57. BITEF: „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ – INTERVJU Nikita Milivojević: „Svoju profesiju doživljavam kao svoju jedinu ’’stranku’’

– Ono što smo ’’koselektorski’’ prepoznali kao zajedničku liniju, gde su se sreli ovaj stih i predstave u selekciji jeste: otpor, nepristajanje, pobuna… – kaže Nikita Milivojević, umetnički direktor Bitefa u intervjuu za Danas uoči prve konferencije za novinare posvećene ovom festivalu koja će biti održana danas u podne.

Od dodaje da će 57. Bitef otvoriti nemačka predstava ’’Deca sunca ’’, po tekstu Maksima Gorkog , u produkciji Šausšpilhaus iz Bohuma a zatvoriti predstava ’’Wakatt’’ , koja dolazi iz Burkine Faso.“

Po prvi put na ovom festivalu biće izvedena predstava Anje Suše, svojevremeno selektorke Bitefa, koja sada ima uspešnu karijeru u Švedskoj, a publika će imati priliku da vidi i predstavu pobednika Venecijanskog bijenala iz 2019. godine…

Intervju s Nikitom Milivojevićemm rađen je posredstvom mejla.

Bili ste već na čelu Bitef teatra sada ste umetnički direktor Bitef festivala. Vaš dolazak na ovu poziciju se desio pod neprijatnim okolnostima za ovu manifestaciju. Zbog toga ste, između ostalog, vi i vaš tim sada pod pritiskom, jer čim se završi jedan Bitef počinju pripreme za naredni. Nekada i ranije…

– Jedna od važnijih lekcija kojom učim svoje studente režije i glume jeste kako da vide ’’nevidljivo’’, ono što drugi ne vide, stvari su uvek složenije nego što izgledaju na površini… To, naravno, traži neka dodatna objašnjenja, ali možda sada ne treba trošiti vreme na to. U svakom slučaju možete biti sigurni da mi se posle svih ovih godina u pozorištu desilo sasvim dovoljno i ’’prijatnih’’ i ’’neprijatnih ’’ stvari tako da ne obraćam više preterano pažnju na sve to. Koliko juče je recimo Vaša koleginica upravo u istim ovim novinama napisala gomilu neistina , proizvoljnjih stvari, što bi rekli ’’tračerskih’, očigledno namenskih, iz nekih svojih interesa, vezano za manje – više istu temu, pa šta da se radi, nije ni prvi niti poslednji put . Umetnika treba da „brani’’ jedino njegovo delo, sve ostalo je manje važno. To danas verovatno zvuči ’’staromodno’’, ali je u mom slučaju sasvim u skladu sa činjenicom da ne koristim ništa od ovih najnovijih oruđa moderne komunikacije za javno oglašavanje, facebook, twiter, instagram i sl. Inače, kada me već pitate, poziv da budem ponovo u Bitefu za mene je jedan od najprijatnijih događaja koji su mi se desili poslednjih godina, zato što je taj poziv došao upravo iz Bitefa . U tome je suština svega. Kada vas ljudi sa kojima ste sarađivali zovu ponovo da dođete, posle toliko godina, (što, rekao bih, nije nešto baš uobičajeno kod nas), to ipak ima određeni značaj. Međutim sve to je verovatno tema za neki drugi razgovor . Sada pričamo o selekciji za sledeći festival, ona je dakle gotova, ostaje da vidimo predstave na festivalu.

Recite nam, molim vas, nešto o selekciji, koje predstave i iz kojih zemalja ćemo gledati, koje  teatarske forme će dominirati na ovogodišnjem izdanju festivala?

