatelji dece. Radionicu o kreativnom potencijalu igre osmislila je književnica Jasminka Petrović. Milan Zarić, MS, profesor sporta i fizičkog vaspitanja, rastumačiće na koji način dečje sportske aktivnosti prelaze u aktivan sport.

Dragana Divjak, učiteljica OŠ „Kralj Petar Prvi” iz Beograda, rasvetliće igre kojima se igrala u svom detinjstvu. Jasmina Obradović, likovni pedagog PU „Dečji dani” iz Beograda, prikazaće igru kroz formu igrokaza, u kojima i deca interaktivno učestvuju, dok umetnica Jelena Prijić  priprema  specijalnu radionicu sa decom sa posebnim potrebama…

Dan pre zvaničnog zatvaranja 56. Dečjeg oktobarskog salona 29. oktobra u Muzeju primenjene umetnosti od 18 sati biće upriličena dodela nagrada i diploma.