60. Bijenale u Veneciji – Stranci svuda, a i politika :SEEcult na najstarijoj svetskoj izložbi umetnosti (FOTO)

Kao i 2022. godine, i ovoga puta svojevoljno nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, dok je izraelsko učešće u znaku protesta svetske umetničke zajednice zbog rata u Pojasu Gaze.

Prema koncepciji umetničkog direktora 60. Bijenale umetnosti u Veneciji Adrijana Pedrose iz Brazila, naslov centralne izložbe “Stranci svuda” preuzet je od umetničkog kolektiva Kler Fonten (Claire Fontaine) iz Pariza i Palerma i njihove serije radova iz 2004. godine – neonskih skulptura u različitim bojama koje na skoro svim jezicima ispisuju reči “Stranci svuda”.

Sam termin vodi poreklo od imena torinskog kolektiva koji se borio protiv rasizma i ksenofobije u Italiji početkom 2000-ih Stranieri Ovunque.

Fokus je na umetnicima koji su stranci, imigranti, iseljenici, prognani i izbeglice – posebno oni koji su se kretali između globalnog juga i globalnog severa, ali su ostali ispod radara globalne stručne i najšire javnosti.

Ovo je prvo Bijenale u Veneciji koje je osmislio kustos koji se otvoreno izjašnjava kao queer, a prvi je i koji je na tom mestu iz Latinske Amerike, piše SEEcult. org

Jubilarno izdanje Bijenala u Veneciji biće obeleženo i dosad najvećom prezentacijom domorodačke i queer umetnosti, a prema rečima Pedrose, predstavlja provokaciju.

“Ono što pokušavam da uradim je nacrt, esej, provokacija. Osećam da Venecija daje mogućnost da se predloži nešto prilično ambiciozno”, rekao je Pedrosa u nedavnom intervjuu za Artnet.

Deo centralne izložbe, nazvan nucleo contemporaneo, fokusiran je na strance, domoroce, queer i autsajder umetnike, dok je segment nucleo storico posvećen modernizu globalnog juga i umetnike 20. veka koji su delovali na tom području, što Pedrosa vidi kao “odavanje duga” – kako je rekao u jednom od intervjua uoči trodnevnog vernisaža.

Prema zamisli Pedrose, umetničkog direktora Muzeja umetnosti Sao Paola, 60. Bijenale favorizuje i umetnike koji nikada nisu učestvovali na centralnoj izložbi, iako su se pojedini predstavljali u nacionalnim paviljonima ili u pratećim događajima.

Posebna pažnja posvećena je i projektima na otvorenom, uz niz performansa planiranih tokom vikenda otvaranja i zatvaranja 60. Bijenala.

Među 88 nacionalnih paviljona u Arsenalu i Đardinima, kao i na različitim lokacijama u Veneciji, četiri zemlje učestvuju prvi put – Benin, Etiopija, Tanzanija i Istočni Timor, dok su Nikaragva, Panama i Senegal prvi put u sopstvenim paviljonima, a ne u gostima.

Srbiju predstavlja Aleksandar Denić projektom “Exposition Coloniale”, u organizaciji Muzeja grada Beograda, čija je direktorka Jelena Medaković i komesar izložbe, a kustoskinja je Ksenija Samardžija.

Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Mera mora” Stjepana Skoka, čiji je kustos i ujedno komesar Martin Ivanović. Hrvatsku predstavlja Vlatka Horvat projektom “Priručnim sredstvima”, u organizaciji Ministarstva kulture, u saradnji sa kustoskinjom Antoniom Majačom.

Crnu Goru predstavlja Darja Bajagić projektom “Potrebno je ostrvo za ovako dobar osećaj” koji je posvećen ostrvu i nekadašnjem logoru Mamula. Izložba Crne Gore, čiji je komesar Vladislav Šćepanović, a kustoskinja Ana Simona Zelenović, nije više u Palati “Mali Pjero”, već u venecijanskom distriktu Ospedaleto.

Severnu Makedoniju predstavlja Slavica Janešlieva projektom “Inter Spem et Metum“, čija je kustoskinja Ana Frangovska, a komesar je Dita Starova Ćerimi.

Sloveniju predstavlja Nika Špan projektom „Baštenska tajna za tebe“, čiji je kustos Vladimir Vidar, a komesar je Martina Vovk.

Kosovo predstavlja Doruntina Kastarti projektom “Eho tišine metala i kože”, čiji je komesar Hana Halilaj iz Nacionalne galerije Kosova,a kustoskinja je Eremire Krasnići.