– Verujem da će festival pre svega biti veoma raznovrstan, u smislu različitih formi i slično. Pretpostavljam da će recimo predstava iz Litvanije ’’Sun and Sea ’’, ( inače pobednik Venecijanskog bijenala 2019. godine) biti veoma izazovna upravo na taj način, formom kojom se sugeriše jedna veoma ’’ozbiljna’’ tema za sve nas danas. Nešto slično bi mogli da kažemo i za mađarsku predstavu ’’Singing Youth’’ . Istovremeno u programu će biti i predstave koje uslovno možemo svrstati u ’’realistički’’, ’’metafizički’’, ’’postdramski’’, ’’plesni teatar’’… Lično mi je veoma drago da će po prvi put na festivalu biti i jedna predstava Anje Suše, koja je ostavila značajan trag kao selektor Bitefa, a već godinama ima uspešnu karijeru u Švedskoj. Takođe me raduje da će posle dugo vremena biti i predstava iz Grčke , mladog autora albanskog porekla , kome je ovo tek druga predstava u životu , veoma originalna, iskrena, drugačija …

Kako ste se odlučili za slogan „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ i na koji način je on povezan sa tematskom okosnicom Bitefa?

– Ovogodišnji slogan je stih iz pesme naše mlade pesnikinje Radmile Petrović: „Snago, ne pristaj da budeš nečija“. Svega nekoliko puta desilo mi se da nečiji intervju ostavi takav utisak na mene da poželim lično da upoznam tu osobu. Sećam se jedan je bio sa Vojom Stanićem, pre dosta godina (otišao sam zaista u Heceg Novi, bio njegov gost tamo) i evo , nedavno, to se desilo sa Radmilom Petrović. Posle intervjua koji sam pročitao prešao sam ulicu i u prvoj knjižari potražio njenu zbirku pesama. Ono što smo ’’koselektorski’’ prepoznali kao zajedničku liniju, gde su se sreli ovaj stih i predstave u selekciji jeste: otpor, nepristajanje, pobuna… Delimo zajednički utisak da se nešto veoma zanimljivo dešava poslednjih godina a vezano je upravo za mlade, nove generacije. Kao da nagomilani problemi sa kojima se svet suočava u velikoj meri stavljaju se na teret mladima, za čije stanje u stvari oni nisu odgovorni, dok pri tom starije generacije ne samo da zanemaruju svoju odgovornost, već je prebacuju mladima, na način da oni moraju biti nosioci promena u svetu.

Nedavno ste održali sastanak „Kakav nam Bitef treba?“ na kome ste se osvrnuli, između ostalog, i na pitanja kao što su šta je Bitef nekad značio ljudima, zašto neki ljudi ne idu više na ovaj festival. Do kakvih ste uvida došli?

– Mislim da je prirodno s vremena na vreme napraviti sastanak te vrste , to nije ništa niti novo niti neuobičajeno. U više navrata već sam rekao da s obzirom da sam pre svega reditelj, za mene je ’’timski rad’’nešto najprirodnije, jer u pozorištu ja sebe ostvarujem kroz druge, a to između ostalog znači da moraš znati da vodiš svoj tim ali da istovremeno dozvoliš i da budeš vođen. Dakle sastanak koji smo napravili je proizvod jednog takvog razmišljanja. Inače, što se tiče tog prvog sastanka mogu Vam reći da je on prevazišao sva moja očekivanja . Mislim da je to bio primer kako grupa ljudi, različitih iskustava , interesovanja, profesija treba da razgovara. Kada bi se na taj način razgovaralo u ovom društvu njegova slika bi izgledala sasvim drugačije. Posle dugo vremena to je bio susret koji mi ponovo vraća neku nadu, bar što se tiče našeg pozorišta.

Na tom sastanku je istaknuta beskompromisnost, kao deo Bitefovog identiteta, koja mora biti prisutna i u načinu na koji ovaj festival komunicira sa svojom publikom i sa širom javnošću. Šta vama prvo padne na pamet kada se pomene beskompromisnost, nešto što se tiče umetnosti ili odnosa politike i umetnosti?

