Da li je politika na mala vrata ipak ušla u izbor 71. NIN- ove nagrade: Mihajlo Pantić i Dejan Atanacković za Danas

Pobednik i dobitnik NIN-ove nagrade će se birati između romana „Pet debelih pesnika“, Predraga Đurića („Raštan izdavaštvo“), „Kotao“ Jovice Aćina („Laguna“), „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović („Laguna“), „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (podnaslov „Hronika smrti i ludosti“, izdavač „Rende Books“), „Pucanj u prazno“ Vladislava Bajca („Geopoetika“).

U izboru žirija su i romani „Prazne kuće“ („Partizanska knjiga“) Danke Ivanović, „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar), „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ Muharema Bazdulja, „Pesak pjeskare“ Milenka Bodirogića („Orfelin izdavaštvo“), a među deset najboljih ostvarenja iz prošlogodišnje produkcije žiri je uvrstio i posthumno objavljeno delo Gorana Petrovića „Palata“ („Laguna“).

Podsećanja radi, prošlogodišnja ceremonija dodele jubilarne, 70. NIN-ove nagrade (laureat je bio banjalučki pisac Stevo Grabovac za roman „Poslije zabave“), ostala je u senci političkih pritisaka i kolektivnog odlaska dotadašnjih, beskompromisnih urednika i novinara NIN-a koji su svojom profesionalnošću i hrabrošrošću ovom nedeljniku doneli veliki ugled.

Kako su tada za Danas komentarisali neki poznati pisci, ova ceremonija je imala „ukus opela NIN-ove nagrade“, jer je, iako je nezahvalno prognozirati, ona uvek bila povezana sa redakcijom NIN-a koja određuje članove žirija. Kada je NIN slobodan, kako su tvrdili, onda je i žiri slobodan, a jedanaest godina, koliko je bio u „rukama“ redakcije koja ga je napustila, NIN je bio nikad bolji i slobodniji. Ta redakcija formirala je novi nedeljnik Radar, dok je u Ninu okupljena nova urednička i novinarska ekipa.

U tom kontekstu se, naravno, sasvim legitimno otvara pitanje da li kriterijum političke „podobnosti“ autora možda ima upliva i u užem izboru romana i ovogodišnjeg laureata NIN – ove nagrade, jer su među onima koji su ostali „ispod crte“ romani pisaca koji su svojim kritikama režima već godinama u prvim borbenim redovima. Iz trke za nagradu eliminisani su „Bečki roman“ Dragana Velikića, „Zavod“ Gorana Markovića, „Ime joj je Glorija“ Milana St. Protića, „Stranac u šumi vladike Grigorija, „Pod tuđim suncem“ Miodraga Majića…

– Ovogodišnji žiri kritike nije bez veze, apsolutno zna šta je književnost, i to od prvog do petog, svi članovi. Ali, naravno, ostaje otvoreno pitanje da li činjenicom da u uži izbor nije ušao ni jedan od romana kritičara vladajućeg režima može da iskonstruiše, odnosno, da podrži sumnju da se politički kriterijum ipak nekako, na mala vrata, uvukao u žiriranje. Ovo pitanje možemo da postavimo, ali ne možemo to da tvrdimo bezrezervno – kaže za Danas književni kritičar i pisac Mihajlo Pantić.

– Da je član žirija neko ko podržava vlast, kao što su to, recimo, oni koji odlučuju o nacionalnim penzijama gde je kriterijum političke „poobnosti“, kako se nekad govorilo, očigledno jako važan, mogli bismo da imamo veliku sumnju. Sada, u pitanju NIN- ove nagrade, gotovo sam siguran da taj kriterijum nije bio prisutan, ali, legitimno je primetiti čiji romani nisu ušli u uži izbor i zapitati se da li u tim odlukama ima upliva politike – smatra Pantić, dodajući da je Ninova nagrada u tom pogledu jako važna.

– To je jedini trenutak u ovoj zemlji i našoj književnoj javnosti u kome se širi krug ljudi zainteresovanih za književost, zato je NIN-ova nagrada u tom smislu i dalje nezavisna od toga kakav je uređivački koncept NIN – a. Vidimo da je to sada malo perfidna izdavačka politika, nije NIN postao Informer, nije postao Politika ili Pečat, jer možete da čujete i ove i one sagovornike, i neke kritičare režima.

– NIN se nekako koprca, hoće da pokaže da nije baš ono, što se kaže, deo propagandne mašinerije vlasti. Naravno da se tu sada oglašava vladajuća nomenklatura, sve se to radi vrlo sofisticirano, teže je za prepoznavanje. i zato je i opasnije. NIN potkožno deluje, ne ide na „prvu loptu“ da pomislite dok čitate šta će mi to đubre, nego izgleda kao da pravi neki „balans“ – zaključuje Pantić.