Italijanski paviljon predstavlja projekat “Slušati” Masima Bertolinija, koji uključuje kontribucije specijalno kreirane od muzičara i pisaca.

Paviljon Vatikana sa izložbom “Mojim očima” smešten je ovoga puta u ženski zatvor na Gvideki, a poseban paviljon ima i sam grad Venecija.

Dok je 59. Bijenale u Veneciji 2022. godine bilo obeleženo početkom ruske invazije na Ukrajinu, odlukom ruskog kustoskog tima da ne učestvuje i velikim fokusom pažnje i izrazima solidarnosti sa ukrajinskim umetnicima, 60. Bijenale je pod senkom rata u Pojasu Gaze i poziva dela javnosti za bojkot Izraela, ali i Irana.

Organizatori su se tim povodom i posebno oglasili krajem februara, u želji da pojasne stav u vezi sa nacionalnim učešćem, navodeći da sve zemlje koje je Italija priznala mogu samostalno zatražiti zvanično učešće. Bijenale stoga neće uzimati u obzir bilo koju peticiju ili poziv za isključenje Izraela ili Irana.

Istaknuto je i da je ruski paviljon na 59. Bijenalu bio zatvoren na osnovu odluke komesara i kustoskog tima koje je odabralo bilo Ministarstvo kulture Rusije, koje je i sada saopštilo da neće učestvovati i prepustilo ruski paviljon u Đardinima Boliviji.

Bijenale je istaklo i da su među učesnicima na centralnoj izložbi tri palestinska umetnika, koje je odabrao Pedrosa, koji je i u selekciju kolateralnih događaja uvrstio jedan projekat u kojem učestvuju palestinski umetnici.

Odluka Rusije da prepusti paviljon Boliviji dovodi se u vezu u svetskim medijima sa sporazumima o saradnji dve zemlje, posebno u iskopavanju litijuma i nuklearnim istraživanjima. Bolivijska izložba “looking to the futurepast, we are treading forward”, čiji je komesar zamenik ministra kulture Huan Karlos Kordero, obuhvata radove umetnika iz Bolivije i drugih južnoameričkih država.

Izraelski rat protiv Hamasa, u kojem je za pola godine ubijeno više od 30.000 Palestinaca, izazvao je bes širom globalne umetničke zajedinice, pa je zabranu učešća Izraela zatražilo peticijom Alijanse “Umetnost ne genocid” (ANGA) više od 23.000 umetnika, kustosa i autora.

Među potpisnicima su i Nan Goldin, skorašnji dobitnik Tarnerove nagrade Džesi Darling…

Italijanski ministar kulture Đenaro Sanđulijano odbacio je mogućnost zabrane Izraelu da učestvuje odmah po pokretanju peticije i izrazio duboku solidarnosti sa državom Izrael, njenim umetnicima i građanima.

ANGA sada zove posetioce Bijenala da bojkotuju izraelski paviljon.

Izraelska umetnica Rut Patir i kustosi projekta “Paviljon plodnosti”, posvećenog savremenom majčinstvu, saopštili su u međuvremenu, prvog dana vernisaža 60. Bijenala u Veneciji, da neće otvoriti izložbu u izraelskom paviljonu sve dok ne bude postignut sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Pojasu Gaze.

Tu odluku postavili su na prozor izraelskog paviljona, koji čuvaju, inače, italijanski vojnici.
Pedrosa je pozdravio njihovu odluku kao “veoma hrabru” i “veoma mudru”, jer je “teško predstaviti rad u ovako specifičnom kontekstu” rata u Gazi.

Palestina, s druge strane, nikada nije imala nacionalni paviljon u Veneciji, jer Italija ne priznaje njenu suverenost.

Svečano otvaranje 60. Bijenala biće održano sutra, 20. aprila, uz tradicionalnu dodelu nagrada, o kojima će odlučiti žiri koji čine: američka kustoskinja i profesorka na Kolumbija univerzitetu Džulija Brajan-Vilson (predsednica), indonežanska kustoskinja i autorka Alia Svastika, nigerijski kustos i likovni kritičar Čika Okeke-Agulu, italijanska kustoskinja Elena Kripa i francusko-kolumbijska kustoskinja Marija Injes Rodrigez.

Zlatnog lava za životno delo, kako je ranije saopšteno, dobile su brazilska umetnica rođena u Italiji Ana Marija Maiolino i turska umetnica Nil Jalter, koja živi i radi u Parizu.