Ubrzano urušavanje objekta u Kneževom arsenalu 1Kragujevac Foto: Milan Nikić

Zalud apeli i upozoranje ne samo stručne i upućene, no i najšire šumadijske i ostale domaće javnosti.

Propadanje i urušavanje kulturno istorijske baštine šumadijske i prve srpske presatonice, time i države Srbije, na prostoru na kojem su postavljeni temelji savremenoj srpskoj državi i njenoj privredi, nastavlja se nesmanjenom dinamikom. U Kneževom arsenalu, delu nekadašnjeg Vojnotehničkog (Artiljerijskog zavofa), najstarijeg i najznačajnijeg industrijskog kompleksa u Srbiji i na Balkanu, upravo se na jednom od objekata (Stara mašinska radionica) urušio krov.

U ništa boljem stanju nisu ni ostali objekti Kneževog arsenala, gradjeni u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka u duhu prozapadne industrijske arhitekture koji je (Arsenal) poslednjih deseta godina domaćoj i međunarodnoj javnost poznat po rok manifestaciji „Arsenal fest“. Pored ostalih, ubrzano se ruinira i propada i pogon Čaurnica, u kojem je davne 1884., u prisustvu kralja Milana i kraljice Natalije, zasijala prva električna sijalica u Srbiji.

Propadaju i urušavaju se i objekti na drugoj (levoj) obali Lepenice, u nekadašnjem dvorskom komplesku Obrenovića – Milošev venac, u kojem se lane srušio deo zida Gradske tržnice, jedne od najstarijioh pokrivenih pijaca u Srbiji, koja je 1929., sagradjena prema projektu ruskog arhitekte Georgija Kovalljevskog koji je u Srbiji, uz sve ostalo, u prvoj polovini 20. veka izaradio i Generalni urbanistički plan Beograda. Zid Tržnice srušen je, podsetimo, na početku rekonstrukcije tog objekta od kulturno – istorijskog značaja i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika,a koji se rekonstruiše suprotno apelima i preporukama vodećih šumadijskih urbanista, koji su se energično protivili izgradnji podzemne garaže na toj lokaciji. Naravno, uzalud: gradnja podzemne garaže kraj same Gradske tržicice, zbog čega se i srušio deo jednog njenog zida, odmakla je daleko, a na njenom krovu sagrađen i svojevrsni bunker, odnosno betonski objekat kockastog izgleda kojem niko niti zna zna niti vidi namenu na tom mestu.

U Miloševom vencu propada i čuveni Tatar konak, koji pripada dvorskom kompleksu Milošev venac.

Neposredno kraj Tatar konaka, na prostoru koji se naslanja na Milošev venac, još pre nekoliko godina srušen je krov na bioskopu Radnički dom, takodje objektu od kulturno – istorijskog značaja, u kojem je 1903. osnovana Radnička kooperativa pod vodjstvom Triše Kaclerovića i dr Mihajla Ilića, a 5. i 6. juna 1905. održan Treći kongres Socijaldemokratskje stranke Srbije…

U jesen prošle godine, u Kragujevcu je izgorela kuća dr Ilije Kolovića, svedok arhitekture iz 19. veka, koja je, takodje, bila kulturno – istorijhski spomenik. Od kuće dr Kolovića, u strogom centru Kragujevca, ostalo je ruglo od zgarišta. Mesecima već, niko ništa ne preduzima da se to ruglo ukloni iz najužeg gradskog jezgra, u kojem, nadalje, propadaju i objekti kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“, takođe najstarijeg vojnog objekta tog tipa u Srbiji, koje su NATO projektili porušili još u proleće 1999. godine. Nekadašnja gradska uprava nastojala je do 2014. da, u dogovoru sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, preuzme porušene objekte i blizu deset hektara zemljišta kasarne „Radomir Putnik“, koja decenijama unazad sprečava širenje centralnog gradskog jezgra. Od 2014., kad je i ovde instalirana vlast Srpske napredne stranke, zamrla je svaka inicijativa za preuzimanje kasarne…

Da bi se preciznije pobrojalo šta sve u Kragujevcu propada od kulturno – istorijskog nasledja tog grada i države Srbiie jedan novinski člana je premalen. Bio bi potreban oveći roman, a ono što s tim u vezi u potpunosti onespkojova jeste činjenica da to propadanje baštine od neprocenjivog značaja za svako civilizovano društvo gotovo nikoga više ni u Kragujevcu ni u državi Srbiji apsolutno ne zanima.

Osim dela stručne i političke javnosti, čije interesovanje, na žalost, ne dobacuje dalje od apela i upozorenja, na koja se nezainteresoavane gradske i državne vlasti ne reaguju.

-Da li smo iznenađeni urušavanjem korovne konstrukcije objekta u Kneževom arsenalu, prostorne kulturno – iastorijske celine pod zaštitom države? Naravno da nismo. Ne bi nas iznedailo da uskoro dodje do totalnog urušavanja i mnogih drugih objeka jer, od bombardovanja 1999., Kragujevac ne pamti ovakvo i ovoliko devastiranje kulturno – istorijskih dobara kao u poslednjih šest – sedam godina.

Kao domine ruše se, zbog nemara, ali I finansijske dobiti, objekti i kuće sagradjeni pre više jednog veka, upozorio je danas kragujevački ogranak Narodne stranke.

Ta stranka podseća javnost da je 6. februara 2015. formiran Savet za revitalizaciju Kneževog arsenala, na čijem je čelu bio (i ostao) bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić (čiji je sin Radomir Nikolić u to vreme bio gradonačelnik Kragujevca). Tom prilikom rečeno je da će za revitalizaciju Kneževog arsenala biti potrebno izmedju deset i 15 godina. Šest godina docnije, revitalizaciju Kneževog arsenala više niko I ne pominje. Naprotiv, nastavlja se ubrzano urušavanje objekata iz tog kompleksa, koji je postao stecište narkomana, beskućnika, huligana…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari