Glamur i prestiž u senci ćutanja o Palestini: Večeras počinje 77. Kanski festival, najveća manifestacija koja slavi sedmu umetnost

Dok gledam sav taj sjaj i lepotu i poslednje užurbane pripreme pred večerašnje otvaranje, ne mogu a da se ne setim i ne čujem ovacije koje je Džonatan Glejzer dobio prošle godine, nakon projekcije svog remek-dela „Zona interesa“, filma o životu Rudolfa Hasa, komandanta koncentracionog logora u Aušvicu.

Film prati idiličan život njegove porodice koji se odvija u kući koju samo zid deli od koncentracionog logora.

Glejzer je opisao svoje karaktere ne kao monstrume, već „kao ljude koji su suštinsko zlo uspeli da pretvore u beli dim i u kome genocid postaje ambijent njihovih života”.

Divljenje, hvalospevi, nagrade, priznanja trajali su sve do trenutka kada je Glejzer primajući Oskara za najbolji strani film ove godine u martu između ostalog izjavio: “Svi naši izbori su napravljeni da bi nas suočili sa sadašnjošću. Ne – pogledaj šta su oni uradili onda, već pogledaj šta mi radimo sada!”

Da, Glejzerovo delo danas vise liči na dokumentarni film nego na metaforu.

Jer, naravno, prva pomisao je Gaza.

Od 7. oktobra prošle godine izraelska vojska je, uz svesrdnu i bezuslovnu pomoć Amerike i zapadnih zemalja, ubila više od 34.000 ljudi, od kojih preko 13.000 dece.

Naime, svakih 10 minuta, jedno dete je ubijeno ili ranjeno.

Prema podacima Crvenog krsta, oko 1.000 dece je izgubilo jednu ili obe noge.

Najmanje 78.000 ljudi je bilo ranjeno, a 2,3 miliona Palestinca, kojima preti glad, razasuto je po Gazi.

Više od 7.000 njih je nestalo.

Ubijeno je više od 100 akademika, preko 350 lekara i zdravstvenih radnika, 97 novinara, od kojih 92 Palestinca, dva Izraelca i tri Libanca.

Šesnaest novinara je ranjeno, četiri je nestalo, a 25 je uhapšeno.

Najmanje 196 humanitarnih radnika je ubijeno od početka rata prema podacima UN.

Uništena je infrastruktura – u Gazi nema više nijednog vrtića, škole, 24 bolnice su sravnjene sa zemljom, a univerzitetski kampovi su sada grobnice.

Za to vreme, na Zapadu, možete pričati o svemu, o najtrivijalnijim stvarima, ali ne pominjite Palestinu.

Bolje ćutite!

Prema memorandumu koji je procurio, novinari NYT su zamoljeni da izbegavaju reči: „okupirano područje”, “genocid” i “etničko čišćenje”.

Zamoljeni – čitaj – zabranjeno im je!

I doista, tokom proteklih šest meseci, novine i TV emisije u SAD-u su pisale o genocidnom nasilju koristeći pasiv – bombe su padale, ljudi su ginuli, itd.

Ali je zato i štampa i TV bila otvorena za one koje krasi “odmereni” govor o Palestini.

Kao, recimo, Mosadovog agenta koji je izjavio: „Nijedan Palestinac stariji od četiri godine nije nevin i svi zaslužuju da budu istrebljeni”.

Ili, izraelski ministar odbrane koji je Palestince okarakterisao kao “ljudske životinje”.

TV ekrani su bili, i još uvek su, preplavljeni apologetama zvanične američke politike, a veliki broj američkih političara poziva na uništenje palestinskog naroda, bez ikakve zadrške ili cenzure.

Ide se čak dotle da se nošenje tradicionalne palestinske marame – keffiyeh, proglašava istim grehom i zlom kao i nošenje nacističke svastike.

Ljudi koji su se usprotivili, podigli glas, organizovali proteste, odmah su stavljeni na crnu listu.

Jer svaka kritika izraelske politike i propalestinski stav se automatski proglašava antisemitizmom.

I ekstremizmom.

Ljudi ostaju bez posla, studenti bez stipendija i mogućnosti zaposlenja i bilo kakve perspektive, rektori se proteruju iz kampusa, univerziteti ostaju bez fondova i donacija, itd. itd.

Ni u Evropi stvari nisu bolje.

Zabranjuju se propalestinski skupovi.

Propalestinske demonstracije.

Oduzimaju se nagrade simpatizerima palestinske države.

Suspenduju se laburistički poslanici britanskog parlamenta zbog pominjanja genocida.

Umetnicima se otežava ili onemogućava rad, kao čuvenom multimedijalnom umetniku Ai Weiwei, kome je zatvorena izložba u Londonu nakon njegove žestoke kritike američko-izraelskog rata u Gazi.

Tim povodom on je izjavio da je sada cenzura na Zapadu gora od one sa kojom se susreo dok je odrastao u Kini Mao Ce Tunga. “Vidim da danas mnogi ljudi zbog svog mišljenja gube posao, bivaju cenzurisani. I to postaje masovno.”

Poslednji slučaj je iskustvo Janisa Varufakisa, kome je zabranjen ulazak u Nemačku?! Razlog? Samo zato što je, pre nekoliko dana, trebalo da održi govor na Palestinskom kongresu u Berlinu koji je policija ugušila i zabranila pre i nego što je počeo.

Glejzer je više puta rekao da njegov film nije priča o Holokaustu, sa njegovim dobro poznatim užasima i istorijskim posebnostima, već nešto drugo – ljudska sposobnost da živi sa Holokaustom, da se pomiri s njim, pa čak i da izvuče korist iz njega.

Hteo je, videvši mračni svet u kome živimo, da nam ukaže na naše sličnosti sa počiniocima, a ne sa žrtvama.

Da nas suoči sa našim unutrašnjim Hasovima!

I sada, više od šest meseci od svakodnevnog pokolja u Gazi, dok Izrael drsko ignoriše sve preporuke i naredbe međunarodne zajednice, UN i Međunarodnog suda, a zapadne vlade nastavljaju sa svojom nesebičnom podrškom Izraelu, isporučujući mu oružje i novac, genocid ponovo postaje ambijent.

Ovoga puta naše svakodnevice i života.

Gledamo i čitamo vesti, pratimo TV, ali zato možemo svakog trenutka da smanjimo zvuk, utišamo krike, blokiramo slike jada i užasa i nastavimo sa životima…

Zastrašujuće je i nepojmljivo da smo posle svih tragedija i događaja poslednjih decenija došli dovde.

Da živimo u distopiji u kojoj je veći zločin usprotiviti se genocidu nego počiniti ga.

U kojoj vlada manipulacija, laž i propaganda epskih razmera, koju sistematski sprovode najveće zapadne demokratske vlade u saradnji sa svojim korporativnim i kupljenim medijima.

U kojoj, upravo ta, zapadna politička elita i klasa upotrebljava sva sredstva koja su joj na raspolaganju kako bi podržala izraelski genocid, dok svaku vrstu solidarnosti prema žrtvama kriminalizuje.

Eto šta čini jedna godina – od Aušvica smo stigli do Gaze. Od filma do surove stvarnosti. Od „Zone interesa“ na prošlom do „Zone navike i neinteresovanja“ na ovom!

Inače 77. festival će se otvoriti jednom komedijom?!

Smeh kao oružje u borbi protiv mraka u kome živimo!

Možda, ko zna?!!!!

U sutrašnjem broju o selekciji, žiriju, filmovima, itd.