– Beskompromisnost podrazumeva pre svega doslednost u borbi za one vrednosti za koje se borite u svom životu, i koje potvrđujete, (ili ne), onim što radite, govorite …Ono što verujem da je najvažnije jeste da tvoj život ne kompromituje tvoju umetnost i obrnuto. Za mene je to dakle stav, odnos prema životu i umetnosti. U tom smislu uveren sam recimo da se moji stavovi jasno vide u mojim predstavama, te shodno tome i svoju profesiju doživljavam kao svoju jedinu ’’stranku’’ , ( još jedno staromodno uverenje, znam da bi twiter bio mnogo efikasniji ). Što se tiče odnosa politike i umetnosti to su dve potpuno različite stvari . Zadatak umetnika je uvek bio i biće da bude antipod svakoj politici. Mi smo po svemu dve sasvim različite planete .

Radite već godinama u pozorištu u Grčkoj, osnivač ste Šekspir festivala, koliko ste iz ovih iskustava naučili, da li bi neka od njih mogla da doprinesu razvoju Bitefa. Ako da, i ako ne, zašto?

– Kada sam pre skoro 15 godina došao u Bitef već sam bio režirao u raznim privatnim pozorištima u Grčkoj, i tamo video kako ona funkcionišu. Tu je bilo dosta novina za mene, tako da sam neka od tih novih iskustava preneo u Bitef teatar. Recimo Bitef je bio prvo pozorište kod nas koje je sa ’’repertoarskog’’ prešlo na takozvani ’’blok sistem’’ igranja predstava, takođe smo prvi uveli sistem ugovora sa svojim saradnicim i sl. I, danas sam uveren da je taj model početak bilo koje ozbiljnije promene u našem pozorištu . I o tome sam već bezbroj puta govorio u različitim prilikama tako da se osećam uvek čudno kada istu priču treba da ponavljam, čak i posle 15 godina ali šta je – tu je . Hoću da kažem sve te stvari nisam ja izmislio, one su tu oko nas, samo ih treba videti, i naravno imati volju i želju da se nešto sa njima uradi .

Novina je da će Bitef imati tri selektora. U izboru predstava ćete učestvovati zajedno sa Ksenijom Đurović, producentkinjom programa i Tijanom Grumić, dramaturškinjom festivala. Zašto ste se odlučili za ovakav model rada i koje perspektive/ izbore možemo da očekujemo na ovom Bitefu?

– I to je, između ostalog, nešto što već odavno postoji, mnogi svetski festivali imaju ’’koselektorski tim ’’. Potpuno je jasno da ono što danas nazivamo pozorište postalo je nekakva simbioza najrazličitijih formi , žanrova, stilova … Dramski teatar, plesni, dokumentarni, video instalacije … sve je to pod zajedničkim kišobranom nečega što danas nazivamo ’’izvođačke umetnosti ’’. Ako na ovaj način razmišljate, sasvim je prirodno da sa mnom u selektorskom timu bude dramaturškinja, kao i neko kome je plesna scena predmet interesovanja , (u stvari nezavisna scena u najširem smislu reči) . Ksenija i Tijana su dve izvanredne mlade osobe, izuzetno darovite, već sa ogromnim iskustvom, u njima prepoznajem sve ono najbolje što ovo društvo ima u novim generacijama, i naravno da mi je veoma drago da sarađujemo. Već sada nam je jasno da ovakav način saradnje višestruko je koristan za Bitef . Skrenuću Vam pažnju da i tu postoji određena ’’beskompromisnost’’, odnosno doslednost . I u mom prvom mandatu u Bitefu nekoliko mladih ljudi su po prvi put dobili priliku da budu vidljiviji, jer su daroviti i zaslužuju da upravo njihova kreativnost oblikuje Bitef.

Prirodno je da svaki selektor ima svoj ukus. Koje predstave vi lično najviše iščekujete?

– Mislim da nije u redu pre početka festivala favorizovati bilo koju predstavu u odnosu na druge.

Recite nam onda, molim vas, koja predstava otvara, a koja zatvara Bitef ?

– Otvara je nemačka predstava ’’Deca sunca ’’, po tekstu Maksima Gorkog , u produkciji Šaušpilhaus iz Bohuma , zatvara predstava ’’Wakatt’’ , koja dolazi iz Burkine Faso.