Ali, u slučaju ovogodišnjeg izbora za NIN – ovu nagradu ipak smatra da se ne treba zaletati, kao pre nekoliko godina kada se, kako navodi, osamnaest pisaca potpisalo za bojkot ove nagrade, tvrdeći da je žiri nekompetentan, nestručan, politizovan…

– To je tada zaista bilo bez veze, i ne bih da iznova komentarišem. Ali, naravno, sada ne treba ignorisati pitanje zar od pet romana pisaca koji su izraziti kritičari vlasti baš ni jedan ne zavređuje da uđe u uži izbor za nagradu. Žiri je tu, neću reći pogrešio, ali možda je mogao da odigra mudrije i da predupreti ovu priču. Da jedan od ovih romana nastavi trku za nagradu – recimo, „Zavod“ Gorana Markovića je mogao apsolutno da se nađe u užem izboru od deset romana.

– Može se primetiti, naravno, da među piscima od kojih se bira ovogodišnji laureat nema takvih glasnogovornika protiv vlasti, iako ja ne znam pisca koji podržava ovu vlast. Ali, neki oponenti to rade tiho, neki viču na sav glas, a neki malo okrenu glavu na stranu. To bi bila definicija. Ali, ponavljam da ovogodišnji žiri za NIN-ovu nagradu apsolutno zna šta je književnost, i videćemo na kraju šta će uraditi – objašnjava Mihajlo Pantić.

Dejan Atanacković, laureat NIN-ove nagrade 2018. za roman „Luzitanija“, kaže za Danas da nije video najuži izbor najboljih romana u 2024, i da ne može da komentariše.

– To su su stvari koje su vrlo delikatne, ali ono što je meni svakako odmah bilo jasno kad je prošle godine došlo do promene uređivačkog koncepta i kad je dotadašnja urednička i novinarska ekipa napustila redakciju, da ja više neću pisati za NIN. Odluka nekih ljudi da prihvate jedan očigledan dil sa vlašću, od kojih me je to iznenadilo, za mene je bio sasvim dovoljan znak da je, što se tiče samog časopisa, došlo do promena koje, bar za mene, naprosto nisu više mogle da budu prihvatljive – objašnjava Atanacković.

– Što se tiče same NIN-ove nagrade, da budem iskren, nisam nešto posebno pratio šta se dešava. Ali, mislim da ne može da se izbegne politički uticaj ako postoji to „nešto“ što je časopis NIN preuzelo u svrhu nekakve, makar i prikrivene podrške režimu. To se mora odraziti i na to što jeste NIN – ova nagrada.

– Međutim, ako se podsetimo da su neki pisci, bilo ih je osamnaest, pre nekoliko godina pozivali na bojkot ove nagrade, što je za mene bilo potpuno neprihvatljivo, a oni su se isto tako pozivali na nekakve „političke“ razloge, naprosto ne bih hteo da se sada nadovezujem ni na kakvu ideju bojkota. Mislim da su pisci koji su svojim romanima konkurisali za NIN-ovu nagradu 2025, a poznati su kao izraziti kritičari vlasti, u krajnjoj liniji dali šansu i ovoj nagradi i novom žiriju, i svemu što oko toga dešava – smatra Dejan Atanacković.

Anticivilizacijski zahtevi

Kako Atanacković navodi za Danas, njega mnogo više od politizacije NIN-ove nagrade brine druga stvar:

– Sada se pojavljuju takvi anticivilizacijski zahtevi da se, recimo, bibliotekama ne dozvoljava da otkupljuju knjige koje nisu štampane na ćiriličnom pismu, što je zaista strašno. Jako bih voleo, jer je ovo pitanje suštinski važno, kad bismo se organizovali u tom pogledu, jer sve što se u ovom društvu dešava u ovm trenutku jednostavno mora da bude podložno oštroj, transparentnoj i jasnoj kritici. Svako od nas, posebno oni kojih se problem najdirektnije tiče, treba da iskažu kritiku. U trenutku kad jedan polupismeni ministar kulture izađe sa ovakvim zahtevom bibliotekama, odnosno sa takvom odlukom, mora da bude ozbiljan razlog da se pokrenu procesi u našoj kulturi kojih za sada, koliko ja vidim, nema – ističe Dejan Atanacković.

Bojkotaši NIN-ove nagrade

Podsećanja radi, jedan od inicijatora bojkota NIN-ove nagrade koje je započelo 2020. godine bio je Vladimir Kecmanović, a među osamnaest pisaca koji su potpisali ovu inicijativu bili su Slobodan Vladušić, Vladimir Tabašević, Dejan Stojiljković, Igor Marojević, Ljubica Arsić, Muharem Bazdulj, Laura Barna, Emir Kusturica, Miro Vuksanović, Nikola Malović, Marko Ružić… Deo njihovih kolega nazvao ih je tada „elitom srpskih nacionalista“ koja je uz vlast, iako su oni demantovali da su razlozi za njihov bojkot politički.

Kako je za Nova S ovih dana izjavio Dejan Stojiljković koji je prekinuo bojkot, ali je njegov roman „Serafim“ takođe ispao iz trke za NIN-ovu nagradu 2025, razlozi za bojkot su bili „korupcija i nepotizam“, a novi žiri je vrlo stručan, i „čini mu se da sudije sada rade regularno“.